VP advokatska kancelarija • mar 25, 2021
Promene kreditne aktivnosti banaka u četvrtom kvartalu u 2020. godini
Za razliku od trenda rasta kreditne aktivnosti banaka u prvom i drugom kvartalu 2020. godine, prema podacima Narodne banke Srbije iz izveštaja Trendovi u kreditnoj aktivnosti – četvrto tromesečje 2020. godine došlo je do usporavanja međugodišnjeg rasta kreditnih aktivnosti banaka.
Krediti privredi
Mere predviđene za ublažavanje posledica Covid-19 pandemijske krize u vidu ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije, odobravanja kredita iz garantne šeme mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i omogućavanja moratorijuma na otplatu kreditnih obaveza, doprinele su da u 2020. godini krediti u privredi budu povećani za 114,4 milijarde dinara ili za 9,1% po isključenju efekta promene deviznog kursa.
Na nivou četvrtog tromesečja, krediti u privredi, po isključenju promene deviznog kursa, smanjeni su za 6,7 milijardi dinara ili za 0,5%. Ovakvi rezultati usporenog rasta bili su očekivani, imajući u vidu veća dospeća nakon isteka moratorijuma i efekte visoke baze iz prethodne godine. Ročnost kredita u ovom periodu je blago skraćena, dok su posmatrano po nameni i dalje u porastu krediti za obrtna sredstva.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima privredi tokom četvrtog kvartala povećano je za 0,4 p.p. na 3,1% a doprinos blagom rastu ovakvih kredita potekao je od prerađivačke industrije, saobraćaja i trgovine.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na kredite odobravane privredi u evrima i evroindeksirane iznosila je 2,8%, što predstavlja povećanje za 0,1 p.p. u odnosu na prethodni kvartal. I prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarske kredite u privredi bila je nešto viša u odnosu na prosečnu vrednost u prethodnom kvartalu i iznosila je iznosila 3,3%.
U ovom kvartalu poslovne banke su iz garantne šeme odobrile 333,3 miliona evra kredita mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, pa se ukupni iznos realizovanih kredita tokom 2020. godine približio iznosu od 1,5 milijardi evra. I pored smanjenja kreditiranja tokom četvrtog kvartala, posmatrano na nivou godine, stanje kredita je povećano kod svih delatnosti.
Tokom četvrtog kvartala očekivano je došlo do pooštravanja standarda po kojima su banke odobravale kredite u privredi, a na koju je uticala povećanja averzija prema riziku i u manjoj meri viši troškovi izvora za kredite. Banke smatraju da se kreditni standardi za privredu u prvom kvartalu 2021. godine neće menjati. U narednom periodu očekuje se da će povećanoj tražnji pored malih i srednjih doprineti i velika preduzeća, kao i prethodno vođena potrebom da obezbede likvidnost i restruktuiranje duga.
Krediti stanovništvu
Međugodišnji rast kredita stanovništvu postepeno je usporavao tokom četvrtog kvartala i u decembru je iznosio 11,4% što je posledica visoke baze iz perioda prethodne godine i završenog moratorijuma. U ovom kvartalu, krediti stanovništvu bez efekta promene deviznog kursa su povećani za 7,8 milijardi dinara ili za 0,6%. Po nameni najveći rast kredita beleže stambeni krediti, a zatim gotovinski.
Narodna banka je u decembru donela odluku da omogući dodatne olakšice dužnicima da otplaćuju svoje obaveza, a u pogledu stambenih kredita je donela mere koje bi trebalo da doprinesu nastavku dobre realizacije stambenih kredita (manje učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti, minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati kreditima).
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu na kraju 2020. zadržano je na septembarskom minimumu od 3,6%. Učešće NPL tokom četvrtog kvartala dodatno je smanjeno za stambene i potrošačke kredite, a blagi rast se beleži kod posebnih kategorija kredita – kreditnih kartica i minusa po tekućem računu.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na evroindeksirane kredite stanovništvu iznosila je 3,3%, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni kvartal. Dok je prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu iznosila 8,6% što je za 0,3 p.p. iznad prosečno zabeleženog u prethodnom tromesečju.
Kreditni standardi tokom ovog kvartala su bili ublaženi, dok se u narednom periodu očekuje pooštravanje standarda u odobravanju kredita stanovništvu, kao posledica averzije prema riziku u uslovima neizvesnosti u pogledu efikasnosti u suzbijanju pandemije, ali se ne očekuje i smanjenje tražnje.