Pregled pravnih uvida za drugi kvartal 2026. je pred vama!
Pratite najnovije pravne izmene na teritoriji Zapadnog Balkana kroz naš kvartalni bilten.
Vaše mišljenje je važno!
Vaši predlozi i sugestije su dobrodošli i pomoći će nam da poboljšamo naš sadržaj kako bismo bolje odgovorili vašim interesima i potrebama.
Šta donosi Nacrt zakona o kreditnim institucijama?
Narodna banka Srbije objavila je Nacrt zakona o kreditnim institucijama, koji predstavlja jedan od važnijih koraka u usklađivanju domaćih propisa sa pravnim okvirom Evropske unije u oblasti finansijskih usluga.
Nacrt umesto termina „banka“ uvodi širi pojam „kreditna institucija“ i na jedinstven način uređuje uslove za osnivanje, poslovanje, upravljanje, kontrolu i prestanak rada ovih subjekata. Kreditna institucija se definiše kao privredno društvo čija je delatnost primanje depozita ili drugih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja i odobravanje kredita za svoj račun i/ili pružanje investicionih usluga i aktivnosti i dodatnih usluga, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala. Istovremeno, predviđa različita pravila u zavisnosti od njihove veličine i značaja, pa će manje institucije imati jednostavnije regulatorne obaveze, dok će za najveće važiti stroži zahtevi.
Jedna od najvažnijih novina odnosi se na postupak restrukturiranja kreditnih institucija. U cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, Narodna banka Srbije dobija šira ovlašćenja za sprovođenje mera sanacije, dok su depoziti građana i drugih zaštićenih korisnika i dalje posebno zaštićeni.
Nacrt donosi i stroža pravila u oblasti korporativnog upravljanja. Pored većih zahteva za članove organa upravljanja, uvodi se obaveza efikasnijeg upravljanja rizicima, jačanja internih kontrola i redovnog planiranja postupanja u kriznim situacijama.
Predložena rešenja obuhvataju i nadzor nad rizicima povezanim sa kriptoimovinom, unapređenje kontrole finansijskih grupa i jačanje saradnje Narodne banke Srbije sa evropskim regulatornim telima.
Posmatrano u celini, predložene izmene predstavljaju jedan od najznačajnijih koraka u modernizaciji regulatornog okvira za bankarski sektor u Srbiji, sa ciljem daljeg usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije, uz jačanje stabilnosti i otpornosti finansijskog sistema.
Najznačajnije novine u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima
Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima vrši se usklađivanje kompanijskog prava sa pravnim tekovinama Evropske unije. Najznačajnije novine odnose se na prenošenje odredaba iz tri direktive Evropske unije.
Direktive čije se odredbe prenose u Zakon o privrednim društvima tiču se:
- Poboljšanja rodne ravnopravnosti među direktorima;
- Upotrebe digitalnih alata i procesa u pravu privrednih društava;
- Prekograničnih transformacija, spajanja i podela.
Jedna od novina se odnosi na postizanje rodne ravnopravnosti u organima upravljanja javnih akcionarskih društava. Cilj ovakvih odredbi je podsticanje veće zastupljenosti manje zastupljenog pola, uz obavezu transparentnog izbora članova upravljačkih organa. Takođe, predviđena je i obaveza o izveštavanju o napretku u postizanju rodne ravnoteže.
Istovremeno, uvode se rešenja koja prate savremene trendove u poslovanju, poput mogućnosti pretvaranja udela članova društva sa ograničenom odgovornošću, kao i sopstvenog udela društva, u digitalne tokene. Na ovaj način data je mogućnost članovima društva, a i samom društvu, da vrše prenos udela preko platforme za trgovinu digitalnim tokenima uz pridržavanje pravila Zakona o privrednim društvima. Digitalizacija udela ne utiče na primenu odredaba Zakona o privrednim društvima kojima se uređuju prava preče kupovine, prenosa udela uz saglasnost društva kao i druga ograničenja vezana za prenos udela.
Značajan deo nacrta se odnosi na uređivanje prekograničnih statusnih promena privrednih društava. Predloženim rešenjima društvo bi moglo da menja pravnu formu koju je stekla u zemlji porekla u pravnu formu države prijema. Ideja je uspostaviti pravni okvir koji će omogućiti nesmetano sprovođenje prekograničnih promena pravne forme, pripajanja, spajanja i podela uz istovremeno obezbeđivanje zaštite članova društava, poverilaca i zaposlenih. Cilj ovakvih izmena jeste omogućavanje lakše promene zemlje poslovanja ili reogranizacije unutar Evropske unije, ali uz istovremenu zaštitu zainteresovanih strana.
Pored toga, izvršena su brojna terminološka i tehnička usklađivanja sa zakonima koji uređuju tržište kapitala, računovodstvo i reviziju. Na taj način se otklanjaju prepreke i takozvana ,,uska grla“ koja postoje i omogućava se efikasnija primena samog Zakona o privrednim društvima.
Predložene izmene i dopune Zakona o privredim društvima predstavljaju još jedan korak ka usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije.
Zašto pravni i tehnički due diligence moraju ići zajedno u transakcijama sa komercijalnim nekretninama?
Pravni due diligence predstavlja jedan od ključnih elemenata svake transakcije sa nepokretnostima. Međutim, praksa pokazuje da pravna analiza, koliko god bila detaljna, ne može sama pružiti potpunu sliku o rizicima koje određena investicija nosi. Upravo zato se u savremenim transakcijama sve veći značaj pridaje paralelnom sprovođenju tehničkog due diligence-a.
Dok pravna analiza odgovara na pitanja vlasništva, tereta, ugovornih odnosa i regulatornog statusa nepokretnosti, tehnička analiza procenjuje da li objekat zaista može da se koristi na način koji investitor ili zakupac planira. Tek kombinacija ova dva aspekta omogućava donošenje informisane poslovne odluke.
U praksi se često susreću situacije u kojima je pravni status nepokretnosti uredan, ali postoje tehnički ili administrativni nedostaci koji mogu značajno uticati na realizaciju projekta. To mogu biti odstupanja između projektovane i izvedene dokumentacije, nerešena pitanja protivpožarne zaštite, nedostatak određenih dozvola ili saglasnosti, ograničenja u pogledu priključaka na komunalnu infrastrukturu ili tehnički nedostaci koji zahtevaju dodatna ulaganja.
Poseban značaj ovih pitanja dolazi do izražaja kod razvoja retail parkova, logističkih centara, kancelarijskih objekata i drugih komercijalnih projekata, gde svako odlaganje primopredaje ili otvaranja objekta može proizvesti značajne finansijske posledice. Kašnjenje u pribavljanju potrebnih odobrenja ili naknadno otkrivanje tehničkih nedostataka često dovodi do pomeranja ugovorenih rokova, povećanja troškova i sporova između investitora, zakupodavca, zakupca i izvođača radova.
Iz tog razloga, predmet due diligence-a danas nije samo pravni status nepokretnosti, već i njena funkcionalna spremnost za planiranu namenu. Pravovremeno identifikovanje potencijalnih rizika omogućava stranama da ih adekvatno regulišu kroz ugovorne mehanizme – bilo kroz uslove za zaključenje transakcije, odgovarajuće izjave i garancije, obaveze otklanjanja nedostataka ili korekciju kupoprodajne cene.
Kako tržište komercijalnih nekretnina postaje sve složenije, a investicije vrednosno značajnije, integrisani pristup pravnoj i tehničkoj analizi postaje standard dobre poslovne prakse. Cilj due diligence-a nije samo potvrda pravne sigurnosti transakcije, već i identifikacija svih okolnosti koje mogu uticati na uspešnu realizaciju investicije i njeno nesmetano korišćenje u budućnosti.
Izmene Zakona o radu Crne Gore
U okviru procesa usaglašavanja sa direktivama Evropske Unije u Crnoj Gori su dana 23.04.2026. godine stupile na snagu izmene i dopune Zakona o radu. Na ovom mestu izdvajamo deo izmena koje smatramo posebno značajnim ili interesantnim.
Transparentnost i jednakost zarada
Izmenama u ovom pitanju posvećen je veliki broj članova, a usmerene su na povećanje transparentnosti informacija o zaradama koja je svakako preduslov ostvarivanja jednakosti zarada, a potom i uspostavljanje mehanizama (uključujući i obaveze poslodavaca) za ostvarivanje principa jednake zarade za rad jednake vrednosti, kao i jednake zarade muškaraca i žena.
Fleksibilnost u radnim odnosima u interesu pomirenja privatnih i poslovnih obaveza
U ovom segmentu, implementirana je Direktiva EU o ravnoteži između poslovnog i privatnog života roditelja i pružatelja nege. Novine su sledeće:
- uvedeno je pravo na jedan radni dan plaćenog odsustva zbog posebno važnog i hitnog porodičnog razloga izazvanog bolešću ili nesrećnim slučajem,
- uvedeno je neplaćeno odsustvo radi pružanja nege ili podrške članu uže porodice ili domaćinstva usled teže bolesti,
- uvedeno je očinsko odsustvo,
- od pristupanja Crne Gore EU primenjivaće se redefinisano roditeljsko odsustvo,
- kroz više članova zakona propisano je pravo roditelja, negovatelja, usvojitelja, hranitelja, staratelja da iniciraju fleksibilnije uslove rada.
Elektronska dostava akata
Uvodi se mogućnost elektronske dostave akata i obaveštenja između poslodavca i zaposlenog, koja se smatra ličnom dostavom, a dostavljanje se smatra izvršenim danom kada je poslodavac primio potvrdu o dostavljanju u elektronsko sanduče zaposlenog.
Preciziranje postojećih radnopravnih instituta
Izmenama je izvršeno i preciziranje postojećih radnopravnih instituta koje će verujemo doprineti nejasnoćama koje su postojale u praksi, između ostalog, u pogledu:
- probnog rada i
- rada van prostorija poslodavca.
Pored opisanih, u radnim odnosima Crne Gore nastupila je još jedna značajna novina – prestanak važenja Opšteg kolektivnog ugovora zaključno sa 30.04.2026. godine.
Opisane izmene deo su kontinuiranih reformi prava Crne Gore (posebno u oblasti radnih odnosa) koje u svakom smislu treba pozdraviti. Budući da je Srbija optirala za istovetan put u spoljnopolitičkim odnosima, te s obzirom da se i u praksi suočavala sa istovetnim problemima u oblasti radnih odnosa, opravdano se može očekivati da će ova rešenja u budućnosti biti implementirana i u pravu Srbije.
Nacrt izmena Porodičnog zakona redefiniše porodičnopravne odnose i unapređuje zaštitu dece
Prema Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona objavljenom tokom aprila ove godine, u porodično zakonodavstvo Republike Srbije biće uvedene određene izmene, među kojima je jedna od najznačajnijih ukidanje mogućnosti zaključenja braka sa punih 16 godina, a pre punoletstva, uz saglasnost suda.
Od značajnih izmena, izdvojili bismo i uvođenje mogućnosti upisa deteta koje je rođeno u inostranstvu u matičnu knjigu rođenih uz napomenu da „materinstvo nije utvrđeno“, sa ciljem da se prevaziđe problem upisa dece rođene u inostranstvu putem surogat materinstva. Napominjemo da se ovaj institut tim putem ne uvodi u pravni sistem Republike Srbije, niti da bi mogućnost upisa sa napomenom „materinstvo nije utvrđeno“ bila uvedena za decu rođenu na teritoriji Republike Srbije.
Pored toga, dodaju se zakonski članovi kojima se izričito reguliše zabrana ponižavajućeg postupanja i telesnog kažnjavanja dece, odnosno drugih postupaka kojima se vređaju ljudsko dostojanstvo i integritet dece, a izmenjene su i pojedine zakonske odredbe koje se odnose na usvojenje, starateljstvo i hraniteljstvo u duhu postizanja najboljeg interesa dece, odnosno štićenika. U tom smislu, jedna od najznačajnijih izmena jeste brisanje odredbe kojom je roditeljima deteta data mogućnost da označe usvojitelje, te će izbor usvojitelja moći da vrši isključivo organ starateljstva. Potpuno i delimično lišenje poslovne sposobnosti u budućnosti treba da zameni institut „ograničenja poslovne sposobnosti“.
Novina je i da odluka kojom se uređuje način održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim ne živi, odnosno srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost mora da sadrži vreme, mesto i način održavanja ličnih odnosa, učestalost, dogovor koji se odnosi na verske i državne praznike, rođendane, godišnje odmore i sl.
U trenutku objavljivanja ovog teksta, nadležno Ministarstvo radi na verziji teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona koja sadrži i komentare javnosti koji su usvojeni nakon javne rasprave.
Uredba o reciklaži: Novi model dodele podsticaja kroz aukcijski postupak
Tokom maja 2026. godine usvojena je nova Uredba o vrsti, kriterijumima, visini, elementima, uslovima i načinu dodele podsticajnih sredstava operaterima koji vrše ponovnu upotrebu i ponovno iskorišćenje otpada za period 2026 – 2028. godine tzv. Uredba o reciklaži, čiji se glavni značaj nalazi u uvođenju aukcijskog modela dodele podsticaja.
Naime, operateri će se nadmetati tako što će nuditi nižu cenu po jedinici mase otpada u odnosu na maksimalno propisani iznos podsticaja. Pravo na podsticaj ostvaruju ponuđači sa najnižom cenom, dok se raspoložive kvote popunjavaju prema rang listi. Model je u velikoj meri zasnovan na pravilima EU o državnoj pomoći, koje favorizuju konkurentne postupke i tržišno određivanje nivoa pomoći.
Posebno je značajno što Uredba zabranjuje retroaktivnu dodelu pomoći, ograničava maksimalne iznose podsticaja, uvodi pravila o kumulaciji pomoći i predviđa umanjenje podsticaja ukoliko je korisnik već dobio državnu pomoć za iste troškove.
Pravo učešća imaju operateri postrojenja za ponovno iskorišćenje otpada koji poseduju važeće dozvole u skladu sa propisima iz oblasti upravljanja otpadom i sprečavanja i kontrole zagađenja. Podsticaji, osim pomoći male vrednosti, ne mogu biti dodeljeni privrednim subjektima „u teškoćama”, niti korisnicima kojima je naložen povraćaj nezakonite državne pomoći. Podsticaji se dodeljuju za ponovno iskorišćenje: otpadnih guma, otpada od električne i elektronske opreme, otpadnih ulja, istrošenih baterija i akumulatora i otpadnih vozila. Propisane su i kvote i maksimalni iznosi podsticaja po vrstama otpada, uz mogućnost godišnjeg usklađivanja.
Istovremeno, Uredba izričito isključuje operacije ponovnog iskorišćenja u energetske svrhe, čime se favorizuje reciklaža i materijalno iskorišćenje otpada u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom EU.
U slučaju nenamenskog korišćenja sredstava, predviđen je raskid ugovora i obaveza vraćanja sredstava uz zakonsku zateznu kamatu.
Adnan Sarajlić, Edna Basara
Ključne izmjene Zakona o zapošljavanju stranaca u FBiH
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca (u daljem tekstu: „Zakon“) objavljen je u „Službenim novinama Federacije BiH“ broj 36 dana 15.05.2026. godine i stupio je na snagu protekom osam dana od dana objave.
Razlozi donošenja Zakona su usklađivanje definicije obrtnika sa Zakonom o obrtu i srodnim djelatnostima, preciziranje rokova i procedura za izdavanje i produženje radnih dozvola, jasnije uređivanje dokumentacije koju poslodavac prilaže uz zahtjev, uvođenje instituta deficitarnih zanimanja radi bolje usklađenosti sa stanjem na tržištu rada, te jačanje obaveza poslodavaca u pogledu obavještavanja nadležnih organa o statusu zaposlenja stranaca.
U odnosu na ranija rješenja, izmjene obuhvataju sljedeće:
- usklađena definicija obrtnika sa Zakonom o obrtu i srodnim djelatnostima u FBiH, uz obavezu zaključenja ugovora o radu sa licima čijim se radom obrtnik koristi;
- precizirani rokovi za podnošenje zahtjeva za produženje radne dozvole (najranije 60, najkasnije 30 dana prije isteka važenja);
- uveden rok od 30 dana za donošenje rješenja nadležne kantonalne službe po potpunom zahtjevu;
- izmijenjeni dokazi koje poslodavac prilaže uz zahtjev (izvod iz registra ili rješenje o registraciji, dokaz o glavnom poslovnom računu banke);
- uveden osnov za odbijanje zahtjeva ukoliko poslodavac ne dostavi svu potrebnu dokumentaciju ni u naknadno određenom roku;
- propisana obaveza Federalnog ministarstva da u roku od 90 dana od stupanja na snagu Zakona pravilnikom uredi postupak izdavanja radne dozvole;
- dodat novi razlog za odbijanje izdavanja radne dozvole strancu koji se odrekao državljanstva BiH;
- uveden institut „deficitarnih zanimanja“ – Federalni zavod za zapošljavanje, uz saglasnost Federalnog ministarstva i konsultacije sa Ekonomsko-socijalnim vijećem, godišnje utvrđuje zanimanja za koja se ne provodi provjera evidencije nezaposlenih osoba;
- uvedena obaveza poslodavca da u roku od 15 dana obavijesti kantonalnu službu i nadležnu službu Ministarstva sigurnosti BiH ukoliko stranac ne zasnuje radni odnos ili prestane raditi po osnovu izdate dozvole;
- precizirana obaveza vođenja evidencije o izdatim radnim dozvolama u skladu sa propisima o evidencijama u oblasti zapošljavanja; i
- dodat novi prekršaj za nepoštivanje obaveze obavještavanja kantonalne službe.
Očekuje se da će nove zakonske odredbe doprinijeti bržem i transparentnijem postupku izdavanja radnih dozvola, boljem usklađivanju zapošljavanja stranaca sa stvarnim potrebama tržišta rada, te jačanju discipline poslodavaca u ispunjavanju obaveza prema nadležnim organima.
Anastasija Lukovac
Izmjene i dopune Zakona o izvršenju i obezbjeđenju (ZIO): Usklađivanje sa evropskim pravnim standardima
Iako je drugi kvartal 2026. godine donio brojne zakonodavne novine u Crnoj Gori, fokus pravne i poslovne javnosti opravdano je usmjeren na izmjene Zakona o izvršenju i obezbjeđenju (ZIO), koje su uvele najveće promjene u dosadašnjoj praksi. Izmjene su stupile na snagu 28. maja 2026. godine. Primarni cilj reforme je usklađivanje domaćeg zakonodavnog okvira sa pravnom tekovinom Evropske unije, uz istovremeno unapređenje efikasnosti postupka i zaštite osnovnih ljudskih prava.
Ključna novina odnosi se na radikalno smanjenje maksimalnog procenta prinudne naplate na redovnim primanjima građana. Prethodno zakonsko rješenje omogućavalo je javnim izvršiteljima da zaplijene čak do dvije trećine (2/3) zarade ili penzije, odnosno do polovine (1/2) minimalne zarade. Novim odredbama postavljen je znatno viši prag socijalne zaštite. Izvršenje na redovnim platama, penzijama i minimalnoj zaradi sada je strogo ograničeno na najviše jednu trećinu (1/3) primanja. Izuzetak od ovog pravila ostaje prinudna naplata po osnovu zakonskog izdržavanja (alimentacije), gdje opterećenje može iznositi do jedne polovine (1/2).
Takođe, izmjene koje su stupile na snagu tiču se pravila javnog nadmetanja, jer je prethodno zakonsko rješenje propisivalo da se nepokretnost na prvom javnom nadmetanju ne može prodati ispod utvrđene vrijednosti, na drugom ispod 50%, dok za naredna nadmetanja limit nije postojao. Novi okvir uvodi strože procente i restriktivnije raspone za formiranje cijena, pa minimalna cijena sada iznosi 80% vrijednosti na prvoj prodaji, 50% na drugoj, dok je za sva kasnija ročišta postavljen fiksni donji limit od 30% procjene.
Značajne izmjene odnose se na uvođenje evropskog naloga za blokadu računa, kao potpuno nove procedure u domaćem zakonodavstvu. Ove novine tiču se uspostavljanja mehanizma za brzu prekograničnu blokadu novčanih sredstava dužnika na računima širom država članica Evropske unije. Ovaj mehanizam onemogućava preusmjeravanje ili prikrivanje novčanih sredstava prije samog pokretanja izvršnog postupka, čime se crnogorski sistem direktno usklađuje sa evropskim pravnim standardima.
Nove zakonske odredbe značajno modifikuju sam tok izvršnog postupka kroz uvođenjem novih zakonskih raspona i prekograničnih pravnih rješenja. Time je crnogorski sistem prinudne naplate formalno integrisan u pravni prostor Evropske unije, prateći njene važeće standarde.
Novi Zakon o igrama na sreću i zabavnim igrama: Savremeni regulatorni odgovor na izazove digitalnog okruženja
Dana 29. juna 2026. godine, Skupština Republike Severne Makedonije usvojila je novi Zakon o igrama na sreću i zabavnim igrama, kojim se uspostavlja precizniji zakonski okvir za uređivanje ove oblasti. Ovo predstavlja značajan iskorak ka modernizaciji postojećeg sistema, imajući u vidu dinamične promene u načinu organizovanja i promovisanja igara na sreću, naročito u digitalnom okruženju.
Potreba za donošenjem novog zakonskog rešenja proističe iz sve češće pojave novih oblika organizovanja igara na sreću, koji do sada nisu bili dovoljno precizno regulisani. Novim pravilima zakonodavac nastoji da obezbedi veću pravnu sigurnost, viši nivo transparentnosti i efikasniji nadzor nad subjektima koji organizuju ovakve aktivnosti, a istovremeno i efikasniju zaštitu građana i javnog interesa.
Jedna od najznačajnijih novina, koja je privukla pažnju javnosti, jeste zakonsko regulisanje tzv. „Giveaway“ aktivnosti, koje su u prethodnom periodu postale široko rasprostranjene, naročito putem društvenih mreža od strane influensera i kompanija. Zakon uvodi obavezu prethodnog pribavljanja dozvole za njihovo organizovanje, kao i plaćanje odgovarajuće naknade, čime se stvaraju jednaki uslovi za sve organizatore i uspostavlja institucionalni nadzor nad ovim aktivnostima.
Ove zakonske izmene donete su u skladu sa preporukama MONEYVAL-a i međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Uspostavljanjem strožih pravila za identifikaciju organizatora jača se integritet sistema i smanjuju rizici od zloupotreba.
Značajne izmene uvode se i u pogledu reklamiranja igara na sreću. Zakon uspostavlja stroža pravila koja uređuju način njihovog javnog promovisanja, pri čemu se ograničava isticanje reklama na spoljnim delovima poslovnih prostorija, kao i upotreba svetlećih i vizuelno agresivnih reklamnih sadržaja.
Istovremeno, nije dozvoljeno reklamiranje koje stvara utisak da igre na sreću predstavljaju sredstvo za sticanje finansijskog uspeha, rešenje za lične ili društvene probleme ili koje može uticati na maloletna lica da učestvuju u ovakvim aktivnostima.
U uslovima sve intenzivnije digitalizacije, novi zakon doprineće transparentnijem i odgovornijem uređenju ove oblasti, istovremeno obezbeđujući viši stepen zaštite građana i efikasniji institucionalni nadzor.
Krivična amnestija u Albaniji: Pravni instrument za rehabilitaciju i socijalnu reintegraciju
Na predlog Ministarstva pravde Savet ministara je u februaru 2026. godine podneo Parlamentu nacrt zakona o davanju krivične amnestije. Nakon što ga je razmotrio Parlamentarni odbor za pravna pitanja i javnu upravu i naknadne parlamentarne rasprave, nacrt je usvojen 18. juna 2026. godine kao Zakon br. 57/2026 „O davanju krivične amnestije“, a stupa na snagu 15 dana nakon objavljivanja u Službenom glasniku.
Primarni cilj ovog zakona je promocija humanog tretmana i poštovanja ljudskog dostojanstva olakšavanjem rehabilitacije i socijalne reintegracije osuđenih lica. Zasnovan je na principu da krivične sankcije pored kaznene, treba da imaju i obrazovnu i rehabilitacionu funkciju. Shodno tome, tamo gde je značajan deo kazne već odslužen, nastavak izvršenja preostale kazne možda više neće služiti interesima osuđenog lica, zatvorskog sistema ili društva u celini.
Zakon takođe ima za cilj da poboljša funkcionisanje albanskog zatvorskog sistema smanjenjem preopterećenost zatvora. Manji broj zatvorskih osoba omogućava zatvorskim ustanovama da pružaju efikasnije zdravstvene i psihosocijalne usluge, jačaju bezbednost i upravljanje konfliktima i proširuju pristup obrazovnim, stručnim i rehabilitacionim programima, čime se zatvorski uslovi više usklađuju sa evropskim standardima.
Amnestija predviđa trenutno puštanje na slobodu muškaraca osuđenih na zatvor do tri godine, ili onih kojima je preostalo manje od tri godine kazne, i žena osuđenih na zatvor do četiri godine, ili onih kojima je preostalo manje od četiri godine kazne. Takođe se primenjuje na muškarce starije od 60 godina, žene starije od 50 godina i pojedince koji su u vreme izvršenja krivičnog dela bili mlađi od 18 godina. Međutim, zakon izričito isključuje počinioce osuđene za 19 kategorija teških krivičnih dela, uključujući teško ubistvo, seksualne prestupe, korupciju, organizovani kriminal, izborne prestupe i pranje novca.
Odgovornost za sprovođenje zakona poverena je Ministarstvu pravde, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Povereničkoj služba, kao i nadležnim sudovima i tužilaštvima. Prema zvaničnim podacima predstavljenim tokom zakonodavnog procesa, očekuje se da će amnestija smanjiti broj zatvorenika za približno 10%, doprineti efikasnijem sistemu krivičnog pravosuđa, istovremeno ojačati rehabilitacionu svrhu krivičnih sankcija.
Napomena: Ovaj bilten namenjen je pružanju opštih informacija i ne predstavlja pravni savet. Molimo vas da se obratite našim pravnim ekspertima za sva specifična pravna pitanja.