Dejan Plamenac • avg 31, 2020
Finansijski izveštaj privrednih društava čiji direktor je stranac
– Da li ga je bilo moguće podneti na vreme –
Jedini fer način da započnemo ovu analizu je da istaknemo da je 2020. godina veoma izazovna na više načina za sve nas. Virus Covid-19 je u velikoj meri promenio naš način života, tako da sada svi nosimo maske, održavamo socijalnu distancu sa prijateljima, porodicom, kolegama, peremo ruke češće nego ikada i tako dalje.
Nije samo naša privatna sfera pogođena, već i privreda prilično ispašta, kako na nacionalnom, tako i na globalnom nivou. Kako je to, na žalost, naša realnost u ovom trenutku, svi moramo da damo sve od sebe da odemo korak dalje, radimo malo više, pomažemo ugroženima malo više, budemo odgovorniji više nego obično. To se odnosi na nas kao individue, na nas kao pravnike, na državne strukture. I svi se mi ponašamo u skladu sa tim, u najvećem broju situacija.
Ipak, ukazujemo na jedan problem, ozbiljan problem, gde država nije na najbolji mogući način izašla na kraj sa krizom u kojoj živimo. Radi se o poslovnom problemu koji pogađa privredna društva čiji direktori nisu srpski državljani, niti žive u Srbiji. Kako čitalac ne bi stekao pogrešan zaključak, napominjemo da je to situacija sa ogromnim brojem privrednih društava u Srbiji.
Problem se sastoji iz činjenice da svako privredno društvo ima obavezu da podnese finansijski izveštaj u određenom roku i iz činjenice da taj finansijski izveštaj mora biti potpisan od strane direktora i to upotrebom elektronskog sertifikata. Da bi izvadio elektronski sertifikat (ili obnovio isti ukoliko ga je imao ali je istekao) direktor je morao, nakon što je procedura izdavanja završena, da isti lično podigne (primera radi u Privrednoj komori Srbije). I tu nastaje problem. Naime, ukoliko direktor nije srpski državljanin, niti živi u Srbiji, u datim okolnostima izazvanim virusom Covid 19, za njega je bilo nemoguće ili u najmanju ruku veoma teško da dođe u Srbiju, što dalje znači da nije mogao da podigne svoj elektronski sertifikat, što opet dalje znači da nije mogao da podnese finansijski izveštaj, što konačno dovodi do toga da su i privredno društvo i direktor izloženi potencijalnim novčanim kaznama.
Nakon ovog kratkog upoznavanja sa problemom, želeli bismo da damo detaljnije obrazloženje istog:
Sve je počelo sa prvim talasom epidemije izazvane virusom Covid 19, kada su nadležni državni organi imali u vidu problem sa podnošenjem finansijskih izveštaja i uradili sledeće: Vlada Republike Srbije, uz supotpis Predsednika Republike Srbije, donela je dana 16.04.2020. godine Uredbu o pomeranju rokova za održavanje redovne sednice skupštine privrednog društva i dostavljanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika, kao i rokova za podnošenje prijava za porez na dobit i poreza na prihod od samostalne delatnosti, važenja licenci ovlašćenih revizora i licenci za vršenje procene vrednosti nepokretnosti koje ističu za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RS“, broj 57 od 16. aprila 2020.). Ista uredba je, između ostalog, pomerila i rok za podnošenje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, odloživši ga za 90 dana, tačnije za 04.08.2020. godine i to je u tom trenutku van svake sumnje bio dobar potez.
Nakon nekog vremena, delovalo je da je epidemija završena, sve se (manje ili više) vraćalo u normalno stanje, kako životi ljudi, tako i privreda. A onda se, približno 20 dana nakon toga, desilo da nas je virus napao ponovo, i to jače i ozbiljnije nego prvi put. Posledično to je rezultiralo nekom vrstom zabrane ulaska za državljane Srbije u većini država Evrope (privremeno naravno). U isto vreme, većina evropskih vlada je učinila svojim državljanima prilično teškim da uđu u Srbiju i još težim da se iz Srbije vrate u svoju zemlju.
Ovoga puta, međutim, vanredno stanje nije uvedeno, i mi smo pokušali ovaj drugi nalet virusa da izdržimo na nogama (što nije nužno loša stvar, posebno kada govorimo o privredi) i u tom smislu nikakvi rokovi nisu bili dalje pomerani. Posledica je da ni rok za podnošenje finansijskih izveštaja nije bio dalje pomeran, odnosno ostao je kao poslednji dan roka dan 04.08.2020. godine.
Tu dolazimo to ključnog pitanja, zašto je bilo nemoguće za direktore strance da podnesu finansijske izveštaje u tom roku? Jednostavno je, zato što nadležna tela ne izdaju elektronske sertifikate ukoliko direktor po njih ne dođe lično, i niko drugi to ne može uraditi za njega (advokat, na primer), a sa druge strane, Agencija za privredne registre ne poznaje ni jedan drugi način podnošenja finansijskih izveštaja, do potpisivanja od strane direktora njegovim elektronskim potpisom.
Tvrdnja nadležnih organa jeste da postupajući na taj način oni prosto prate zakonske procedure, kako organa nadležnih za elektronske sertifikate, tako i Agencija za privredne registre. Bez sumnje, zakonske procedure jesu ispoštovane u potpunosti. Ipak, u tom trenutku, zakon i zakonske procedure su direktno gurali privredna društva i njihove direktore u neizbežan privredni prestup, sa potencijalnim sankcijama u vidu novčanih kazni u visokim iznosima. U skladu sa članom 57. Zakona o računovodstvu, kazna za privredno društvo iznosi između 100.000,00 RSD i 3.000.000,00 RSD, a pored toga, kazna za odgovorno lice između 20.000,00 RSD i 150.000,00 RSD.
U ovim izazovnim vremenima, takve potencijalne kazne bi neka privredna društva, koja se bore da prežive krizu, mogle lako da odvedu u ozbiljne finansijske probleme. I važnije, bili bi kažnjeni za nešto za šta nisu i ne mogu biti krivi u najvećem broju slučajeva.
Da završimo ovu analizu kako smo je i započeli, razumljivo je da je situacija izazvana virusom Covid 19 nova za sve nas i da je teško navići se na nju i pronaći rešenje za svaki aspekt problema, ali isto tako ponovo ističemo da upravo zbog toga moramo biti odgovorni, kako bismo sa što manje posledica izašli iz te situacije, a to se posebno odnosi na nadležne državne organe i uopšte celokupan državni sistem.
Imajući u vidu novonastali problem smatramo da je bilo neophodno naći primenjivo rešenje, kao što je na primer:
- Ponovno pomeranje roka za podnošenje finansijskog izveštaja za određeno vreme, uz nadu da će se situacija sa virusom u dogledno vreme popraviti;
- Dozvoljavanje ovlašćenim licima da u ime direktora podignu njegov elektronski sertifikat (na primer advokat sa specijalnim, overenim punomoćjem, uz adekvatnu legalizaciju istog);
Da zaključimo, radilo se o ozbiljnom, ali potencijalno efikasno rešivom problemu, te izražavamo nadu da će nadležni organi primetiti isto i da u budućnosti nećemo imati slične propuste, a sve u interesu nacionalne privrede i ekonomskog boljitka.