Obaveza ažuriranja podataka u Centralnom registru…

U oblasti radnih odnosa kraj 2020. godine za poslodavce donosi nove obaveze, pre svega obavezu ažuriranja pojedinih podataka u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) radi konačnog usklađivanja podataka u ovom registru sa izmenama relevantnih propisa. Druga značajna obaveza se za pojedine poslodavce pojavljuje krajem svake godine, a proističe iz određivanja nove minimalne cene rada za predstojeću godinu. Detaljnije o pomenutim obavezama, rokovima i načinu njihovog izvršenja saznajte u nastavku teksta.

Ažuriranje podataka u registru osiguranika u okviru CROSO-a

Dana 14.04.2018. godine u Republici Srbiji je stupio na snagu novi Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija („Sl.gl. RS“, br. 27/2018 i 6/2020) kojim je uspostavljen Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije (NOKS). Pomenuti zakon utvrđuje ekvivalentnost stepena stručne spreme koji su stečeni pre stupanja na snagu tog zakona sa NOKS nivoima (nivoi kvalifikacija) utvrđenim ovim zakonom. Istovremeno, dana 26.07.2018. godine stupila je na snagu nova Odluka o Jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada („Sl. gl. RS“, br. 56/2018 i 101/2020) kojom su utvrđene šifre za sledeća obeležja: zanimanje, nivo i vrsta kvalifikacija, država i teritorija, opština i naseljeno mesto. Primena pomenute odluke bila je odložena za dan 01.01.2019. godine.

Predmetne izmene nameću upotrebu novih šifara za obeležavanje pojedinih podataka u CROSO-u u pravcu usaglašavanja sa pomenutim aktima i to podataka o:

1. zanimanju, prema klasifikaciji zanimanja, koje se zahteva za radno angažovanje na određenim poslovima, odnosno radnom mestu – polje 16. u prijavi osiguranika, a koje se popunjava saglasno šifrarniku zanimanja iz nove Odluke o Jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada;
2. vrsti i nivou kvalifikacija, odnosno obrazovanja koji su uslov za radno angažovanje na određenim poslovima, odnosno radnom mestu – polje 17. u prijavi osiguranika, a koje se popunjava saglasno šifrarniku nivoa i vrsta kvalifikacija iz nove Odluke o Jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada;
3. vrsti i nivou kvalifikacija, odnosno obrazovanja koje lice ima – polje 10. u prijavi osiguranika, a koje se popunjava saglasno šifrarniku zanimanja i stručne spreme iz stare Odluke o Jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada iz 1998. godine (koja je u ovom delu ostala na snazi do utvrđivanja sistema prema kome se kvalifikacije razvrstavaju i šifriraju u NOKS-u za vođenje evidencija za zanimanje stečeno školovanjem).

U skladu s navedenim, poslednjim izmenama Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja  propisana je obaveza podnosioca jedinstvene prijave da u roku od dve godine od dana početka primene Odluke o Jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada u CROSO-u izvrše ažuriranje navedenih podataka, a koji rok ističe dana 01.01.2021. godine (inicijalni rok za usaglašavanje bio je 01.01.2020. godine, međutim, isti je produžen za još godinu dana s obzirom da se u praksi pokazalo da se poslodavci suočavaju sa značajnim teškoćama u tumačenju relevantnih akata u ovoj oblasti).

Podaci o vrsti i stepenu stručne spreme predstavljaju obavezni element ugovora o radu i Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca. Iako je Zakon o radu u ovom delu ostao neusklađen sa izmenama propisa u pravcu uvođenja NOKS nivoa (tako da ne reguliše izričito nivoe kvalifikacija), mišljenja smo da je u cilju usaglašavanja sa izmenama u relevantnim propisima i adekvatne prijave podataka u CROSO-u, potrebno sprovesti i postupak izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, a na osnovu ove izmene i izmenu ugovora o radu. Naime, s obzirom da se promene u osiguranju sprovode na osnovu odgovarajućih dokaza saglasno Uredbi o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja („Sl. gl. RS“, br. 54/2010,124/2012 i 119/2013), aneks ugovora o radu u ovom delu upravo obezbeđuje dokaz promene koju je potrebno registrovati u CROSO-u.

Za poslodavce koji ne izvrše blagovremeno ažuriranje podataka u CROSO-u propisana je prekršajna odgovornost uz novčano kažnjavanje, i to:

• za poslodavca – pravno lice, novčana kazna od 300.000,00 do 1.500.000,00 dinara;
• za poslodavca – preduzetnika, novčana kazna od 10.000,00 do 500.000,00 dinara;
• za poslodavca – fizičko lice, novčana kazna od 5.000,00 do 150.000,00 dinara.

Nova minimalna cena rada za 2021. godinu

Saglasno ovlašćenju iz Zakona o radu („Sl. gl. RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) Vlada Republike Srbije usvojila je Odluku o minimalnoj ceni rada po radnom času („Sl. gl. RSʺ, br. 116/2020 ) koja se primenjuje u 2021. godini. U skladu sa ovom odlukom minimalna cena radnog sata, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period od januara do decembra 2021. godine iznosi 183,93 dinara.

Minimalna zarada predstavlja minimalno (garantovano) pravo koje zaposleni ostvaruje za standardni učinak i vreme provedeno na radu, pri čemu se minimalna zarada određuje na osnovu minimalne cene rada, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Smisao ovog prava je obezbeđenje egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i članova njegove porodice.

Zakon o radu propisuje da se kod poslodavca isplata minimalne zarade ostvaruje na osnovu Odluke o uvođenju minimalne zarade, pri čemu se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju razlozi za donošenje ove odluke. Iz navedenog proističe da iako pravo zaposlenog na minimalnu zaradu podrazumeva da zarada zaposlenom mora biti isplaćena najmanje u ovom iznosu, isplata minimalne zarade ne sme predstavljati pravilo u poslovanju, s obzirom da za uvođenje iste moraju postojati razlozi propisani opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a koji se u praktičnom smislu najčešće vezuju za poremećaje, odnosno teškoće u poslovanju kod poslodavca. Imajući u vidu opisano, u aktuelnim uslovima epidemije virusa COVID-19 koja je uticala na smanjenje obima poslovanja i prihoda velikog broja poslodavaca, pravni okvir uvođenja minimalne zarade posebno dobija na značaju.

S obzirom na navedeno, poslodavci koji zaposlenima u skladu sa ugovorom o radu isplaćuju minimalnu zaradu ili zaradu u iznosu koji je niži od iznosa nove minimalne zarade dužni su da izvrše izmenu ugovora o radu radi usklađivanja iznosa zarade sa navedenim izmenama. Istovremeno, poslodavci koji razmatraju uvođenje minimalne zarade kao mere optimizacije troškova u uslovima smanjenih prihoda moraju prethodno proveriti da li opšti akti ili ugovori o radu sadrže razloge za uvođenje minimalne zarade i ukoliko to nije slučaj, prethodno izmeniti pomenute akte u pravcu definisanja ovih razloga.

Pored rizika sudskog postupka u kom bi zaposleni kome je isplaćena zarada niža od minimalne zarade zahtevao isplatu razlike do iznosa minimalne zarade uz pripadajuću kamatu, poslodavci koji zaposlenima ne isplate minimalnu zaradu rizikuju prekršajnu odgovornost i novčano kažnjavanje, i to:

• za poslodavca – pravno lice, novčanom kaznom od 800.000,00 do 2.000.000,00 dinara;
• za poslodavca – preduzetnika, novčanom kaznom od 300.000,00 do 500.000,00 dinara;
• za poslodavca – fizičko lice, novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara.