okt 30, 2020

|

Od: Marina Bijeljić i Nataša Uvalić,

|

Kategorije: Građansko pravo, Novosti, Vesti

Sistem za brzi pronalazak nestale dece (Amber alarm)

Sistem za brzi pronalazak nestale dece (Amber alarm) – uskoro se uvodi i u Srbiji?

Takozvani „Amber alarm“ (u daljem tekstu: Alarm) je sistem za brzo oglašavanje o nestanku dece, čijim aktiviranjem se pristupa momentalnom preduzimanju niza radnji u cilju njihovog pronalaska uz saradnju svih nadležnih organa, medija, pa i samih građana, a njegovo uvođenje predloženo je u isključivom cilju zaštite dece – budući da je protek vremena od nestanka dece pa do otpočinjanja aktivnosti u cilju pronalaska od krucijalnog značaja.

Ovaj mehanizam brzog oglašavanja nastao je 1996. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, a naziv je dobio po Amber Hagerman, devetogodišnjoj devojčici iz Teksasa koja je 1996. godine oteta dok je vozila bicikl, a posle pet dana pronađena mrtva. Pretpostavka je da je upravo manjak informacija, odnosno manjak obaveštenosti građana potencijalno doprineo neuspehu u ranijem pronalasku Amber.

U današnjici, ovaj Alarm se uspešno primenjuje kako u SAD, tako i u većini evropskih zemalja, a ono što je najvažnije, jeste da se pokazao uspešnim u više od 90% slučajeva otmica dece.

Koncept funkcionisanja

U slučaju prijavljene otmice ili nestanka, policija ima obavezu da u roku od sat vremena od prijave obavesti medije o otmici / nestanku deteta. Po prijemu obaveštenja, mediji odmah vrše prekid dotadašnjeg programa umesto koga objavljuju vest o nestanku, kao i fotografije i informacije o detetu – npr. mesto gde je i sa kim je dete poslednji put viđeno, kako je bilo obučeno, informacije o otmičaru ukoliko je u pitanju otmica, itd. Cilj je da se relevantne informacije plasiraju kroz što više kanala komunikacije – prvenstveno na televiziji, radiju i društvenim mrežama, kako bi što više ljudi u najkraćem roku bilo obavešteno o nestanku deteta.

Zatim, svi mobilni operateri šalju SMS i MMS poruke korisnicima, a na LED ekranima na otvorenom u gradovima, na auto-putevima, trgovinskim lancima u kojima je to moguće, bankomatima, benzinskim pumpama i pokretnim bilbordima ispisuju se navedeni podaci o nestalom detetu. Na taj način, informacije će u vrlo kratkom roku dopreti do građana, a sve kako bi oni zapamtili lice deteta i prepoznali ga ukoliko bi ga potencijalno zapazili, i na taj način pomogli policiji u potrazi, pružajući im bilo kakvu vrstu informacija koje mogu da budu od značaja.

Značaj primene u praksi

U praksi su mogući najrazličitiji slučajevi, na primer da radnici koji su zaposleni na benzinskim pumpama / radnjama sasvim slučajno prepoznaju dete čiji nestanak je objavljen ili prepoznaju opisano vozilo otmičara ili da se otmica deteta izvrši od strane potpuno neočekivanih lica – od strane članova porodice ili porodičnih prijatelja, kao i slučajevi da ljudi kojima je povereno čuvanje deteta uopšte nisu svesni da „čuvaju“ dete koje je oteto, sve dok ne vide alarm o nestanku upravo tog deteta.

Misao koja se javlja svakom čoveku kada vidi oglas o nestalom detetu jeste „koje su šanse da baš ja prepoznam dete“ ili „koje su šanse da baš ja uočim automobil otmičara“, međutim pokazalo se da su šanse veće nego što mislimo. Primera radi, Diane Simone, žena koja je došla na ideju za kreiranje ovog sistema, nakon smrti devetogodišnje Amber, izjavila je da „problem nije u tome što niko ništa nije video, već u tome što ljudi nisu znali šta vide“.

Uobičajena praksa je da oglašavanje ne traje duže od 24h, pri čemu se na svakih 6h vrši analiziranje da li alarm treba isključiti pre proteka 24h.

Kriterijumi za aktiviranje Amber alarma

Svaka država je slobodna da samostalno ustanovi kriterijume čijim ispunjenjem se stiču uslovi za aktiviranje alarma. Međutim, neophodno je da kriterijumi budu uspostavljeni na takav način da se objavljivanje alarma vrši isključivo u situacijama u kojima postoji opravdan rizik, kako ne bi došlo do obezvređivanja samog sistema – tako što bi prekomerno objavljivanje alarma u situacijama u kojima dete nije zapravo ugroženo potencijalno dovelo do toga da bi javnost prestala da reaguje na mnogobrojne oglase o nestanku dece.

Imajući u vidu dosadašnju praksu funkcionisanja Alarma u najvećem broju evropskih zemalja, ustanovljeni su sledeći kriterijumi za njegovo objavljivanje:

– maloletstvo nestalog lica;

– dostupnost osnovnih informacija – npr. izgled deteta (visina, težina, boja kose i očiju), odeća koju je imalo na sebi neposredno pre nestanka / otmice;

– nepoznate okolnosti nestanka;

– postojanje sumnje da otmičar ima nameru da povredi dete;

– postojanje potvrde od strane policije da objava alarma neće ugroziti život deteta.

Primera radi, ukoliko maloletnik od 16 godina pobegne od kuće, alarm se neće aktivirati budući da je reč o starijem maloletniku koji se nalazi u fazi adolescencije. Međutim, ukoliko postoji specifična okolnost, odnosno ako je reč o detetu mlađeg doba do obično 13 godina, alarm će se aktivirati.

Trenutno stanje u Srbiji

Početkom meseca marta 2020. godine, Ministarstvo pravde formiralo je mešovitu radnu grupu radi izrade Zakona kojim će se regulisati način uvođenja i funkcionisanje Alarma, i na taj način preuzelo je vodeću ulogu u ispunjenju navedenog cilja.

Radnu grupu, pored predstavnika Ministarstva pravde, čine i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, a biće uključeni i predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Tokom izrade teksta Zakona, takođe će biće konsultovani i predstavnici medija, imajući u vidu da oni čine jedan od najbitnijih faktora za sprovođenje ideje „Amber alarma“ i njegovo uspešno funkcionisanje.

Jedan od inicijatora za njegovo uvođenje u Srbiji je Fondacija „Tijana Jurić“, koja je povodom 25. maja – Međunarodnog dana nestale dece, saopštila da „u Srbiji godišnje nestane oko 1.300 – 1.500 dece, a da iako se reč nestanak uglavnom povezuje sa otmicom, uzroci nestanka su različiti, pa se tako najčešće dešava da dete samoinicijativno pobegne od kuće ili ustanove u kojoj boravi, međutim, o mnogim nestancima ne postoje nikakve informacije – mali broj njih dospe u javnost, i to isključivo zahvaljujući angažovanju porodice“, ističući na taj način upravo značaj obaveštenosti šire javnosti.

Ministarstvo pravde istim povodom saopštilo je da „uvođenje Amber alarma treba da unapredi postojeći sistem pronalaženja nestale dece, kao i da se očekuje da će rezultati rada radne grupe uskoro biti dostupni javnosti“.

Korak napred ka unapređenju postojećeg sistema napravljen je još jednom inicijativom Fondacije „Tijana Jurić“ i to 2015. godine, kada je usvojen predlog izmene Zakona o policiji. Prema toj izmeni, više se ne čeka da prođe minimum 24h od nestanka, kao što je do tada bio slučaj, već se radnje usmerene ka pronalasku nestalog deteta preduzimaju odmah nakon prijave nestanka. Taj član Zakona simbolično nosi naziv „Tijanin zakon“, a promenjen je godinu dana nakon smrti Tijane Jurić, devojčice koja je 2014. godine oteta i ubijena.

Definitivno je da ne postoji dilema oko toga koliko bi uvođenje Amber alarma u našoj državi doprinelo bržem i jednostavnijem pronalasku nestale dece, budući da se u inostranstvu već pokazao i te kako uspešnim. Nestanak, otmice, pa čak i eksploatacija dece pojmovi su o kojima sve češće slušamo, a svesni smo sve prisutnijih opasnosti koje ih vrebaju na putu do kuće, škole, rodbine… Na nama je da damo sve od sebe u pokušaju da kroz usvajanje i primenu ovakvih mera stvorimo što sigurnije okruženje u kojem će deca rasti i razvijati se, kako bismo na taj način pomogli prvenstveno njima, a tako i sebi samima.