Porez na digitalnu imovinu

Ministarstvo finansija Republike Srbije objavilo je Nacrt Zakona o digitalnoj imovini, te pozvalo stručnu javnost i sve zainteresovane da se uključe u postupak konsultacija o Nacrtu. Prema ovom Nacrtu digitalnom imovinom smatra se digtalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom.

Paralelno sa Nartom Zakona o digitalnoj imovini otvorilo se pitanje oporezivanja Nacrtom definisane digitalne imovine. Poreska politika digitalne imovine nije rešena kroz sam Nacrt zakona o digitalnoj imovini, već je prepušteno drugim aktima da je detaljno definišu, što se i čini Nacrtom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu. Ovaj Nacrt predlaže dodavanje digitalne imovine kao imovine koja će se (za sada) oporezivati samo u okviru poreza na poklon i nasleđe.

Podsećamo da su stope poreza na nasleđe i poklon proporcionalne. Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1,5%, a obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2,5%.

Nacrtom Zakona je predviđeno i koja se imovina ne smatra poklonom, a to su: prihodi fizičkih lica, kao i prihodi pravnog lica koji se uključuju u obračun osnovice za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica. Ovim je ostavljen prostor drugim zakonima i propisima, prvenstveno Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o porezu na dobih pravnih lica, da regulišu pitanje oporezivanja zarada i investicija u kriptovalutama u slučajevima komercijalnih transakcija. 

U ovom momentu se ne može pretpostaviti učestalost donetih poreskih rešenja imajući u vidu da sadašnji zakon predviđa da su naslednici i poklonoprimci prvog naslednog reda oslobođeni plaćanja poreza; naslednici i poklonoprimci drugog naslednog reda plaćaju porez po nižoj stopi u odnosu na ostala lica; a imovina (osim nepokretne) koju naslednik ili poklonoprimac stekne od istog lica u jednoj kalendarskoj godini u vrednosti do 100.000 dinara je izuzeta od oporezivanja. Međutim, smatramo da se odredbe o oporezivanju poklona i nasleđa prvenstveno odnose na oporezivanje digitalnog tokena.

Digitalni token se definiše kao vrsta digitalne imovine koja označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge. Pod ovom definicijom digitalnog tokena se mogu podvesti i hartije od vrednosti poput akcija ili obveznica čime se otvaraju vrata tokenizovanju finansijskih instrumenata. Što znači da bi odredbe o oporezivanju svoj puni efekat i smisao imale prvenstveno u oporezivanju ovako nasleđenih odnosno poklonjenih finansijskih instrumenata (tokena).

Zakon bi u slučaju usvajanja na snagu trebalo da stupi 1. januara 2021. godine. Poreska prijava za primljeni poklon će se podnostiti u roku od 30 dana, a nakon što nadležni organ donese rešenje o visini poreza, rok za izmirenje te obaveze je 15 dana.