Statistika Evropske centralne banke o nadzoru banaka za drugi kvartal 2022. godine

Statistika Evropske centralne banke (ECB) o nadzoru banaka sadrži informacije o poslovanju banaka koje su pod direktnim nadzorom ECB. Statistika se izrađuje na osnovu podataka koje banke prijavljuju u okviru COREP i FINREP izveštaja.

Statistički izveštaji pokrivaju više aspekata evropskog bankarstva, i ključni su za razumevanje mogućih rizika i opasnosti u delatnosti banaka koje su pod nadzorom ECB.

U oktobru 2022 Evropska centralna banka je izdala Statistički izveštaj o bankarskom nadzoru za drugi kvartal 2022. godine (Q2). U odnosu na period koji je analiziran u prethodnim kvartalnim izveštajima evidentno je postojanje određenih trendova.

Zbirni koeficijent kapitalnih zahteva finansijskih institucija koje su pod nadzorom ECB u periodu Q2 iznosio je 19,41%, što predstavlja skok u odnosu na nivo iz prvog kvartala 2022. godine kada je iznosio 18,86%. Međutim na državnom nivou postoji velika razlika između koeficijenata, te je tako najniži u Grčkoj gde iznosi 16,17%, dok je najveći u Letoniji sa 24,85%.

Jasno je vidljiv nastavak pada udela loših NPL plasmana u ukupnom nivou plasmana. U periodu Q2 njihovo učešće iznosi 1,85%, što predstavlja najniži nivo od kada je Evropska centralna banka počela da izdaje statističke izveštaje o bankarskom nadzoru. Nastavak pada je delimično bio izazvan smanjenjem agregatne vrednosti NPL sa 369 milijarde (koliko je iznosila u prvom kvartalu 2022. godine) na iznos od 351 milijarde. Međutim učešće NPL plasmana je smanjeno i povećanjem ukupne količine kredita i zajmova (sa 18.963 milijarde koliko je iznosila vrednost u prethodnom kvartalu na 19.049 milijarde u Q2). Na državnom nivou udeo NPL-ova se kretao u rasponu od 0,71% u Litvaniji do 5,20 % u Grčkoj.

Stopa prinosa na kapital je sa druge strane, porasla sa 6,04 % koliko je iznosila u prvom kvartalu 2022. godine na 7.62 % koliko iznosi u drugom kvartalu 2022. godine. Takođe je zabeležen rast kako operativnih prihoda, tako administrativnih troškova i amortizacije.

Agregatni koeficijent likvidnosti banaka iznosio je 164,36 % u prvom kvartalu 2022 godine, što predstavlja pad u odnosu na koeficijent iz prvog kvartala 2022. godine, kada je koeficijent iznosio 167,46 %.

Ukupna količina kredita i zajmova koje su pod uticajem mera protiv COVID-19 je nastavila da pada i u drugom kvartalu 2022. godine i iznosi 409 milijardi, što predstavlja smanjenje u odnosu na njihovu vrednost u prvom kvartalu 2022. godine koja je iznosila 421 milijardu. Kao i u prethodnom kvartalu razlog za ovo jeste smanjenje količine zajmova i kredita koji podležu COVID-19 moratorijumu.

Iz prethodnih podataka može se izvesti zaključak o relativnoj stabilnosti evropskog bankarskog sistema. Međutim, budući da će u januaru 2023. godine biti izdat naredni statistički izveštaj koji pokriva treći kvartal 2022. godine, može se očekivati još snažniji uticaj rata u Ukrajini, kao i pratećih sankcija na evropski bankarski sektor u celini.