Predrag Miladinović i Jelisaveta Janić • dec 10, 2020
Rast kreditne aktivnosti banaka nastavljen i u trećem kvartalu 2020. godine
Kreditna aktivnost u Republici Srbiji nastavila je da raste i u trećem kvartalu 2020. godine, pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije Trendovi u kreditnoj aktivnosti za treće tromesečje 2020. godine. Time je nastavljen trend rasta kreditne aktivnosti banaka iz drugog kvartala 2020. godine, koji je tada dominantno bio naslonjen na mere državne pomoći odobrene kroz Uredbu o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2 („Garantna šema“) i Program finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima izazvanim pandemijom COVID – 19.
Na kraju trećeg kvartala zabeležen je međugodišnji rast kreditne aktivnosti od 13.3%. Međugodišnji rast kreditne aktivnosti kod privrede bio je nešto veći i iznosio je 13.3% što je povećanje za 17.6 milijardi dinara. Kod kreditne aktivnosti u delu kreditiranja stanovništva stopa međugodišnjeg rasta iznosila je 13.8%, što predstavlja povećanje od 49.5 milijardi dinara. Nivo problematičnih plasmana na nivou ukupne kreditne izloženosti iznosio je 3.4%.
Rast kreditne aktivnosti u trećem kvartalu u Republici Srbiji bio je najveći među zemljama regiona.
Krediti privredi
Većina kreditnih sredstava odobrenih privredi bila i u ovom kvartalu namenjena za održanje tekuće likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava, pri čemu je ukupno 1.2 milijarde evra odobreno u okviru programa Garantne šeme, od čega je iznos od 519,8 miliona evra odobren u trećem kvartalu MMSP i preduzetnicima.
Rast kreditne aktivnosti zabeležena je kod svih delatnosti, a najviše kod prerađivačke, građevinske i poljoprivredne delatnosti. Rast kreditne aktivnosti kod poljoprivrednika delimično je i posledica Uredbe o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Sl. glasnik RS“, br. 57/2020), koja ima za cilj da omogući poljoprivrednicima olakšan pristup kreditima određenih namena, kroz subvencionisanje dela kamate na kredit.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na kredite odobravane privredi indeksirane u EUR iznosila je 2.7% i nepromenjena je u odnosnu na prethodni kvartal, dok je prosečna dinarska stopa nešto veća i iznosila je 3.3%, što predstavlja neznatan pad u odnosu na drugi kvartal 2020. godine.
U pogledu problematičnih kredita, njihov nivo u ukupnoj masi kredita odobrenih privredi iznosi 2,5% i nalazi se na novom istorijskom minimumu, što je pre svega posledica moratorijuma u otplati kredita koji su praktično onemogućili oglašavanje dospelosti plasmana u docnji.
U pogledu očekivanih trendova kreditiranja privrede u narednom periodu, izvesno se može očekivati primena restriktivnijih politika rizika banaka što će voditi smanjenju maksimalnih iznosa kredita, kraćoj ročnosti, pojačanoj kolateralizaciji i smanjenju finansiranja kapitalnih investicija, kao i povećanju obima kredita za refinansiranje.
Krediti stanovništvu
Kod kredita odobravanih stanovništvu, zabeležen je rast kreditne aktivnosti kod gotovinskih i stambenih kredita, kao i kod potrošačkih kredita i zaduženja kreditnih kartica. Na rast kreditne aktivnosti kod stanovništva uticala je izvesno i Odluka o privremenim merama za banke u cilju olakšavanja pristupa finansiranju fizičkim licima („Sl. glasnik RS“, br. 108/2020) koje je donela Narodna banka Srbije u trećem kvartalu sa ciljem da doprinese održivom kreditiranju stanovništva po povoljnijim uslovima. Jedna od mera je i olakšan pristup dinarskim kratkoročnim kreditima stanovništvu koja se ogleda u tome da će banke moći da odobre kredit do 90.000,00 rsd fizičkim licima na rok do dve godine samo sa potpisanom izjavom o zaposlenju, odnosno penziji do kraja 2020. godine.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na kredite odobravane stanovništvu indeksirane u EUR iznosila je 3.3% i niža je nego u drugom kvartalu, dok je prosečna dinarska stopa uvećana na 8.3% u odnosu na junski rezultat od 8%.
Kod kredita stanovništvu se takođe može očekivati dalji porast potražnje, pre svega za stambenim, gotovinskim i kreditima za refinansiranje.
Krediti stanovništvu takođe beleže jako nisku stopu problematičnih kredita od 3,6%, što je kao i kod privrede, posledica dva moratorijuma na otplatu kredita tokom 2020. godine, međutim imajući u vidu donete mere koje se ogledaju u olakšanom pristupu dinarskim kreditima za stanovništvo, izvesno se može očekivati i rast stope problematičnih kredita u narednom periodu.