Statistika Evropske centralne banke o nadzoru banaka za četvrti kvartal 2021. godine

Izrada kvartalnih izveštaja Evropske centralne banke (ECB) počiva na relevantnim informacijama o poslovanju evropskih bankarskih institucija, na osnovu kojih se formiraju dalji parametri i statistika. Uvidom u ovakvu analizu dobijamo sliku evropskog bankarskog sistema. Imajući to u vidu, statistika ECB čini domašaj negativnih posledica i rizika izvesnijim, te samim tim doprinosi stvaranju strategije radi sprečavanja problema na evropskom nivou.

U aprilu mesecu 2022. godine, Evropska centralna banka (ECB) objavila je Statistički izveštaj o bankarskom nadzoru za četvrti kvartal 2021. godine. Iz navedenog Izveštaja moguće je izvesti sledeće zaključke.

Zbirni koeficijent kapitalnih zahteva sistemski značajnih finansijskih insititucija, odnosno banaka koje direktno nadzire ECB, ostao je stabilan u poslednjem kvartalu 2021. godine, pa je stopa ovih zahteva iznosila 19,48%.

Učešće loših (NPL) plasmana u ukupnom nivou plasmana dodatno je opalo na 2,06% (pad sa 2,17% u prethodnom kvartalu). Ovakvim padom, učešće NPL plasmana nalazi na novom istorijskom minimumu od početka obavljanja supervizorske bankarske statistike. Naime, stanje problematinčnih plasmana sa 401 miljarde EUR palo je na 374 milijarde EUR, koliko je bilo u trećem kvartalu 2021. godine. Na evropskom nivou, prosečan koeficijent problematičnih kredita kretao se od 0,58% u Luksemburgu do 7,04% Koliko je iznosio u Grčkoj.

Stopa prinosa na kapital (RoE), kao jedan od značajnijih pokazatelja profitabilnosti, na kraju četvrtog kvartala 2021. godine smanjena je sa 7,19%, koliko je iznosila u prethodnom kvartalu na 6,72%. Ipak, u poređenju sa stopom prinosa na kapital poslednjeg kvartala 2020. godine, ista je u porastu od 1,53%.

Dok je ostvarivanje operativnog prihoda kao i u prethonom kvartalnom periodu ostalo uglavnom stabilno (sa povećanjem od 1 milijarde EUR u odnosu na prethodni kvartal), administrativni troškovi i amortizacija su porasli.

Ukupan broj kredita i zajmova koji podležu merama uvedenim u borbi protiv pandemije virusa COVID-19, u četvrtom kvartalu dodatno je smanjen za 50 miljardi EUR u odnosu na prethodni kvartal, odnosno na 444 milijarede EUR. Smanjenje je uzrokovano zajmovima i kreditima koji podležu moratorijumu koji nije istekao, u skladu sa smernicma Evropskog bankarskog organa (EBA), a koji je sa 44 milijarde EUR iz prethodnog kvartala pao na 6 milijardi EUR.

Analizom svega napred navedenog možemo zaključiti da je uz manja odstupanja uspostavljena generalna stabilnost bankarskog sistema. Redovnim statističkim izveštajima ECB značajno je olakšan pristup uspostavljanju novih strategija radi uočavanja potencijalnih rizika i omogućavanja uspešnije borbe sa ekonomskom krizom. U svakom slučaju u doba rata, statistički izveštaji Evropske centralne banke o nadzoru banaka dobiće još veći značaj.