Aleksa Lukić • okt 27, 2022
Trendovi u kreditnoj aktivnosti banaka u drugom tromesečju 2022. godine
Izveštaj “Trendovi u kredinoj aktivnosti” objavljuje se radi što boljeg razumevanja situacije na domaćem kreditnom tržištu. U njemu se detaljno razmatraju kretanja kreditne aktivnosti, cena zaduživanja privrede i stanovništva, kao i uslovi na kreditnom tržištu na osnovu faktora koji određuju ponudu i tražnju za kreditima.
U izveštaju se koriste rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti banaka, koju Narodna banka Srbije sprovodi od početka 2014. godine, gde je učešće banaka u anketi zasnovano na dobrovoljnoj osnovi. Takođe se koriste i rezultati koje je Evropska investiciona banka razvila u kontekstu Bečke inicijative 2, koja prati proces smanjenja izloženosti međunarodnih bankarskih grupacija i pratećih ograničenja kreditne aktivnosti.
Što se tiče međugodišnjeg rasta kreditne aktivnosti prema nemonetarnom sektoru, on je u junu dodatno ubrzan u odnosu na mart, i iznosio je 13,1%. Ovakvom rastu kredita u Srbiji, koji je i u junu bio među najvišim u regionu, i dalje je više doprinosilo kreditiranje privrede nego kreditiranje stanovništva. Takođe, vođeni rastom kreditne aktivnosti, i ukupni domaći plasmani banaka nemonetarnom sektoru su ubrzali međugodišnji rast, na 12,9% u junu.
1. Krediti u privredi
Što se tiče međugodisnjih kredita privredi, oni su nastavili da beleže dvocifrene stope međugodišnjeg rasta i tokom drugog tromesečja (u daljem tekstu: T2), a međugodišnji rast u junu od 15,8%, bio je viši nego u martu (13,9%). Ako posmatramo u nominalnom izrazu, stanje kredita privredi u junu iznosilo je 1.604,7 milijardi dinara (u daljem tekstu: mlrd dinara), a njihovo učešće u BDP-u jeste 24,1% što je za 0,2 procentna poena više nego krajem 2021. godine.
Posmatrano po namenama, najveći prirast zabeležili su krediti za likvidnost i obrtna sredstva (18,7 mlrd dinara), za kojima slede ostali nekategorisani krediti (15,1 mldr dinara) i investicioni krediti (11,7 mlrd dinara). Takođe, pored ovoga, povećano je i zaduživanje po osnovu uvoznih kredita (2,0 mlrd dinara), kao i prekoračenje po transakcionim računima (0,7 mlrd dinara). Krediti za likvidnost i obrtna sredstva, zajedno sa investicionim kreditima, i dalje su najzastupljeniji među kreditima privredi, iako su njihova učešća u junu (41,7% i 39,3%, respektivno) bila nešto niža nego u martu mesecu.
Ako posmatramo po delatnostima, primetiće se, da su tokom T2 banke najviše kreditirale trgovinska preduzeća, dok su se u T1 najviše zaduživala preduzeća za energetiku. Zatim, posle trgovinskih preduzeća, slede preduzeća iz energetike, prerađivačke industrije, saobraćaja i poslovanja nekretninama, dok su jedino preduzeća iz oblasti građevinarstva i poljoprivrede i trgovine smanjili svoje kreditne obaveze. Krediti odobreni segmentu mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća činili su nešto više od tri petine ukupnih kredita privredi u junu, dok je njihov međugodišnji rast iznosio 3,6%.
Obim novoodobrenih kredita privredi tokom T2 iznosio je 294,9 mlrd dinara, što je vrlo slično (više za 1,4%) kao u istom periodu prethodne godine. Preduzeća su i tokom T2 najvise koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva (55,4%), pri čemu su skoro tri petine tih kredita koristila mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća. Na investicione kredite odnosilo se 25,9% novih kredita privredi u T2, pri čemu se na deo tržišta koji čine mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća odnosilo 56,6% ovih kredita.
Učešće NPL (u daljem tekstu: problematični kredit) u ukupnim kreditima privredi, smanjeno je tokom T2 za 0,2 procentna poena, na 2,2% u junu, što je nova najniža vrednost ovog pokazatelja. I učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima kod privrednih društava smanjen je za 0,2 procentna poena, na 2,4% u junu. U odnosu na mart taj pokazatelje je smanjen kod svih delatnosti s izuzetkom poljoprivrede, pri čemu su se pokazatelji za prerađivačku industriju, građevinarstvo i poslovanje nekretninama spustili na nove najniže vrednosti. U odnosu na početak primene Strategije, najizraženije smanjenje beleži se kod sektora građevinarstva, poslovanja nekretnina i trgovine.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite povećana je u T2 za 0,2 procentna poena, na 2,6%. Ovo povećanje je opredeljeno rastom prosečne kamatne stope na kredite za likvidnost i obrtna sredstva (za 0,3 procentna poena, na 2,5%) i nekategorisane evroindeksirane kredite (za 0,1 procentna poena na 2,2%), dok su kamatne stope na investicione kredite (2,9%) i kredite za uvoz (1,8%) bile nepromenjene. Posmatrano po veličini preduzeća, prosečna cena zaduživanja kretala se u rasponu od 2,2% za velika preduzeća do 3,7% za mikropreduzeća.
2. Krediti stanovništva
Tokom T2 međugodišni rast kredita stanovništvu usporio je na 9,8% u junu, sa 10,7% u martu mesecu, i sve to usled primene mera usmerenih na olakšavanje otplate kredita dužnicima pogođenih pandemijom. Nominalno posmatrano, stanje kredita stanovništvu u junu je iznosilo 1.425,6 mlrd dinara, što čini 46,2% kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora i 21,4% BDP-a.
Krediti stanovništvu su u T2, bez efekta promene deviznog kursa, povećani za 2,7% ili za 38,4 mlrd dinara, što je manji prirast od onog koji je ostvaren u istom periodu prethodne godine. Ovakav rast je ostvaren pre svega zahvaljujući gotovinskim i stambenim kreditima, koji su gotove podjednako povećani (za 16,8 mlrd dinara i 16,6 mlrd dinara, respektivno). Ove dve kategorije kredita su i svakako najzastupljenije među kreditima stanovništva. Obaveze građana po kreditima drugih namena beležile su manje promene. Istovremeno, u okviru kredita odobrenih preduzetnicima, krediti za likvidnost i obrtna sredstva povećani su za 3,2 mlrd dinara, a investicioni krediti za 1,0 mlrd dinara.
Iznos novodobrenih kredita stanovništvu u T2 (149,4 mlrd dinara) bio je sličan (niži za 1,6%) kao u T2 2021 godine. Gotovinski krediti činili su 60,5% novih kredita u T2, dok se na stambene kredite odnosilo 21,7% novih kredita stanovništvu. Obim novih stambenih kredita u T2 od 32,5 mlrd dinara svedoči o stabilnom rastu tražnje stanovništva za nepokretnostima. Dinarski i devizno indeksirani plasmani rasli su jednakom brzinom u T2, tako da se dinarizacija stanja plasmana stanovništvu nije menjala od marta i u junu je iznosila 54,4%. Istovremeno, ni učešče plasmana u evrima (45,5%) i u švajcarskim francima (0,1%) nisu promenjena u odnosu na mart.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima stanovništva u junu je iznosilo 4,2%, tj. nije promenjeno u odnosu na mart. Povoljni pokazatelji problematičnih kredita ukazuju na to da su mere NBS i Vlade bile pravovremene i da su doprinele tome da se izbegnu veći negativni efekti pandemije na kreditnu sposobnost građana. Posmatrano po namenama, učešće problematičnih kredita u T2 smanjeno je za stambene kredite (za 0,1 procentni poen), prekoračenje po tekućim računima (za 0,3 procentni poen) i kreditne kartice (za 0,5 procentni poen), dok za gotovinske i potrošačke kredite nije promenjeno.
Stanovništvo se u T2 zaduživalo po nešto višim kamatnim stopama nego u T1, ali se uslovi zaduživanja i dalje mogu oceniti kao povoljni. Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu u T2 iznosila je 9,1%, što je za 0,6 procentna poena više nego u T1. Kamatne stope su povećane na sve vrste dinarskih kredita, pri čemu je na najzastupljenije, gotovinske kredite, povećana za 0,6 procentnih poena, na 9,6%. Za po 0,5 procentnih poena su povećane kamatne stope na ostale nekategorisane (7,0%) i stambene kredite (7,6%), a za 0,4 procentnih poena na potrošačke kredite (2,1%). Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane kredite stanovništvu povećana je u T2 za 0,2 procentnih poena, na 3,6%. Pri tome, prosečna stopa na stambene kredite povećana je za 0,2 procentnih poena, na 2,8%, a na gotovinske kredite za 0,4 procentnih poena, na 3,3%. S druge strane, za po 0,2 procentnih poena su snižene prosečne kamatne stope na potrošačke (4,3%) i ostale nekategorisane kredite (6,3%).
Prema rezultatima julske ankete o kreditnoj aktivnosti NBS, banke su nakon godinu dana ublažavanja, u T2 blago pooštrile kreditne standarde za stanovništvo. Pooštrenje se najviše odnosilo na dinarske gotovinske kredite i kredite za finansiranje i stambene kredite s deviznom klauzulom. Kreditni standardi su pooštreni najviše pod uticajem povećanih troškova finansiranja, neizvesnosti u pogledu opšte ekonomske situacije i posledično manje spremnosti za preuzimanje rizika, kao i očekivanog rasta problematičnih potraživanja. S druge strane, konkurencija u bankarskom sektoru i situacija na tržištu nekretnina delovale su u suprotnom smeru. Banke očekuju pooštravanje standarda i u T3, čemu će doprinositi isti faktori kao u T2, kao i konkurencija u bankarskom sektoru.