Statistika Evropske centralne banke o nadzoru banaka za treći kvartal 2020. godine

Evropska centralna banka (“ECB”) je u januaru 2020. godine objavila svoj Statistički izveštaj o bankarskom nadzoru na kraju trećeg kvartala 2020. godine. Uprkos izuzetno turbulentnoj 2020. godini, svi pokazatelji izveštaja uglavnom prate trendove stabilnosti iz prethodnog kvartala. Ovo se događa pre svega zahvaljujući setu mehanizama aktiviranom na nivou Evropske unije i zemalja članica, kojim su se nastojali umanjiti efektki pandemije izazvane virusom COVID-19. I dalje je aktuelan utisak koji se mogao steći i na kraju drugog kvartala da će se puni efekti očekivane ekonomske krize reflektovati u manjoj meri u poslednjim mesecima 2020. godine i tokom 2021. godine.

Kapitalni zahtevi relevantnih finansijskih institucija (banaka pod nadzorom ECB) veći su na kraju trećeg kvartala 2020. godine u poređenju sa drugim kvartalom. Na kraju trećeg kvartala stopa je iznosila 19.05%, što je nešto više u odnosu na stopu od 18.66% iz drugog kvartala, i u ovom segmentu beleži se kontinuirani rast tokom čitave godine.

Stopa učešća NPL plasmana u ukupnom nivou plasmana, na kraju drugog kvartala 2020. godine nalazila se na novom istorijskom minimumu (od kako se vrše merenja 2015. godine), odnosno na stopi od 2.82%, što je poboljšanje u odnosu na stopu od 2.94% na kraju drugog kvartala. U nominalnoj vrednosti visina NPL plasmana je smanjena sa 503 milijarde EUR na kraju drugog kvartala na 485 milijardi EUR na kraju trećeg kvartala 2020. godine. Očekivano, Grčka je i dalje najizloženija problemu NPL plasmana od svih zemlja članica EU, sa stopom od 28.85%, a prate je redom Kipar, Portugalija, Grčka, Italija i Irska.

Racio likvidnosti uvećan je sa 165.46% na kraju drugog kvartala na 170.94% na kraju trećeg kvartala.

Stopa prinosa na kapital (RoE) je sa 0.01% na kraju drugog kvartala uvećana na 2.12%, ali je to i dalje značajno ispod nivoa od 5.83% na kraju trećeg kvartala 2019. godine.

Većina parametara ukazuje na stabilnost  bankarskog sistema koja se održala i kroz udarne periode krize usled pandemije virusa COVID-19. Od mera pomoći privredi i brzine privrednog oporavka zavisiće i dalja situacija u bankarskom sektoru, i tu se opravdano može očekivati pogoršanje pojedinih pokazatelja. Ovo se pre svega može očekivati u pogledu povećanja stope NPL plasmana i veće restriktivnosti politika rizika.