Trendovi u kreditnoj aktivnosti banaka tokom Q4 2023

Narodna banka Srbije u cilju što boljeg razumevanja situacije na domaćem kreditnom tržištu, objavila je izveštaj Trendovi u kreditnoj aktivnosti za četvrto tromesečje 2023. godine, kojim je analizirano kretanje kreditne aktivnosti, cena zaduživanja privrede i stanovništva, kao i uslovi na kreditnom tržištu na osnovu faktora koji određuju ponudu i tražnju za kreditima.

Kako je tokom cele 2023. godine kreditna aktivnost usporavala, na šta su uticale više kamatne stope na kredite usled zaoštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije, ipak je u decembru zabeležen oporavak kreditne aktivnosti tako da je godina završena s blagim rastom iste, međugodišnje posmatrano.

Krediti privredi

Tokom 2023. godine, u periodu od maja do novembra krediti privredi beležili su međugodišnji pad. Posmatrano u nominalnom izrazu, stanje kredita privredi u decembru iznosilo je 1.611,5 mlrd dinara, a njihovo učešće u BDP-u 19,9% što je za 2,6 p.p. niže nego krajem 2022. godine. Sve u svemu, krediti privredi su u 2023. godini povećani za 0,9%.

U četvrtom tromesečju, zahvaljujući povećanoj realizaciji u decembru, krediti privredi su isključujući efekat promene deviznog kursa, povećani za 8,4 mlrd dinara ili za 0,5%, pri čemu se veći deo tog rasta odnosio na zaduženje privrednih društava (7,0 mlrd dinara).

Posmatrano po namenama, rast u četvrtom tromesečju je vođen investicionim kreditima (8,3 mlrd dinara), čiji je međugodišnji rast u decembru iznosio 4,4%, zatim kreditima za likvidnost i obrtna sredstva (5,5 mlrd dinara), koji u 2023. godini beleže blagi pad zbog dospeća kredita iz garantnih šema. Kada uporedimo treće tromesečje sa četvrtim, u četvrtom je učešće investicionih kredita u ukupnim kreditima privrede povećano sa 41,6% na 41,9%, a učešće kredita za likvidnost i obrtna sredstva sa 46,7% na 46,8%. Slede ih ostali nekategorisani i uvozni krediti na koje se odnosi 6,5% i 3,8%, respektivno, stanja kredita privredi.

Posmatrano po delatnostima, najviše su se zadužila preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama, građevinarstva, saobraćaja i preduzeća iz prerađivačke industrije i poljoprivrede, dok je smanjeno zaduženje preduzeća iz oblasti trgovine i energetike. Pod uticajem rasta zaduženja mikropreduzeća i srednjih preduzeća, kao i smanjenja obaveza velikih preduzeća, učešće kredita u segmentu koji čine mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća u ukupnim kreditima privredi povećano je na 59,1% u decembru, dok je u septembru iste godine bilo 58,3%, što je za 1,6% niže nego pre godinu dana.

U četvrtom tromesečju, obim novoodobrenih kredita privredi iznosio je 345,0 mlrd dinara, što je za 9,0% više nego u istom periodu 2022. godine. Najzastupljeniji su krediti za likvidnost i obrtna sredstva, čiji je iznos viši za čak 32,1 % nego u istom periodu 2022. godine. Više od polovine ovih kredita je odobreno velikim preduzećima. Na investicione kredite odnosilo se 22.9% novih kredita.

Stepen dinarizacije plasmana privredi je u četvrtom tromesečju bio povećan za 1,1 p.p., na 17, 3% na šta su uticali rast dinarskih i smanjenje devizno indeksiranih plasmana privredi. Učešće evroindeksiranih plasmana i plasmana u evrima je smanjeno za 1,1 p.p. na 82,5% u decembru, dok je učešće plasmana u dolarima nepromenjeno i od početka godine iznosi 0,2%.

Učešće NPL u ukupnim kreditima privredi u decembru iznosilo je 2,1%, a 2,4% samo za kredite privrednim društvima, što je isto kao u septembru. Posmatrano po delatnostima, ućešće NPL u decembru kretalo se između 0,8% za energetiku i 4,9% za poljoprivredu, dok je u sektorima saobraćaja i poslovanja nekretninama zabeležilo nove najniže vrednosti (2,3% i 1,8%, respektivno). To pokazuje da su mere ekonomske podrške tokom pandemije bile adekvatne i pravovremene i da je i po njihovom prestanku održan kvalitet aktive banaka, što potvrđuje da rast troškova otplate postojećih kredita privrede nije za posledicu imao rast NPL. U odnosu na jul 2015., tj. neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, učešće NPL u ukupnim kreditima privredi niže je za 22,8 p.p., a najizraženije smanjenje NPL beleži se kod sektora građevinarstva, poslovanja nekretninama i trgovine.

Rezultati januarske ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke u četvrtom tromesečju blago pooštrile odobravanje kredita privredi, što se očekuje da bude slučaj i u prvom tromesečju 2024. godine. Pooštravanje standarda odnosilo se na velika preduzeća, dok su standardi za mala i srednja preduzeća i poljoprivrednike ublaženi. Na pooštravanje su uticali viši troškovi izvora finansiranja, kao i rizičnost zahtevanog kolaterala i problematična potraživanja, što se odrazilo na manju spremnost za preuzimanje rizika.

Krediti stanovništvu

Kada se osvrnemo na celu 2023. godinu, krediti stranovništvu su povećani za 1,2%. Međutim, tokom četvrtog kvartala isti su smanjeni za 3,4 mlrd dinara ili za 0,7% usled smanjenja stanja stambenih kredita i manjeg zaduženja po transakcionim računima. Sa druge strane, povećano je zaduživanje po osnovu gotovinskih kredita i potrošačkih kredita.

Navedena kretanja su doprinela tome da gotovinski krediti kao najzastupljenija kategorija u ukupnim kreditima stanovništvu tokom četvrtog tromesečja blago povećaju učešće na 44,7% decembru, dok je učešće stambenih kredita smanjeno na 39,3%.

Narodna banka Srbije je u septembru 2023. godine, donela Odluku o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima, a kojom je privremeno ograničila kamatnu stopu za korisnike prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom koji su odobreni pre stupanja ove odluke na snagu, a čiji ugovorni iznos ne prelazi 200.000 evra. Njima je privremeno ograničena nominalna kamatna stopa za narednih 15 meseci, počev od oktobarske rate, a banka neće imati pravo da od dužnika potražuje razliku u kamati usled primene ove odluke.

Obim novoodobrenih kredita stanovništvu je zaključno sa poslednjim tromesečjem 2024. godine bio za 9,7% viši nego u istom periodu 2022. godine, tako da je iznosio 144,9 mlrd dinara. Posledica povišenih cena nekretnina i troškova zaduživanja uticali su na smanjenje novih kredita u odnosu na godinu dana pre.

Dinarizacija plasmana stanovništvu u četvrtom tromesečju je povećana za 0,5 p.p., na 54,0% u decembru, na šta je uticao rast dinarskih plasmana i smanjenje devizno indeksiranih plasmana. Dok je učešće plasmana u švajcarskim francima ostalo nepromenjeno, u evrima je smanjeno za 0,5 p.p., na 49,5%. Blizu 80% deviznih i deviznoindeksiranih kredita stanovništvu vezano je za EURIBOR, najviše šestomesečni. U strukturi dinarskih kredita stanovništvu, oko dve trećine kredita je odobreno po fiksnoj kamatnoj stopi, dok su među kreditima odobrenim po varijabilnim kamatnim stopama najzastupljeniji oni vezani za tromesečni BELIBOR.

Učešće NPL u ukupnim kreditima stanovništvu u decembru je iznosilo 4,4% što ukazuje na to da su mere Narodne banke Srbije i Vlade bile pravovremene i da su doprinele tome da se izbegnu veći negativni efekti kriza, sa kojima se suočavamo u protekle tri godine, na kreditnu sposobnost građana.

Na kraju, ukupno posmatrano prema rezultatima januarske ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti, banke nisu menjale kreditne standardne za stanovništvo. Pooštreni su standardi za dinarske potrošačke kredite, dok su standardi za dinarske gotovinske kredite ublaženi, a za kredite ostalih namena i indeksacija nisu menjani. Ako se baziramo na period koji nam sledi, banke očekuju da će kreditni standardi za stanovništvo u prvom kvartalu 2024. godine biti ublaženi. Sa druge strane, kako je u četvrtom tromesečju tražnja za dinarskim kreditima – gotovinskim, potrošačkim i kreditima za refinansiranje bila povećana,  banke očekuju dalji rast tražnje.