nov 04, 2020

|

Od: Vuković i partneri,

|

Kategorije: Bankarstvo i finansije, Novosti, Vesti

Poreski tretman prihoda iz inostranstva

Poreski tretman prihoda iz inostranstva

_____________________________________________________________________________________

Korišćenje skraćenice:

ZPDG – Zakon o porezu na dohodak građana

KZ – Krivični zakonik

ZPPPA – Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

_____________________________________________________________________________________

Dana 13.10.2020. godine Poreska uprava (u daljem tekstu: PU) izdala je saopštenje kojim je pozvala građane koji ostvaruju prihode iz inostranstva da ispune svoju zakonsku obavezu plaćanja poreza i doprinosa (u daljem tekstu: Saopštenje). U postupku poreske kontrole, PU je izvršila prosto upoređivanje uplata koje su fizička lica primila iz inostranstva sa podnetim poreskim prijavama o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zarade i druge vrste prihoda. Na taj način utvrđeno je značajno kršenje poreskih obaveza. Usled toga, PU je pomenutim saopštenjem dala priliku građanima da sami ispune svoje poreske obaveze koje su propustili, pod pretnjom pokretanja prekršajnog postupka.

Saopštenje PU je dovelo do nezadovoljstva tzv. frilensera te je otpočela i peticija pod nazivom: „Ne uništavajte frilensere”, a sa ciljem smanjenja poreza na prihode iz inostranstva. Ukoliko peticiju potpiše 10.000 građana, pravno-ekonomski tim Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti će uraditi uporednu analizu oporezivanja frilensera. Ukoliko se sakupi 20.000 potpisa, najavljeno je formiranje pregovaračkog tima koji će delovati u postavljenom cilju. U momentu pisanja ovog teksta, broj od 20.000 potpisa je već premašen[i].

Kako bismo razumeli trenutnu situaciju u kojoj su se frilenseri našli, neophodno je da se objasni pojam frilensera, zatim da se sagleda poreski tretman prihoda iz inostranstva uz eventualno rešenje

  1. Pojam frilensera

Frilenser (eng. Freelancer) u bukvalnom prevodu znači slobodnjak, a pod tim se misli na fizička lica koja obavljaju poslove (prodaja robe/pružanje usluga) uz određenu naknadu ali nisu zaposleni, niti delatnost obavljaju u formi preduzetnika[ii]. U kontekstu saopštenja PU, relevantni su frilenseri koji obavljaju poslove za inostrano tržište i po tom osnovu primaju uplate iz inostranstva.

Konkretno, PU je utvrdila neizvršavanje poreskih obaveza  pre svega od strane građana koji pružaju usluge razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranih jezika, promocije, grafičkog dizajna i druge vrste usluga. Nepoštovanje poreskih propisa ustanovljeno je i kod fizičkih lica koja prihode ostvaruju na društvenim mrežama („jutjuberi“), od internet klađenja i slično, kao i kod lica koja su izdavala sopstvene nepokretnosti do 30 dana („stan na dan“).

  • Kratak pregled poreskog tretmana prihoda iz inostranstva

Svi prihodi građana podležu porezu na dohodak građana u skladu sa ZPDG, i to prihodi iz svih izvora koji su pobrojani u navedenom Zakonu[iii]. Ono što je bitno za ovu konkretnu temu jeste da ZPDG prihvata koncept oporezivanja svetskog dohotka, što znači da oporezivanju podležu svi prihodi, bez obzira da li su ostvareni na teritoriji Republike Srbiji ili u drugoj državi[iv]. Pomenuti koncept nije nov, već je postojao i u prvoj verziji ZPDG od 2001. godine. Shodno tome, plaćanje poreza na prihode ostvarene u inostranstvu je zakonska obaveza koju su svi građani, pa i frilenseri, zaista morali da izvrše i bez saopštenja PU, već je do problema verovatno došlo usled nepoznavanja prava ili usled angažovanja nedovoljno stručnih lica za konsultacije na temu poresko-pravnih pitanja. Međutim, bez obzira na razlog, svi koji to nisu učinili blagovremeno, imaju mogućnost da naknadno izvrše svoje poreske obaveze u pogledu prihoda koje su ostvarili u inostranstvu jer u suprotnom rizikuju pokretanje prekršajnog[v] ili krivičnog postupka[vi]. U ovakvim slučajevima propuštanja blagovremenog izvršenja poreskih obaveza, bitno je napomenuti da građani imaju obavezu da plate i kamatu usled docnje, ali da se njihova obaveza odnosi isključivo na prihode ostvarene u inostranstvu u prethodnih 5 godina[vii]. To praktično znači da je pravo na utvrđivanje i naplatu poreza za sve starije prihode zastarelo te građani nemaju obavezu da plate porez ni kamatu u pogledu istih.

Bitno je istaći da je u Republici Srbiji prihvaćen tzv. mešoviti model oporezivanja dohotka[viii] koji podrazumeva oporezivanje pojedinih prihoda tokom godine (npr. porez na zarade, porez na ostale prihode…) uz postojanje i godišnjeg poreza na dohodak građana kojem podležu građani koji ostvare prihode preko propisanog limita[ix]. Što se tiče poreske osnovice (iznos koji se oporezuje), poreske stope (procenat koji se primenjuje na poresku osnovicu čime se izračunava visina dugovanog poreza) i poreskih olakšica (zakonski instituti koji dovode do umanjenja poreske obaveze), postoje varijacije u zavisnosti od prihoda koji fizičko lice ostvaruje (zarada, prihod od samostalne delatnosti, prihod od autorskih prava…[x]), i zbog obimnosti materije neće biti posebno obrazlagano.

Pored navedenog, bitno je osvrnuti se i na načine utvrđivanja i naplate poreza. ZPDG predviđa tri načina, a to je plaćanje poreza po odbitku, po rešenju nadležnog poreskog organa i samooporezivanjem[xi]. Povodom izdatog saopštenja PU, pojedini građani su se našli u dilemi i nisu znali kako da ispune svoju poresku obavezu. Naravno, to nije ništa čudno, s obzirom da poreska materija spada u najsloženije, a PU još uvek nije dostigla nivo koji će omogućiti građanima adekvatnu podršku tako da mogu samostalno, bez poteškoća, da ispune svoje zakonske obaveze. EU je finansijski podržala reformu javne uprave u Republici Srbiji sa tendencijom da se uprava transformiše u efikasan, otvoren i transparentan servis građana. Na tom putu, ostvareni su brojni pomaci ali još je puno prostora za poboljšanje.

Dodatno, za građane koji ne žele da potraže stručnu pomoć, neophodno je da obrate pažnju na sve zakonske odredbe koje mogu da potpuno legalno omoguće umanjenje poreske obaveze. To je naročito bitno ukoliko se radi o samooporezivanju gde je najveća šansa da dođe do pogrešno obračunatog poreza u većem iznosu. Prema tome, kako bi se izbeglo plaćanje poreza u većem iznosu nego što je potrebno, posebno je bitno da se vodi računa o sledećem:

– da li se radi o prihodu koji podleže oporezivanju;

– da li je nastupila zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza u pogledu određenog prihoda;

– da li postoje određeni troškovi koje zakon priznaje (normirani troškovi);

– da li je isplativije da se obvezniku priznaju stvarni troškovi kada su oni veći od normiranih;

– da li je možda već plaćen porez na određeni prihod u drugoj državi;

– koju stopu doprinosa treba primeniti.

  • Rešenje

Na kraju, dok se ne ostvare ciljevi koji su postavljeni peticijom : „Ne uništavajte frilensere”, jedino što je moguće za tu grupu građana jeste da se povinuju zakonu. Saopštenje PU nije nametnulo nikakve nove namete, niti bi to moglo da se uradi na taj načinu skladu sa starim principima no taxation without representation[xii] i nullum tributum sine lege[xiii], već su samo upozoreni građani da poštuju svoje već ustanovljene zakonske obaveze. I dok se čeka eventualno ishodovanje smanjenja poreza na prihode iz inostranstva, svi frilenseri su u obavezi da plate porez na prihod koji ostvaruju sa pripadajućim doprinosima, kao i godišnji porez na dohodak građana u slučaju ostvarivanja prihoda preko propisanog limita, i to za sve prihode ostvarene u prethodnih 5 godina sa kamatom. Sa druge strane, kako je to rekao sudija Apelacionog suda SAD: „Svako može organizovati svoje poslove tako da mu porezi budu što je moguće niži; niko nije obavezan da izabere ponašanje koje bi se najviše isplatilo Ministarstvu finansija; ne postoji čak ni patriotska dužnost da neko uveća svoje poreze.” Prema tome, postupajte tako da vam poreska obaveza bude što manja, ali pazite da ne pređete granicu poreske utaje ili poreske evazije.

_____________________________________
[i] Preuzeto sa https://peticije.kreni-promeni.org/petitions/ne-unistavajte-it;
[ii] Definicija autora;
[iii] Vid.: čl. 3 ZPDG;
[iv] Vid.: čl. 7 ZPDG;
[v] Vid.: čl. 11 ZPPPA;
[vi] Vid.: čl. 225 KZ;
[vii] Vid.: čl. 114 ZPPPA;
[viii] Dejan Popović – Poresko pravo, op. cit., str. 303;
[ix] Vid.: čl. 87-89 ZPDG;
[x] Vid.: čl. 3 ZPDG;
[xi] Vid.: čl. 99-156 ZPDG;
[xii] Nema oporezivanja bez predstavljanja u parlamentu;
[xiii] Nema poreza bez zakona.