Odluke Narodne banke Srbije u vezi sa kreditnim…

Narodna banka Srbije je početkom januara ove godine donela dve Odluke kojima se bliže određuje primena materije Zakona o deviznom poslovanju, odnosno obavljanje kreditnih poslova sa inostranstvom. Odlukama se propisuju načini i uslovi korišćenja finansijskih kredita iz inostranstva za namene iz člana 21 stav 2 i uslovi pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu odobravati finansijske zajmove i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između nerezidenata. Donošenje ovih Odluka predstavlja nastavak realizacije plana usklađivanja propisa sa propisima Evropske unije koji je otpočeo 2018. godine izmenama Zakona o deviznom poslovanju.

Stavom 1 člana 21 Zakona propisano da se finansijski krediti iz inostranstva mogu koristiti za plaćanje uvoza robe i usluga i finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu, koje rezidenti zaključuju u okviru obavljanja svoje delatnosti, kao i za otplatu ranije korišćenih kredita iz inostranstva (refinansiranje). Imajući u vidu da je stavom 2 navedenog člana predviđena mogućnost da rezidenti mogu finansijske kredite uzimati i za druge namene, Narodna banka Srbije je donela Odluku o načinu i uslovima korišćenja finansijskih kredita iz inostranstva za takve slučajeve. Izmene u odnosu na prethodnu Odluku nisu ekstezivne, te je primena navedenih odredaba Zakona u većinskom delu ostala ista. Odlukom se i dalje propisuje da je minimalni rok otplate kredita godina dana, a ukoliko se kredit otplaćuje u više rata otplata može da počne tek nakon isteka roka od šest meseci od datuma svakog korišćenja tog kredita. Takođe, isto su propisani kraći rokovi od navedenih, zavisno od toga da li je kredit uzet od nerezidenta koji ima prebivalište ili sedište u državi članici Evropske unije. Osim toga, kraći rokovi su predviđeni kada je korisnik kredita Banka i u slučaju da rezidenti koriste kredit za posebne namene. Ono što je najvažnija novina kod ove Odluke jeste da će se ista primenjivati ne samo na poslove u kojima učestvuje nerezident sa sedištem u državi članici Evropske unije, već i na poslove u kojima učestvuje nerezident – međunarodna organizacija čiji je Republika Srbija član ili s kojim je Republika Srbija zaključila sporazum kojim se uređuju njihove aktivnosti u Republici Srbiji, a čiji je akt o osnivanju, odnosno sporazum ratifikovan.

Drugom Odlukom se reguliše pod kojim uslovima i na koji način rezidenti mogu odobravati finansijske zajmove nerezidentima i davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između nerezidenata. Izmenama Zakona su olakšane finansijske transakcije između Srbije i država članica Evropske unije, pa se predmetnom Odlukom taj trend samo nastavlja. Naime, rezident može da odobri finansijski zajam kako nerezidentu koji ima sedište u državi članici Evropske unije, tako i nerezidentu koji nema sedište u državi članici Evropske unije, ali pod uslovom da je taj nerezident u njegovom većinskom vlasništvu. U oba slučaja rezident je dužan da ugovori i od nerezidenta pribavi sredstva obezbeđenja naplate potraživanja. Takođe, za davanje jemstva i drugih sredstava obezbeđenja za kreditne poslove između nerezidenata moraju se obezbediti sredstva obezbeđenja naplate potraživanja. I u ovoj Odluci je propisano da će se ista primenjivati i u odnosu na poslove u kojima učestvuje nerezident – međunarodna organizacija čiji je Republika Srbija član ili s kojim je Republika Srbija zaključila sporazum.

Zakonom je Narodnoj banci Srbije data mogućnost kontrole kreditnih poslova, radi očuvanja javnog interesa i/ili finansijske stabilnosti. To znači da rešenjem može na određen rok da ograniči rezidentu obavljanje ovakvih poslova na osnovu ocene opravdanosti ograničenja u pojedinačnom slučaju, vodeći računa o ostvarivanju ciljeva i srazmernosti tih ograničenja. Ovom Odlukom je bliže uređen izmenjeni član Zakona tako što su navedeni instruktivni kriterijumi koje Narodna banka Srbije treba da ima u vidu prilikom odlučivanja.

Iako su odredbama Odluka dodatno regulisana pitanja koja su ostala otvorena nakon izmena Zakona, očekivana liberalizacija transakcija je ipak izostala. U tom pogledu, ne može se reći da je postignut cilj zbog kojeg su sprovedene izmene Zakona. Odluke se primenjuju od 23. januara ove godine.