avg 30, 2020

|

Od: Jelisaveta Janić i Zorana Sefkerinac,

|

Kategorije: Compliance, Novosti, Vesti

Reforme u pravosuđu – Izazov u ustaljenoj praksi…

Reforme u pravosuđu – Izazov u ustaljenoj praksi i rešenje stvarnih problema?

S jedne strane potreba za modernizacijom i težnja ka evropskim standardima, a s druge čežnja da se građanima ulije više poverenja u celokupan pravosudni sistem doveli su do usvajanja nove Strategije razvoja pravosuđa za period 2020-2025. godine (u daljem tekstu: Strategija).

Strategija je dokument koji će, uz revidirani Akcioni plan za poglavlje 23, jedno od najvažnijih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, predstavljati osnov za sve dalje reforme koje će se u narednih par godina preduzimati u oblasti pravosuđa u Republici Srbiji.

I ISTORIJAT REFORMI U PRAVOSUĐU

Protekle decenije Republika Srbija je gotovo sve reforme u pravosuđu sprovodila kroz donošenje strategija, te je tako najpre doneta Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2006-2011. godine, a potom i Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013-2018.

Fokus ovih strategija bio je na uvođenju novih pravosudnih funkcija, javnog beležnika i javnog izvršitelja, alternativnom rešavanju sporova, skraćivanju dužine trajanja postupka, smanjenje broja starih predmeta, razvoj sistema e-pravosuđe. Iako je učinjen veliki pomak, svakako je da prostora za dalje poboljšanje i te kako ima, a u prilog tome i govori novousvojena Strategija.

II CILJEVI STRATEGIJE

Strategija postavlja šest posebnih ciljeva:

1. Jačanje nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa

Na prvom mestu ciljeva nalazi se nezavisnost pravosuđa, kao jedan od osnovnih principa pravne države.

U cilju postizanja nezavisnog i samostalnog pravosuđa Republika Srbija je činila dosta i tokom proteklog perioda, te su definisani jasni kriterijumi za izbor na funkciju sudije, javnog tužioca i njihovih zamenika. Svakako u narednom periodu očekuje da će uloga i položaj Pravosudne akademije doprineti pripremi kadrova za pravosudne funkcije.

Sada su u najavi i ustavne promene u delu koji se tiče pravosuđa, a one će najviše biti usmerene na oslobađanje od političkog uticaja u postupku odabira, predlaganja, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i njihovih zamenika, sve u fokusu postizanja nezavisnog pravosuđa.

Bez obzira na ove najave, još uvek se ne može očekivati da će jedan ovakav proces, koji je tradicionalno u političkoj senci, biti potpuno oslobođen iste. Nesumnjivo je da, dok do toga ne bude došlo, u Republici Srbiji se ne može govoriti o nezavisnom pravosuđu.

2. Unapređenje nepristrasnosti i odgovornosti pravosuđa

Promocija sudijske nezavisnosti automatski povlači i promociju sudijske odgovornosti, kao određene granice sudijske nezavisnosti.

Mnogi međunarodni dokumenti su u cilju postizanja sudijske odgovornosti već razvili sistem „brzog i pravednog“ razmatranja optužbi i žalbi na rad sudija i javnih tužilaca.

Strategija ističe se da je neophodno nastaviti reforme u pogledu jedinstvene metode izbora sudija u svim sudovima u celoj državi, kao i u javnim tužilaštvima.

Kako bi ceo pravosudni sistem funkcionisao na pravi način, u obzir se treba uzeti i položaj javnih izvršitelja i javnih beležnika, te je potrebno podići svest građana o njihovoj odgovornosti i uspostaviti dodatne mehanizme nadzora nad njihovim radom.

Svakako je potrebno građane uvek podsećati na njihovo pravo da ukažu na neprofesionalnost sudije i time postave pitanje sudijske odgovornosti, a što će biti olakšano budući da se najavljuje elektronsko podnošenje pritužbi na rad sudova i sudija.

3. Stručnost pravosuđa

Tokom sprovođenja prethodne Strategije za 2013-2018. godinu najviše je pažnja posvećena obukama medijatora, javnih beležnika i javnih izvršitelja, kao novih funkcija u pravosuđu.

Sada se u ovoj oblasti akcenat se stavlja na Pravosudnu akademiju, kao jednu od ključnih institucija za sprovođenje reformi. Prema navodima Strategije, ona će u narednim godinama imati bitnu ulogu u povećanju stručnosti zaposlenih u pravosuđu i to tako što se planira unapređenje programa obuke.

Takođe, kao jedna od mera pominje se i saradnja sa pravnim fakultetima, što je svakako pozitivno, budući da će se na taj način raditi na edukaciji pravnika od najranijeg početka. Na taj način studenti prava će biti u mogućnosti da upoznaju sistem i susretnu se sa stvarnim problemima već tokom studiranja, a ne tek kada započnu svoju karijeru.

Potrebno je češće organizovati otvorene stolove, na kojima će učešće imati pripadnici različitih funkcija u pravosuđu, na taj način će se raditi ne samo na usavršavanju, nego i na boljoj komunikaciji, na primer između advokata i javnih beležnika ili javnih izvršitelja.

4. Efikasnost pravosuđa

Jedna od najosetljivijih tema je svakako efikasnost pravosuđa, budući da su i te kako brojni faktori koji utiču na nju, te kao takva zahteva posebnu posvećenost.

Među glavnim problemima u našem pravosuđu, a tiče se njegove efikasnosti je neravnomerna opterećenost sudova i tužilaštava. Daleko je veća opterećenost sudova u Beogradu, pre svega Višeg suda, od sudova u unutrašnjosti države. U tom cilju se i predviđa sprovođenje analize opterećenosti mreže, kako bi se donosile dalje odluke u vezi unapređenja sudske mreže.

Davanjem na značaju alternativnim načinima rešavanja sporova ostvareni su određeni rezultati, ali se ovom Strategijom svakako ide korak dalje, te se planira uspostavljanje jedinstvenog sistema medijacije u svim sudovima. Da li će to dovesti do manjeg opterećenja sudova, ostaje da vidimo, budući da se do sad građani Srbije nisu tako rado opredeljivali za postupak medijacije. Takav stav samo znači da je još uvek potrebno raditi na produbljivanju svesti o značaju postupka posredovanja.

Tokom prethodnih godina vršene su izmene i dopune različitih procesnih zakona, budući da su upravo oni jedan od odlučujućih faktora efikasnosti, jer na osnovu njih građani ostvaruju zaštitu svojih prava.

Na dalje se Strategijom predviđa i unapređenje rada sudskih veštaka i sudskih tumača, odnosno potrebno je definisati preciznije njihovu ulogu u čitavom sistemu.

O nedovoljnoj efikasnosti sprskog pravosuđa govori i činjenica da Evropska komisija zahteva da se uradi novi program rešavanja starih sudskih sporova, čiji je broj na kraju 2018. godine bio čak 804.525, budući da prethodni plan nije dao očekivane rezultate. U suprotnom, preti opasnost od dodatnog narušavanja efikasnosti pravosuđa.

5. E – pravosuđe

Nagli razvoj informacionih tehnologija koji utiče na sve sfere društvenog života, svoj uticaj ostvaruje i u oblasti pravosuđa. Digitalizacija postepeno menja izgled pravosuđa u Republici Srbiji, u kom su se do pre svega nekoliko godina stvari rešavale ručno i samo na terenu.

Do sada je svakako u ovoj oblasti jasan napredak, formirane su različite baze podataka, portali sudova, registri, ali budući da je reč o oblasti koja napreduje gotovo svakodnevno, novine su neminovne. Ono što je predviđeno Strategijom jeste mogućnost podnošenja pritužbi građana na rad sudova i sudija elektronskim putem, uspostavljanje baze ljudskih resursa u tužilaštvima, aplikacija e-Akademija.

Međutim, iako je tema digitalizacije veoma značajna, njoj se u Strategiji ne posvećuje pažnja koju zavređuje. Upravo je digitalizacija ta koja može dovesti i do veće efikasnosti pravosuđa, na primer, tako što će se raditi na elektronskoj komunikaciji sudova sa advokatima i građanima, tako što će se rad sudova prikazati u elektronskom sistemu, a ne kroz papir i više sistema.

U našim zakonima osnov za elektronsku komunikaciju postoji, ali se u praksi ne primenjuje, i to je definitivno jedan od primera prakse gde jedno rešenje problema ostaje samo mrtvo slovo na papiru.

Takođe, problem u Srbiji je i taj što se digitalizacija ne odvija dovoljnom brzinom, te je u tom cilju potrebno raditi na edukaciji i svesti građana o značaju tehnologija u ovoj sferi.

6. Transparentnost pravosuđa

Transparentnost, jedan od osnovnih stubova demokratije, mora biti usklađena sa načelima na kojima počiva jedan pravni sistem, kao što je pretpostavka nevinosti, a Strategija postavlja obavezu pravosudnim organima koji treba da pronađu balans između dostupnosti informacija javnosti i poštovanja osnovnih pravila.

Strategijom je planirano da se u rad tužilaštava i sudova uvedu, kao redovni, izveštaji, saopštenja za medije i konferencije za štampu kroz koje će se raditi na jačanju poverenja građana i medija, a što je kao mera vrlo pohvalno i nesumnjivo će privući veliku pažnju, ukoliko se bude radilo više na tome.

U cilju postizanja šire transparentnosti trebalo bi raditi i na tome da se građanima omogući lakši pristup sudu, tačnije da im se omogući lakši pristup predmetima i fotokopiranje spisa, bez većih formalnosti.

Takođe, jedna od mogućnosti jeste organizovanje otvorenih vrata u različitim pravosudnim organima, kako bi se građanima omogućio uvid u njihov rad, ali isto tako i kako bi dobili neophodne informacije.

III MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE

Praćenje sprovođenja Strategije biće u nadležnosti istih tela koja su predviđena u  revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23, a to su: Savet za sprovođenje Akcionog plana za poglavlje 23, Šef pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, Pregovaračkoj grupi z poglavlje 23, Koordinacionom telu za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji i Savetu koordinacionog tela.

IV IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE I OČEKIVANJA

Samim čitanjem teksta Strategije ostavlja se utisak da je sprovođenje mera jednostavan proces, kao i da će određeni problemi u pravosuđu nestati nakon što se iste primene. Međutim, svesni smo da je ostaviti trag na papiru lako, ali ostaviti trag u primeni dosta teže.

Jasni su ciljevi koje postavlja Strategija, ali su mere kojima će se oni postići nedovoljno precizne i konfuzne, što ostavlja utisak da u praksi neće doći do velikih pomaka. Svakako je reč o ciljevima koji se ni u kom slučaju ne mogu postići kroz pet godina i na kojima rad mora biti konstantan, a u primeni istih moraju biti uključene ne samo pravosudne funkcije, nego i mediji i građani, kako bi proces implementacije bio potpun.