Bojana Ajduković • maj 15, 2023
Trendovi u kreditnoj aktivnosti banaka u četvrtom kvartalu 2022. godine
Narodna banka Srbije je u martu 2023. godine objavila i poslednji izveštaj o trendovima u kreditnoj aktivnosti za 2022. godinu, odnosno za četvrto tromesečje 2022. godine ( u daljem tekstu: T4), a kojim se detaljno razmatra kretanje kreditne aktivnosti, cena zaduživanja privrede i stanovništva, kao i uslovi na kreditnom tržištu na osnovu faktora koji određuju ponudu i tražnju za kreditima.
U 2022. godini je kreditna aktivnost banaka prema nemonetarnom sektoru porasla za 7,3% ili za 212,1 milijardu dinara ( u daljem tekstu: mlrd dinara). U odnosu na septembar, tokom decembra, uočava se usporavanje međugodišnjeg rasta kreditne aktivnosti banaka, što je slučaj i sa ukupnim domaćim plasmanima banaka prema nemonetarnom sektoru.
Kao što je i ranije bio slučaj, kreditnoj aktivnosti u 2022. godini su i dalje u većoj meri doprinosili krediti u privredi, u odnosu na kredite stanovništvu (sa 3,7 procentnih poena, naspram 2,9 procentnih poena).
- Krediti u privredi
Tokom T4 je zabeleženo usporavanje međugodišnjeg rasta kredita privredi i to na 7,1% u decembru, u poređenju sa 14% u septembru. Dakle, došlo je do smanjenja kredita privredi za 35,1 mlrd dinara, odnosno za 2,1%, pri čemu se uočava da su dinarska potraživanja više smanjena u odnosu na devizno indeksirana potraživanja. Najveći pad su iskazali krediti za likvidnost i obrtna sredstva, kao i ostali nekategorisani krediti. Međutim, i pored navedenog, krediti za obrtna sredstva i dalje najviše doprinose rastu kredita privredi.
Ako se uzme u obzir namena kredita, uočava se da su pored kredita za likvidnost i ostalih nekategorisanih kredita, smanjena i prekoračenja po transakcionim računima (2,9 mlrd dinara), ali da je došlo do povećanja zaduživanja po osnovu investicionih kredita.
Sa druge strane, posmatrajući delatnosti, tokom T4 je smanjeno zaduživanje kod preduzeća iz energetike, trgovine i prerađivačke industrije, ali se beleži određena stopa rasta kreditiranja sektora saobraćaja, obrazovanja i zdravstva. Učešće dugoročnih kredita u ukupnim kreditima u privredi je u decembru iznosilo 81,7%, dok je u septembru iznosilo 82,4%.
Obim novoodobrenih kredita u privredi u T4 je iznosio 316,4 mlrd dinara i bio je za 11,5% manji nego u istom periodu prethodne godine. Preduzeća su i dalje u najvećoj meri koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva (52,6%), s tim da su više od polovine navedenih kredita koristila mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća.
Ono što je značajno jeste novi minimum učešća NPL, odnosno problematičnih kredita u ukupnim kreditima u privredi u T4, shodno čemu je u decembru iznosilo 2,1%, što je za 0,1 p.p. niže nego u septembru. Takođe, i učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima kod privrednih društava je smanjeno na 2,3% u decembru. Ukoliko se posmatra početak primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, može se uočiti izraženo smanjenje u sektoru građevinarstva, poslovanja nekretninama i trgovine.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi je u T4 povećana za 1,6 p.p., na 5,9%. Posmatrajući kredite po nameni, najviše je povećana kamatna stopa na kredite za obrtna sredstva, (za 2,3 p.p., na 7,4%), zatim za investicione kredite (za 1.3 p.p., na 7,4%) i ostale nekategorisane kredite (za 0.5 p.p., na 3,3%).
- Krediti stanovništvu
Tokom T4 je međugodišnji rast kredita stanovništvu nastavio da usporava i to sa 8,3% u septembru na 6,3% u decembru. Nominalno posmatrano, stanje kredita stanovništvu u decembru iznosilo je 1.449,3 mlrd dinara, što čini 46,6% kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora i 20,4% BDP-a.
Krediti stanovništvu su u T4 povećani za 0,2% ili za 2,9 mlrd dinara, zahvaljujući deviznoindeksiranim kreditima. Krediti koji najviše doprinose rastu jesu stambeni krediti, koji su povećani za 9,9 mlrd dinara, a pored njih, zabeležen je rast potrošačkih kredita i to 0,3 mlrd dinara, dok su ostale kategorije bile u padu. Međutim, najizraženiji pad je uočen kod gotovinskih kredita i zaduženja po transakcionim računima.
Posmatrano na nivou godine, rast kredita stanovništvu je iznosio 85,4 mlrd dinara i bio je vođen stambenim kreditima. Jedan od razloga rasta stambenog kreditiranja jesu svakako mere Narodne banke Srbije koje su donete 2020. godine, a čija primena je produžena i na 2022. godinu. Neke od mera jesu produženi rok otplate za najviše 5 godina, niži minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditom, kao i smanjeno minimalno učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti sa 20% na 10%. Takođe, ono što je značajno jeste da će banke i u 2023. godini moći da odobre produženje roka za otplatu stambenog kredita za najduže 5 godina.
Obim novoodobrenih kredita stanovništvu u T4 je manji za 5,9% nego u T4 2021. godine. Gotovinski krediti su činili 53,5% novih kredita u T4, dok se na stambeno kredite odnosilo 26,1% novih kredita stanovništvu.
Kao što je slučaj sa kreditima u privredi, i ovde se beleži smanjeno učešće problematičnih kredita i to za 0,2 p.p. u odnosu na septembar i krajem 2022. godine je iznosilo 4,0%. Evidentno je da su mere Narodne banke Srbije i Vlade značajno doprinele da se izbegnu veći negativni efekti kriza na kreditnu sposobnost građana. Kada se pogleda period neposredno pre donošenja Strategije za rešavanje problematičnih kredita, to učešće je niže za 7,3 p.p.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite stanovništvu povećana je u T4 u proseku za 1,2 p.p., na 11,9%, dok je prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane kredite stanovništvu povećana u proseku u T4 za 1,2 p.p., na 5,5%.
Prema rezultatima januarske ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti, primećuje se da su banke dodatno pooštrile kreditne standarde za stanovništvo. Ono što je uticalo na pooštravanje standarda jesu povećani troškovi finansiranja, kao i neizvesnost u pogledu opšte ekonomske situacije. Pooštravanje je najviše pogodilo dinarske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje, ali i stambene kredite sa deviznom klauzulom.
Prema oceni banaka, tražnja građana za kreditima je smanjena tokom T4 i to više nego što se očekivalo, a ono što je doprinelo tome jesu povećanje cena nepokretnosti i kamatnih stopa. Banke očekuju dalje smanjenje tražnje za kreditima i u T1 2023. godine.