sep 11, 2020

|

Od: Predrag Miladinović,

|

Kategorije: Bankarstvo i finansije, Novosti, Vesti

Porast kreditne aktivnosti banaka u drugom kvartalu…

Porast kreditne aktivnosti banaka u drugom kvartalu 2020. godine

Uprkos efektima Covid-19 pandemijske krize koja je uzrokovala značajan životni i privredni zastoj u prvoj polovini 2020. godine, kreditna aktivnost banaka u Republici Srbiji je porasla tokom drugog kvartala 2020. godine, a prema podacima Narodne banke Srbije iz izveštaja Trendovi u kreditnoj aktivnosti za drugi kvartal 2020. godine.

Krajem drugog kvartala zabeležen je međugodišnji rast kreditne aktivnosti od 13.9%. Međugodišnji rast kreditne aktivnosti kod privrede bio je nešto veći i iznosio je 15.9% što je povećanje za 45.3 milijarde dinara. Kod kreditne aktivnosti u delu kreditiranja stanovništva stopa međugodišnjeg rasta iznosila je 12.9%, što predstavlja povećanje od 50.7 milijardi dinara.

Većina kreditnih sredstava odobrenih privredi bila je namenjena za održanje tekuće likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava, čemu su u najvećoj meri doprineli krediti odobreni u skladu sa Uredbom o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za  ublažavanje  posledica  pandemije  bolesti  COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Garantna šema“). Tokom maja i juna odobreno je 638.4 miliona EUR kredita prema uslovima Garantne šeme, i očekuje se da će ukupan iznos kredita odobrenih u skladu sa Garantnom šemom u narednom periodu dostići iznos od 2 milijarde EUR.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na kredite odobravane privredi indeksirane u EUR iznosila je 2.7%, dok je prosečna dinarska stopa nešto veća i iznosila je 3.4%.

U pogledu očekivanih trendova kreditiranja privrede u narednom periodu, izvesno se može očekivati primena restriktivnijih politika rizika banaka što će voditi smanjenju maksimalnih iznosa kredita, kraćoj ročnosti i pojačanoj kolateralizaciji. Paralelno sa tim, može se očekivati da će porasti potreba privrede za kreditima za likvidnost, dok će neizvesnost koju je kriza kreirala usporiti tražnju i odobravanje investicionih kredita.

Kod kredita odobravanih stanovništvu, zabeležen je rast kreditne aktivnosti kod gotovinskih i stambenih kredita, kao i kod potrošačkih kredita i zaduženja kreditnih kartica.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na kredite odobravane stanovništvu indeksirane u EUR iznosila je 3.6%, dok je prosečna dinarska stopa značajnije veća i iznosila je 8%.

Kao i kod privrede, i kod kredita koji se odobravaju stanovništvu, osnovano se može očekivati pooštravanje politika rizika koje će doprineti nešto težem kreditiranju stanovništva, pre svega kod gotovinskih kredita, kredita za refinansiranje i stambenih kredita. Kreditne politike će se izvesno menjati u pravcu pojačane kolateralizacije i povećanju iznosa obaveznih učešća. Paralelno, opravdano se može očekivati i porast potražnje stanovništva za kreditima, pre svega za gotovinskim i kreditima za refinansiranje.