okt 28, 2020

|

Od: Jovana Arsić,

|

Kategorije: Bankarstvo i finansije, Novosti, Vesti

Nacrt zakona o digitalnoj imovini

Nacrt Zakona o digitalnoj imovini

Ministarstvo finansija Republike Srbije objavilo je Nacrt Zakona o digitalnog imovini, te pozvalo stručnu javnost i sve zainteresovane da se uključe u postupak konsultacija o Nacrtu. U saopštenju stoji da se očekuje da će konsultacije radi izrade predmetnog zakona značajno doprineti pozicioniranju Republike Srbije kao lidera u jugoistočnoj Evropi u digitalizaciji finansijskih tehnologija. Prema rečima predstavnika ministarstva zakon otvara jedan novi put privrednicima da lakše finansiraju svoje inovativne ideje, a otvara se mogućnost za unapređenje likvidnosti i njihovo uključenje u tržište digitalne imovine. Izdavanje investicionih tokena u cilju prikupljanja kapitala ili pokretanje platformi za razmenu digitalne imovine su samo neke od mogućnosti za razvoj poslovanja privrednika. Imajući u vidu vrednost i značaj digitalne imovine u svetu, ostaje nam da vidimo efikasnost primene ovog zakona u Republici Srbiji.

Digitalnom imovinom se smatra i kripto-imovina ili virtualna imovina, a u Zakonu je definisana kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. Dok je virtualna valuta definisana kao vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička i pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski. Bitcoin je najpoznatiji predstavnik virtualne valute na našim prostorima koji funkcioniše na principu blockchain tehnologije. Za blockchain tehnologiju veoma je važan pojam „rudarenje“ koji predstavlja verifikaciju i potvrđivanje transakcije, a i način zarade, odnosno sticanja digitalne imovine. U tom smislu važno je napomenuti da se Zakon ne primenjuje na sticanje digitalne imovine učestvovanjem u pružanju usluge računarskog potvrđivanja transakcija, odnosno „rudarenja“. Preciznije, „rudarenje“ je dozvoljeno, ali se na imovinu stečenu na ovaj način ne primenjuju odredbe zakona, a prema Nacrtu Zakona. Međutim lica koja na ovaj način steknu imovinu mogu njome raspolagati preko pružaoca usluga u vezi sa digitalnom imovinom u kom slučaju se primenjuje Zakon ili preko OTC tržišta. Osim toga, Zakon se ne primenjuje ni na transakcije s digitalnom imovinom ako se vrši isključivo u okviru ograničene mreže lica koja prihvataju tu digitalnu imovinu.

Digitalna imovina može imati odlike finansijskog instrumenta, pa se u tom slučaju na sekundarno trgovanje kao i na pružanje usluga povezanih sa takvom digitalnom imovinom primenjuje zakon kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako nije drugačije propisano ovim zakonom. Dok se prema Nacrtu zakon kojim se uređuje tržište kapitala ne primenjuje, ako su ispunjenu sledeći uslovi: 1) digitalna imovina nema odlike akcija; 2) digitalna imovina nije zamenjiva za akcije; 3) ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac ne prelazi iznos od 3.000.000 evra.

Kada se govori o finansijskim institucijama koje su pod nadzorom Narodne banke Srbije, Zakon im zabranjuje posedovanje digitalne imovine, pružanje i korišćenje usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Osim toga, digitalna imovina ne može da bude sredstvo obezbeđenja. S druge strane, privredna društva mogu da posluju u vezi sa digitalnom imovinom, ali je važno napomenuti da popularne virtualne valute mogu da budu ulog u privredno društvo samo ukoliko se konvertuju u novac i uplate kao novčani ulog u društvo.

Nacrt Zakona definiše proceduru izdavanja digitalne imovine. Pre izdavanja digitalne imovine, izdavalac sačinjava „beli papir“ koji sadrži sve neophodne podatke koji, s obzirom na posebne karakteristike izdavaoca i digitalne imovine koja se nudi, omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu. Propisana je obavezna sadržina belog papira i kriterijumi za odlučivanje o objavljivanju istog. Ukoliko je za inicijalnu ponudu odobren beli papir, izdavalac je dužan da u roku od tri radna dana od dana okončanja inicijalne ponude, na svojoj internet prezentaciji objavi izveštaj o ishodu inicijalne ponude digitalne imovine. Zakon predviđa slučajeve kada je dozvoljeno oglašavati inicijalnu ponudu digitalne imovine za koju nije odobren beli papir.

Sekundarno trgovanje digitalnom imovinom za koju je izdat i za koju nije izdat „beli papir“ je dozvoljeno i vrši ga pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji je registrovan kao organizator platforme. I OTC trgovanje je dozvoljeno, a za zaključivanje i sprovođenje transakcija putem OTC tržišta ugovorne strane nisu dužne da koriste usluge bilo kog pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom. 

Pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom može da bude samo privredno društvo. Pored pravne forme, Nacrt Zakona reguliše i minimalni osnovni kapital za privredna društva, uslove za dobijanje dozvole i obaveze pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Dok za obavljanje delatnosti pružanja savetodavnih usluga povezanih sa digitalnom imovinom nije potrebna dozvola nadležnog organa, a lice koje pruža takve usluge dužno je da ima formu privrednog društva ili preduzetnika ili da bude registrovano kao fizičko lice koje u vidu zanimanja obavlja delatnost slobodne profesije u skladu sa posebnim propisima.

Nacrt Zakona predviđa i mogućnost zasnivanja založnog prava na digitalnoj imovini, a registar založnog prava vodi pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji zalogodavcu administrira digitalnu imovinu, što znači da se zakonodavac nije opredelio za centralizovan registar. Registar mora da bude javan i dostupan svima.

Nadzor nad sprovođenjem Zakona na posredan i neposredan način vrši Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije.

Republika Srbija je jedna od retkih država koja se odlučila za donošenje posebnog zakona koji se bavi digitalnom imovinom. U Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori potpuno nedostaje regulativa u ovoj obasti, dok su u Hrvatskoj 2019. godine sprovedene izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, pa su kroz svega nekoliko članova uređena pitanja u vezi virtualne imovine, odnosno virtualne valute.