Objavljene nove smernice Evropske komisije za prodavce…

Evropska komisija je 21. oktobra 2022. godine objavila nove smernice za prodavce i kupce problematičnih potraživanja na sekundarnim tržištima – „Smernice o postupku najpovoljnijeg izvršenja za prodaju problematičnih kredita na sekundarnim tržištima“ (u daljem tekstu: „Smernice“). Smernicama je utvrđen jasan i struktuiran postupak prodaje problematičnih kredita na sekundarnim tržištima sa ciljem da se ubrza razvoj i standardizacija procesa na sekundarnom tržištu.

Zbog čega je Evropska komisija donela Smernice?

Evropska Komisija je donošenje Smernica najavila u Akcionom planu o rešavanju problematičnih kredita nakon pandemije COVID-19 od 16.12.2020. godine, a koji plan je donet u kontekstu krize Covid-a.

Pandemija bolesti COVID-19 dovela je do naglog ekonomskog pada u Evropskoj uniji, a kriza izazvana COVID-om povećala je izloženost banaka preduzećima i pojedincima koji su postali finansijski ugroženi, a posebno malim i srednjim preduzećima. Kada se nacionalne mere podrške postepeno budu ukidale, verovatno je da će se broj slučajeva insolventnosti dodatno povećati. Imajući u vidu da je najvažnija pouka iz poslednje ekonomske krize da se ponovno nagomilavanje problematičnih kredita treba sprečiti u najranijoj fazi, banke moraju biti spremne da rano prepoznaju dužnikove probleme, kao i da proaktivno i pravovremeno postupaju sa svojim dužnicima te da, prema potrebi, razmotre odgovarajuće restruktuiranje. Stoga, ukoliko je prodaja problematičnih kredita adekvatan pristup, banke bi trebalo da sprovedu postupak koji je efikasan i delotvoran s najboljim mogućim ishodom.

Smernice Evropske Komisije donete su upravo sa ciljem da podstaknu dobru praksu u transakcijama problematičnim kreditima, a posebno radi pružanja pomoći prodavcima i kupcima koji imaju manje iskustva na sekundarnom tržištu EU.

Šta preporučuju i kome su namenjene Smernice?

U svakom poglavlju Smernice obrađuju jednu od konkretnih faza koje treba sprovesti u toku postupka prodaje i hronološki su struktuirane. Smernicama je definisano 7 faza postupka transakcije, i to:

1. Odabir portfolija;
2. Pripremna faza;
3. Faza pre stavljanja na tržište;
4. Faza neobavezujuće ponude;
5. Faza obavezujuće ponude;
6. Potpisivanje transakcije i zatvaranje i
7. Radnje nakon zatvaranja.

Za svaku od navedenih faza Smernice opisuju redosled glavnih aktivnosti koje treba sprovesti i daju predloge za efikasan i delotvoran pristup kroz svaku pojedinačnu fazu procesa transakcije, a sve u cilju obezbeđenja uspešnog ishoda prodaje. Smernice takođe ukazuju na određene korake koje bi učesnici transakcije mogli preduzeti kako bi poboljšali efikasnost i delotvornost postupka, kao i na korake koji su važniji za određenu vrstu transakcije (i u određenim slučajevima specifičnu veličinu) i/ili kategoriju imovine. Smernice uzimaju u obzir i značajnu važnost razmene relevantnih podataka i informacija, te posebno uključuju sugestije o obimu objavljivanja informacija u pojedinačnim fazama.

Dakle, Smernicama je utvrđen jasan i struktuiran postupak, čije sprovođenje bi prodavcima i kupcima trebao osigurati uspešnost u sprovođenju transakcije.

Glavna ciljana grupa kojoj su Smernice namenjene su banke, a posebno manje institucije koje imaju manje iskustva sa plasiranjem problematičnih kredita na sekundarna tržišta. Osim za bankarski sektor Smernice bi mogle postati relevantne i za druge institucije koje se bave prodajom problematičnih kredita.

Koji je značaj Smernica?

Iako učesnici na tržištu nisu obavezni da se pridržavaju Smernica, nesumnjivo je da one predstavljaju referentni dokument od višestruke koristi, a od kog se očekuje da omogući bolju standardizaciju i povećanje delotvornosti postupka prodaje problematičnih kredita na sekundarnom tržištu, kao i poboljšanje delotvornosti tržišne prakse u državama članicama EU, a posebno u onim državama članicama u kojima su sekundarna tržišta slabije razvijena. Objavljivanje Smernica je važan korak u širim naporima Evropske komisije da poboljša funkcionisanje sekundarnih tržišta EU za problematične kredite, što će zauzvrat dalje podsticati finansijsku stabilnost u EU u celini.