Elektronski potpis u Republici Srbiji

U sveprisutnom procesu digitalizacije koji se odvija u našim životima kao nužna pojava u korespodenciji između fizičkih i pravnih lica, kao i u njihovoj korespodenciji sa državnim organima, pojavio se elektronski potpis.

Elektronski potpis je tu da isključi mogućnost da se nalazite u nekom redu, recimo u poreskoj upravi, gde treba svojeručno da potpišete hrpu papira i formulara i baš u tom trenutku nemate hemijsku olovku! Elektronski potpis vam omogućava da sve poreske prijave, formulare i dokumente potpišete iz fotelje preko portala E-uprave, da bez zadržavanja i odlaska u banku vršite uplate i odobravate naloge za prenos sredstava itd.

Kada kažemo elektronski potpis, pre svega mislimo na kvalifikovani elektronski potpis koji se još naziva i elektronski sertifikat.

Elektronski sertifikat je dokument kojim se potvrđuje veza između podataka koji proveravaju elektronski potpis i identiteta lica koje je potpisnik, a karakteristiku „kvalifikovanog“ dobija zbog toga što je izdat od strane sertifikacionog tela ovlašćenog za izdavanje ovih sertifikata.

Donošenjem novog Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju ( ,,Sl. Glasnik RS“ broj 94/2017 od dana 19.10.2017. godine), (u daljem tekstu: Zakon) koji je stupio na snagu dana 27.10.2017. godine stvorena je pravna osnova za korišćenje elektronskog sertifikata i upotpunjena je donekle pravna regulativa.

Na temelju ovog Zakona doneti su odgovarajući podzakonski akti radi njegove razrade i detaljnije primene i to:

• Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja Registra kvalifikovanih usluga od poverenja („Službeni glasnik RS“ broj 31/18 od dana 11.04.2018. godine);
• Uredba o bližim uslovima za pružanje kvalifikovanih usluga od poverenja („Službeni glasnik RS“ broj 37/18 od dana 10.05.2018. godine);
• Pravilnik o bližem uslovima koji moraju da ispunjavaju kvalifikovane elektronski sertifikati („Službeni glasnik RS“ br. 34/18 i 82/18 od dana 20.04.2018. godine).

Sertifikaciona tela koja izdaju elektronske kvalifikovane potpise kao i pružaoci usluga od poverenja (sva fizička i pravna lica koja omogućavaju elektronsku identifikaciju i omogućavaju pouzdanu poslovnu aktivnost između dve ili više strana i garantuju kao pružaoci usluge elektronske identifikacije verodostojnost podataka) dužni su da sve podatke nosioca elektronskog sertifikata čuvaju i obrađuju u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ( ,,Sl. Glasnik RS“ broj 87/2018 od dana 13.11.2018. godine).

Elektronski sertifikat predstavlja pouzdano sredstvo identifikacije, budući da u odnosu na njega postoji pretpostavka neporecivosti, koja podrazumeva da jedino potpisnik može aktivirati samo sredstvo za potpisivanje i validan elektronski sertifikat garantuje vezu između potpisnika i podataka za proveru (podataka koji su generisani u određenom dokumentu i koji se odnose na određeno lice).

Možemo konstatovati da je formalno pravno stvorena pouzdana i sigurna osnova za primenu i korišćenje elektronskog sertifikata u našoj zemlji.

Međutim u odnosnu na jednu grupu lica, ostala je (ne pravna, već faktička) praznina koja im onemogućava veću dostupnost elektronskom sertifikatu i njegovo efikasnije korišćenje. To su fizička lica, nerezidenti, koji se često pojavljuju kao zakonski zastupnici pravnih lica, kako domaćih tako i stranih.

Strancima u Republici Srbiji je dostupan tzv. ,,krnji elektronski sertifikat“ koji im omogućava potpisivanje ograničenog broja dokumenata. Ukoliko je korisnik elektronskog sertifikata nerezidentno fizičko lice, zakonski zastupnik rezidentnog pravnog lica, on pre svega potpisuje finansijske izveštaje i prateću dokumentaciju pravnog lica u kom je zakonski zastupnik, kao i izveštaje za statističke i druge potrebe, u skladu sa članovima 33, 34. i 35. Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RS„, br. 30/2018 od dana 20.4.2018.godine).

S druge strane, nerezidenti koji imaju po osnovu regulisanog boravka u Republici Srbiji ličnu kartu i dodeljen JMBG mogu u Sertifikacionom telu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije izvaditi elektronski sertifikat kojim mogu vršiti elektronsko potpisivanje u punom obimu kao i državljani Republike Srbije.

Osnovni problem kod izdavanja elektronskih sertifikata nerezidentima jeste neprilagođenost servisa za izdavanje sertifikacionih tela i njihova dostupnost strancima. Nerezidenti u Republici Srbiji mogu podneti zahtev i inicirati postupak pribavljanja elektronskog sertifikata pred sledećim sertifikacionim telima:

• Privredna komora Srbije
• Pošta Srbije
• HALCOM
• E-SMART SYSTEMS DOO
• Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije (samo ako nerezident poseduje ličnu kartu kao stranac)

Tema ovog teksta se odnosi pre svega na probleme nerezidenata kada iniciraju postupak pribavljanja elektronskog sertifikata pred državnim organima, budući da su HALCOM i E-SMART SYSTEMS DOO, donekle rešili određene probleme koji se javljaju u praksi.

Najveći broj nerezidenta kao sertifikaciono telo u kom će izvaditi elektronski sertifikat bira Privrednu komoru Srbije zbog mogućnosti da se cela procedura završi online. Prvi problem na koji nerezidenti nailaze prilikom podnošenja zahteva (pre toga je potrebno izvršiti registraciju na portalu PKS-a) je što je cela procedura na srpskom jeziku bez mogućnosti da sajt i procedura budu na bar engleskom jeziku.

Dakle da bi stranac izvadio elektronski sertifikat pred Privrednom komorom Srbije kao ovlašćenom sertifikacionom telu koje predstavlja sa druge strane i jedno od najrespektabilnijih državnih organa u oblasti privrede u Republici Srbiji, potrebno je da zna srpski jezik. U praksi je to jako retko.

Postoji mogućnost da Zahtev za izdavanje elektronskog sertifikata PKS-u bude podnet preko ovlašćenog punomoćnika uz vrlo stroge formalne uslove u pogledu samog sadržaja punomoćja.

Drugi problem je uplata takse/naknade za izradu elektronskog sertifikata koju je skoro nemoguće izvršiti iz inostranstva, pa nerezident za tu potrebu takođe mora angažovati ovlašćeno lice u Republici Srbiji.

Elektronski sertifikat kada konačno posle prevazilaženja svih ovih tehničkih prepreka bude izrađen od strane PKS-a, nerezident može preuzeti samo i isključivo lično u prostorijama PKS u tačno određenom terminu. U vreme epidemije COVID-19 (ali i pre nastupanja epidemije) ovaj uslov za strance predstavlja gotovo nemoguću misiju.

Potrebno je naglasiti i da rok važnosti ovog elektronskog sertifikata vezan je za rok važnosti pasoša nerezidenta, što znači, ako izvadite elektronski sertifikat, pa vam za par meseci istekne pasoš, celu ovu proceduru ćete morati da prođete još jednom.

Sa drugim (donekle državnim) sertifikacionim telom, Poštom Srbije postoji još veći problem jer je celokupnu dokumentaciju koja se podnosi uz Zahtev za izdavanje elektronskog sertifikata ( 3 popunjena i svojeručno potpisana primerka Ugovora o pružanju usluga Sertifikacionog tela Pošte za kvalifikovane elektronske sertifikate za pravno lice, 3 popunjena i svojeručno potpisana primerka Priloga Ugovora o pružanju usluga Sertifikacionog tela Pošte za kvalifikovane elektronske sertifikate, Rešenje o registraciji pravnog lica u APR-u, Kopiju OP obrasca i Kvalitetnu fotokopiju identifikacionog dokumenta za lice za koje se traži el.sertifikat) potrebno predati lično u Pošti Srbije jer predaja dokumentacije neposredno predstavlja uslov za izdavanje predračuna za plaćanje takse i naknade za izdavanje elektronskog sertifikata.

Dakle da bi nerezident kao zakonski zastupnik pravnog lica u Srbiji pribavio kvalifikovani elektronski sertifikat preko Pošte Srbije kao ovlašćenog sertifikacionog tela, potrebno je da pribavi u papirnoj formi sve zahteve, ugovore i priloge koji su na srpskom jeziku i lično i neposredno (ako uspe da ih popuni) ih preda u Sertifikacionom telu Pošte Srbije.

Ako se pogleda sam cilj postojanja elektronskog potpisa, a to je olakšano potpisivanje dokumenata na daljinu uz par klika na računaru ili pametnom telefonu, onda svakako procedura pribavljanja elektronskog potpisa pred državnim organima u Srbiji je ustanovljena suprotno tom cilju.

Potrebno je uz postojanje detaljne i potpune pravne regulative, uspostaviti praktične mehanizme za olakšano pribavljanje elektronskih sertifikata, kako bi se ostvario pun smisao njihovog postojanja. Posebno je potrebno u postupku prilagođavanja pozitivnih propisa i procedura Republike Srbije sa regulativom Evropske Unije u postupku pridruživanja, sagledati pozitivne primere iz prakse koji mogu doprineti da nerezidenti kao zakonski zastupnici i menadžeri domaćih kompanija mogu lakše i jednostavnije pribavljati elektronske sertifikate.

Za više informacija o pravnim aspektima koji regulišu korporativno poslovanje, pogledajte našu stranicu Korporativno i komercijalno pravo.