Statistiken der Europäischen Zentralbank zur...

Statistika Evropske centralne banke o nadzoru banaka za drugi kvartal 2022. godine

Die Statistiken der Europäischen Zentralbank (EZB) zur Bankenaufsicht enthalten Informationen über die Geschäfte von Banken, die der direkten Aufsicht der EZB unterliegen. Die Statistiken werden auf der Grundlage von Daten erstellt, die von den Banken in den COREP- und FINREP-Berichten gemeldet werden.

Die statistischen Berichte decken verschiedene Aspekte des europäischen Bankwesens ab und sind der Schlüssel zum Verständnis möglicher Risiken und Gefahren bei den Aktivitäten von Banken, die von der EZB beaufsichtigt werden.

U oktobru 2022 Evropska centralna banka je izdala Statistički izveštaj o bankarskom nadzoru za drugi kvartal 2022. godine (Q2). Bezogen auf den in den vorangegangenen Quartalsberichten analysierten Zeitraum sind gewisse Trends erkennbar.

Die aggregierte Quote der Kapitalanforderungen finansijskih institucija koje su pod nadzorom ECB u periodu Q2 iznosio je 19,41%, što predstavlja skok u odnosu na nivo iz prvog kvartala 2022. godine kada je iznosio 18,86%. Međutim na državnom nivou postoji velika razlika između koeficijenata, te je tako najniži u Grčkoj gde iznosi 16,17%, dok je najveći u Letoniji sa 24,85%.

Deutlich erkennbar ist die Fortsetzung des Rückgangs des Anteils u ukupnom nivou plasmana. U periodu Q2 njihovo učešće iznosi 1,85%, što predstavlja najniži nivo od kada je Evropska centralna banka počela da izdaje statističke izveštaje o bankarskom nadzoru. Nastavak pada je delimično bio izazvan smanjenjem agregatne vrednosti NPL sa 369 milijarde (koliko je iznosila u prvom kvartalu 2022. godine) na iznos od 351 milijarde. Međutim učešće NPL plasmana je smanjeno i povećanjem ukupne količine kredita i zajmova (sa 18.963 milijarde koliko je iznosila vrednost u prethodnom kvartalu na 19.049 milijarde u Q2). Na državnom nivou udeo NPL-ova se kretao u rasponu od 0,71% u Litvaniji do 5,20 % u Grčkoj.

Auch die Kapitalrendite je sa druge strane, porasla sa 6,04 % koliko je iznosila u prvom kvartalu 2022. godine na 7.62 % koliko iznosi u drugom kvartalu 2022. godine. Takođe je zabeležen rast kako operativnih prihoda, tako administrativnih troškova i amortizacije.

Die aggregierte Liquiditätsquote banaka iznosio je 164,36 % u prvom kvartalu 2022 godine, što predstavlja pad u odnosu na koeficijent iz prvog kvartala 2022. godine, kada je koeficijent iznosio 167,46 %.

Der Gesamtbetrag der von den Maßnahmen gegen COVID-19 betroffenen Darlehen und Kredite je nastavila da pada i u drugom kvartalu 2022. godine i iznosi 409 milijardi, što predstavlja smanjenje u odnosu na njihovu vrednost u prvom kvartalu 2022. godine koja je iznosila 421 milijardu. Kao i u prethodnom kvartalu razlog za ovo jeste smanjenje količine zajmova i kredita koji podležu COVID-19 moratorijumu.

Iz prethodnih podataka može se izvesti zaključak o relativnoj stabilnosti evropskog bankarskog sistema. Međutim, budući da će u januaru 2023. godine biti izdat naredni statistički izveštaj koji pokriva treći kvartal 2022. godine, može se očekivati još snažniji uticaj rata u Ukrajini, kao i pratećih sankcija na evropski bankarski sektor u celini.