Q1 2024: Kreditna aktivnost banaka u Srbiji

U cilju što boljeg razumevanja situacije na domaćem kreditnom tržištu, Narodna banka Srbije objavljuje izveštaj o „Trendovima u kreditnoj aktivnosti“ – u samom izveštaju, Narodna banka Srbije detaljno razmatra i iznosi potrebne informacije o kretanju kreditne aktivnosti, cene zaduživanja privrede i stanovništva, kao i detaljno razmatranje uslova na kreditnom tržištu, i to na osnovu faktora koji određuju ponudu i tražnju za kreditima.

Ukupni domaći krediti, po isključenju efekta promene deviznog kursa, ubrzali su međugodišnji rast na 1,3% u martu (sa 1,0% krajem 2023. godine), pre svega zahvaljujući kreditima stanovništvu, koji su ubrzali međugodišnji rast na 2,7%, dok su krediti privredi međugodišnje posmatrano stagnirali u martu. Kreditna aktivnost je i dalje pod uticajem povišenih kamatnih stopa na dinarske i evrodinarske kredite, usled prethodnog zaoštravanja monetarnih politika Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke.

Ukupni domaći plasmani banaka nemonetarnom sektoru, koji obuhvataju i potraživanja po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti, kamata i naknada, kao i ostala potraživanja, ubrzala su međugodišnji rast u sličnoj meri kao domaći krediti, na 1,4% u martu.

Krediti privredi

Krediti privredi, isključujući efekat promene deviznog kursa, tokom prvog tromesečja smanjeni su za 26,6 milijardi dinara, ili za 1,7%, delom i usled sezonski nižeg odobravanja kredita početkom godine.

Naime, krediti privredi su u martu, međugodišnje posmatrano, stagnirali – naspram međugodišnjeg rasta od 0.9% u decembru 2023. godine. Posmatrano u nominalnom izrazu, stanje kredita privredi u martu 2024. godine iznosilo je 1.584,6 milijardi dinara, a njihovo učešće u BDP-u 19,0%, što je za 0.8 procentnih poena niže nego krajem 2023. godine i rezultat je rasta ekonomske aktivnosti.

Kao što je već pomenuto na početku poglavlja, krediti privredi su u prvom tromesečju tekuće godine smanjeni za 26,6 milijardi dinara, što se delom duguje sezonski nižem odobravanju ovih kredita početkom godine, pri čemu su u većoj meri smanjeni krediti javnim preduzećima. Ovo smanjenje je posledica pada devizno indeksiranih kredita, dok su dinarski krediti drugo tromesečje zaredom povećani. Na rast dinarskih kredita odražava se i prilagođavanje banaka odredbama ranije donete mere Narodne banke Srbije, kojom se, prilikom obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala, propisuje obaveza bankama da umanje kapital ukoliko učešće devizno indeksiranih i deviznih kredita u ukupnim kreditima nefinansijskom i nedržavnom sektoru odobrenih nakon 1. jula 2023. godine, premaši 71%.

Dalje, a ukoliko posmatramo po namenama kredita, u prvom tromesečju 2024. godine smanjena su potraživanja po osnovu investicionih kredita (-22,0 milijardi dinara), kredita za likvidnost i obrtna sredstva (-11,2 milijardi dinara), delom usled dospeća kredita iz garantnih šema, kao i po osnovu ostalih nekategorisanih kredita (-5,1 milijardi dinara). Posmatrano s druge strane, imamo povećano zaduživanje po osnovu uvoznih kredita (10,2 milijardi dinara) i po tekućim računima (1,5 milijardi dinara).  

 Posmatrano po delatnostima, na osnovu izveštaja Narodne banke Srbije uočava se smanjeno zaduživanje preduzeća iz gotovo svih delatnosti, a najviše iz oblasti saobraćaja, poljoprivredi i građevinarstva, dok rast zaduženja beleže preduzeća iz oblasti energetike i trgovine. Pored toga, ali svakako usko povezano, posmatrano po veličini preduzeća, mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća više su smanjila kreditne obaveze prema bankama nego velika preduzeća, te je učešće kredita ovom segmentu preduzeća u martu (58,7%) bilo niže za 0,4 procentnih poena nego krajem 2023. godine.

U prvom tromesečju 2024. godine, obim novoodobrenih kredita privredi iznosio je 244,4 milijardi dinara, što je za 2,3% više nego u istom periodu 2023. godine. Najzastupljeniji su svakako i dalje krediti za likvidnost i obrtna sredstva – 62% novoodobrenih kredita privredi, pri čemu je nešto više od polovine tih kredita odobreno mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima.

Pod uticajem smanjenja devizno indeksiranih plasmana i rasta dinarskih plasmana privredi, stepen dinarizacije plasmana privredi povećan je sa 17,3% krajem 2023. godine na 17,8% u martu. Učešće evroindeksiranih plasmana i plasmana u evrima smanjeno je za 0,4 procentnih poena, na 82,1% u martu, dok je učešće plasmana u dolarima nepromenjeno od početka godine i iznosi 0,2%.

Učešće NPL u ukupnim kreditima privredi u martu iznosilo je 2,3%, a 2,6% samo za kredite privrednim društvima, što je za po 0,2 procentna poena više nego krajem 2023. godine. Posmatrano po delatnostima privrednih društava, učešće NPL u martu, kretalo se između 0,7% za energetiku i 4,6% za saobraćaj, dok je u sektoru poslovanja nekretninama zabeležilo novu najnižu vrednost – 0,9%. Pored navedenog, a u odnosu na jul 2015. godine, neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, učešće NPL u ukupnim kreditima privredi niže je za 22,6 procentna poena, a najizraženije smanjenje NPL beleži se kod sektora građevinarstva, poslovanja nekretninama i trgovine.

Cena zaduživanja privredni – minimalne oscilacije kamatnih stopa na domaćem tržištu i tržištu novca u zoni evra tokom prvog tromesečja 2024. godine doprinele su da prosečna kamatna stopa na nove dinarske kredite bude neznatno smanjena. Stabilizacija kamatnih stopa na tržištu novca doprinela je blagom smanjenju prosečne ponderisane kamatne stope na novoodobrene dinarske kredite i u prvom tromesečju 2024. godine na 8,2% (sa 8,4% u poslednjem tromesečju 2023. godine). Međutim, kamatna stopa na kredite u evro znaku ostale su gotovo nepromenjene – prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite gotovo da nije promenjena u odnosu na poslednje tromesečje 2023. godine, i u prvom tromesečju 2024. godine iznosi 7,1%.

Na kraju, a što se ocene ponude i potražnje za kreditima tiče, na osnovu rezultata ankete o kreditnoj aktivnosti banaka, odnosno na osnovu aprilske ankete Narodne banke Srbije, pokazuje da su banke u prvom tromesečju 2024. godine, prvi put posle dužeg perioda pooštravanja, ublažile standarde za odobravanje kredita privredi, a nastavak ublažavanja svakako se očekuje i u drugom tromesečju 2024. godine.

Krediti stanovništvu

Krediti stanovništvu, bez efekta promene deviznog kursa, povećani su tokom prvog tromesečja za 20,9 milijardi dinara, ili za 1,4%, vođeni rastom gotovinskih kredita, za kojim slede stambeni krediti i zaduženja po transakcionim računima.

Krediti stanovništvu ubrzali su međugodišnji rast na 2,7% u martu (sa 1,2% krajem 2023. godine). Tome je, uz rast traženja i veću realizaciju novih kredita, doprinelo i postepeno iščezavanje negativnog uticaja računovodstvenog tretmana potraživanja po osnovu stambenih kredita na stanje kredita usled donošenja odluke o ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite u septembru 2023. godine. Nominalno posmatrano, stanje kredita stanovništva u martu iznosilo je 1.485,9 milijardi dinara, što čini 47,4% kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 17,8% BDP-a (za 0,2 procentna poena manje nego krajem 2023. godine).

Tokom prvog tromesečja 2024. godine, krediti stanovništvu povećani su za 20,9 milijardi dinara, vođeni rastom gotovinskih kredita (13,9 milijardi dinara), za kojim slede stambeni krediti (4,5 milijardi dinara) i zaduženja po transakcionim računima (1,9 milijardi dinara). Navedena kretanja su doprinela tome da gotovinski krediti, kao najzastupljenija kategorija u ukupnim kreditima stanovništvu, povećaju učešće tokom prvog tromesečja 2024. godine za 0,3 procentnih poena, na 45,0% u martu, dok je učešće stambenih kredita smanjeno u istoj meri, na 39,0%. Istovremeno u okviru kredita odobrenih preduzetnicima povećano je stanje kredita za likvidnost i obrtna sredstva (1,5 milijardi dinara), dok je stanje investicionih kredita smanjeno (-0,5 milijardi dinara).

Važno pomenuti svakako jeste i to da kako bi u okolnostima rastućih kamatnih stopa smanjila opterećenje korisnika stambenih kredita, Narodna banka Srbije je u septembru 2023. godine donela odluku kojoj je privremeno ograničila kamatnu stopu za korisnike prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom koji su odobreni pre stupanja odluke na snagu, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra. Tim dužnicima je privremeno ograničena nominalna kamatna stopa za narednih 15 meseci, a banka neće imati pravo od dužnika potražuje razliku u kamati usled primene ove odluke.

Što se tiče obima novoodobrenih kredita stanovništvu u prvom tromesečju tekuće godine, taj obim iznosio je 157,8 milijardi dinara i bio je za 31,5% viši nego u istom periodu 2023. godine. Tome su prvenstveno doprineli gotovinski krediti, na koje se odnosilo skoro 70% novih kredita stanovništvu, a dok su sledeći po zastupljenosti svakako bili stambeni krediti.

Važno pomena svakako jeste činjenica da više od četiri petine rasta kredita stanovništva u prvom tromesečju 2024. godine odnosilo se na zaduživanje u dinarima – najviše po osnovu gotovinskih kredita, što je bitno uticalo na to da dinarizacija plasmana stanovništvu u prvom tromesečju bude povećana za 0,4 procentna poena, na 54,5% u martu. Istovremeno, učešće plasmana u evrima smanjeno je u istoj meri, na 45,4%, dok je učešće plasmana u švajcarskim francima (0,1%) bilo nepromenjeno.

Učešće NPL u ukupnim kreditima stanovništvu u martu iznosilo je 4,3%, što je za 0,1 procentnih poena niže nego krajem 2023. godine, pri čemu najzastupljenije kategorije kredita, gotovinski i stambeni, beleže smanjenje tog učešća. Pokazatelji NPL, koji se i dalje nalaze blizu najnižih vrednosti, ukazuju na to da su mere Narodne banke Srbije i Vlade bile pravovremene i da su doprinele tome da se izbegnu veći negativni efekti kriza s kojima se suočavamo u protekle tri godine na kreditnu sposobnost građana. U odnosu na period neposredno pre donošenja Strategije za rešavanje problematičnih kredita, učešće NPL u sektoru stanovništva niše je za 7,0 procentnih poena.

Nakon pada u prethodnom tromesečju, prosečna cena dinarskog zaduživanja i zaduživanja stanovništva u evro znaku blago je smanjena i u ovom tromesečju. Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu u prvom tromesečju 2024. godine iznosila je 12,5% i u odnosu na poslednje tromesečje 2023. godine snižena je za 0,2 procentna poena. To smanjenje opredeljeno je padom kamatnih stopa na gotovinske kredite, koje su snižene za 0,5 procentnih poena, na 12,9%, dok je stopa na ostale nekategorisane kredite bila gotovo nepromenjena, dok su povećane kamatne stope pribeležene na potrošačkim i stambenim kreditima.

Pored navedenog, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane kredite stanovništvu smanjena je u proseku za 0,1 procentni poen na 6,3% u prvom tromesečju 2024. godine. Usled primene odluke Narodne banke Srbije o ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite, prosečna kamatna stopa na pomenute kredite gotovo da nije promenjena. S druge strane, smanjene su kamatne stope na potrošačke i ostale nekategorisane kredite, dok je pak kamatna stopa na gotovinske kredite povećana.

Na kraju, a prema rezultatima aprilske ankete Narodne banke Srbije, banke su blago ublažile kreditne standarde za stanovništvo, pod uticajem pozitivnih očekivanja u pogledu ekonomske aktivnosti. Uzimajući u obzir namenu, najviše su ublaženi standardi za dinarske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje, a posle sedam tromesečja blago su ublaženi i standardi za devizno indeksirane stambene kredite. Shodno navedenom, a i prema očekivanjima banaka, kreditni standardi za stanovništvo trebali bi da budu dodatno ublaženi u drugom tromesečju 2024. godine.