Pristup finansiranju preduzeća u okviru Evrozone tokom…

U novembru 2021. godine Evropska centralna banka (ECB) objavila je svoj 25. po redu, godišnji Izveštaj o pristupu finansiranju preduzeća u Evrozoni (SAFE). Analiza je sprovedena u periodu između 6. septembra i 15. oktobra, a pokriva period između aprila i septembra 2021. godine. Uzorak je obuhvatio 10,493 preduzeća u Evrozoni, od kojih 91% ima manje od 250 zaposlenih. Izveštaj ukazuje na promene finansijske situacije preduzeća, kao i sve veću dostupost i potrebu za eksternim finansiranjem. Ispitana su dešavanja na nivou Evrozone i u pojedinačnim zemljama, a rezultati daju odraz mikro, malih i srednjih preduzeća (MSP), kao i velikih firmi.

Pokazalo se da je glavna briga preduzeća svih veličina u Evrozoni nedostatak kvalifikovane radne snage što direktno utiče na njihovu poslovnu aktivnost, a sve to praćeno je i otežanim pristupom potrošačima. Održiva ekonomska aktivnost MSP-ova beleži rast prometa za 15%, (čime je sa -29% zabeležen porast do -14%) dok su sa druge strane, nastavili da beleže pad profita, uz značajniji napredak u odnosu na prethodni izveštaj (-6% u poređenju sa 35%). Pad profita uslovljen je uvećanjem drugih troškova kao što su troškovi materijala, energije i radne snage.

Ekonomski oporavak prisutan je u svim preduzećima, dok je utisak da su veće kompanije napredovale bržim tempom. U poređenju sa prethodnim istraživanjem, velika preduzeća prijavila su rast prometa (41%), ali i rast profita (20%).

Preduzeća Evrozone prijavila su umereno uvećanje potražnje za bankarskim kreditima i kreditnim linijama, koje je znatno niže u odnosu na prethodni period. Oko 2% MSP-ova prijavilo veću potražnju za bankarskim kreditima (pad sa 12%) i 4% povećanu potražnju za kreditnim linijama (pad sa 10%). Eksterno i interno finansiranje pretežno je usmereno na fiksne investicije, zalihe i obrtna sredstva, dok je oko 20% MSP-ova ovakva finansiranja koristilo za zaposlenje i obuku novih zaposlenih, kao i za razvoj i lansiranje novih proizvoda. Velika preduzeća koristila su bankarske kredite usled potrebe za fiksnim investicijama. Sve u svemu, preduzeća svih veličina, sa izuzetkom srednjih firmi, ukazale su na povratak na nivoe dostupnosti bankarskih kredita pre pandemije COVID-19.

Eksterno finansiranje MSP-ova vratilo se na negativnu teritoriju, kao što je to bio slučaj pre pandemije, kako na nivou Evrozone (-2%, pad sa 4%), tako i u većini zemalja članica EU. MSP-ovi Evrozone bili su stava da makroekonomska sredina više ne utiče negativno na dostupnost eksternog finansiranja, dok su velike kompanije smatrale da ovakvo okruženje ima jak pozitivan uticaj na njihov pristup eksternom finansiranju.

Anketa je pokazala da je veći procenat MSP-ova primetio poboljšanje u spremnosti banaka za kreditiranje (11%). Pored toga, preduzeća Evrozone opšte ekonomske izglede više ne doživljavaju kao prepreku njihovom pristupu finansijama. Javna finansijska podrška uzeta je kao faktor koji doprinosi pristupu finansija, sa većim procentom među mikro i malim preduzećima. Velike kompanije prijavile su lakši pristup finansiranju u odnosu na MSP-ove. Oko 42% velikih firmi apliciralo je za kredit, sa većom stopom uspeha u odnosu na MSP (85%), te nižom stopom odbijanja (2%). Prema rezultatima istraživanja, prosečna kamatna stopa koja se naplaćuje velikim preduzećima na kreditne linije bila je za oko 129 baznih poena niža od one koju plaćaju MSP, uz neznatno povećanje raspona u poređenju sa prethodnom anketom.

Sve u svemu, rezultati ankete pokazuju da je oporavak ekonomske aktivnosti bio povoljan za MSP-ove Evrozone, što se ogleda u široko rasprostranjenom povećanju prometa. Uslovi za pristup finansijama su poboljšani, a dostupnost eksternih finansija se smatrala većom od potražnje za njima. MSP u narednim mesecima očekuju poboljšanje dostupnosti većine eksternih izvora finansiranja do nivoa sličnih onima koji su preovladavali pre pandemije.