apr 02, 2020

|

Od: Vuković i partneri

|

Kategorije: Bankarstvo i finansije, Novosti, Vesti

Bosna i Hercegovina: Mere za privredu

BOSNA I HERCEGOVINA: MERE ZA PRIVREDU

Kao i mnoge balkanske zemlje i Bosna i Hercegovina se suočava sa brojnim izazovima pojavom pandemije virusa COVID19, kako na planu zaštite zdravlja i ljudskih života, tako i na ekonomskom planu.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 5. vanrednoj sednici, održanoj 17.03.2020.godine donelo je „Odluku o proglašenju nastanka stanja prirodne ili druge nesreće na teritoriji Bosne i Hercegovine“. Ovom Odlukom će se Koordinacijsko telo Bosne i Hercegovine, u skladu sa Okvirnim zakonom za zaštitu i spašavanje ljudi i materijalnih dobara od prirodnih ili drugih nesreća u Bosni i Hercegovini, aktivirati na planu sprečavanja pojave i minimizovanju efekata korona virusa. Kao i u drugim zemljama, ostajanje u svojim kućama i socijalno distanciranje su glavna pravila kojih se treba pridržavati.

U borbi protiv virusa i u cilju primoravanja ljudi da se pridržavaju propisanih pravila, Bosna i Hercegovina je odlučila da sledi primer Crne Gore. Određene vlasti FBiH su odlučile da objave imena onih koji krše mandatorni samoizolacioni period od 14 dana. U tome ih je sledila i Republika Srpska, dok su se Opština Konjic i Kanton 10 FBiH odlučili na korak dalje, ne objavljujući samo imena onih koji se ne pridržavaju pravila, već i liste imena i adresa svih onih koji su inficirani. Međutim, Agencija za zaštitu podataka Bosne i Hercegovine donela je Rezoluciju 24. marta 2020. godine kojom zabranjuje svim vlastima Bosne i Hercegovine objavljivanje ličnih podataka inficiranih COVID-19 virusom, kao i onih koji su obavezni da se pridržavaju samoizolacionih mera, iz razloga što takvo objavljivanje predstavlja kršenje Zakona o zaštiti ličnih podataka.

Neminovne su i posledice na privredu. Centralna Banka Bosne i Hercegovine, međutim, uverava da nema razloga za brigu kako na računima centralne banke se trenutno nalazi 5,5 milijardi KM deponovanih od strane komercijalnih banaka i njihovih deponenata. Od toga je 2,7 milijardi KM obavezna rezerva, dok 2,8 milijardi KM predstavlja višak iznad obavezne rezerve. „Ovo jasno ukazuje na to da je bankarski sistem u zemlji likvidan i ne postoji potreba za dodatnim smanjenjem stope obavezne rezerve.“ Centralna Banka BIH raspolaže i dovoljnom količinom gotovog novca konvertibilne marke i novčanicama evra tako da može odgovoriti potrebama komercijalnih banaka u cilju snabdevanja građanstva i privrede. Agencija za bankarstvo FBiH donela je „Odluku o privremenim merama banaka i nedepozitnih finansijskih institucija za ublažavanje negativnih ekonomskih posledica uzrokovanih virusnim oboljenjem COVID-19“, kojom banke i nedepozitne finansijske institucije mogu svojim klijentima odobriti posebne mere kao sto su: moratorijum, odnosno zastoj u otplati kredita, koji može trajati najmanje do objave prekida vanredne situacije uzrokovane pojavom virusa, uvođenje grejs perioda na otplatu glavnice kreditnih obaveza na period od najduže 6 meseci, odobravanje dodatnog iznosa izloženosti za potrebe prevazilaženja njegovih trenutnih poteškoća sa likvidnošću, te druge mere sa ciljem olakšavanja izmirivanja kreditnih obaveza klijenata i održavanja poslovanja klijenata.