,,PIlot presude“ – povećanje efikasnosti ili dodatno…

Radna grupa pri Ministarstvu pravde radi na projektu pripreme nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020).

Rad na izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku rezultat je aktivnosti Akcionog plana za poglavlje 23 kao i Akcionog plana za unapređenje pozicije Republike Srbije na Rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja-Doing Business za period od 2020. do 2023. godine.

Sudovi na teritoriji grada Beograda poslednjih godina beleže ogroman porast predmeta usled takozvanih “masovnih” tužbi, koje su, u najvećem broju slučajeva, usmerene protiv banaka, zatim predškolskih ustanova i fondova za obavezno socijalno osiguranje, ali i protiv  drugih lica. Neretko se dešava da sudije osnovnih sudova u Beogradu imaju i više od dve hiljade predmeta u radu, a za njima ne zaostaju ni sudije Osnovnog i Višeg suda u Novom Sadu. Ove izmene i dopune Zakona o parničnom postupku imaće za glavni cilj upravo rasterećenje sudova, kao i ravnomerni priliv predmeta u svim sudovima u Srbiji, a šta se očekuje da će doprineti povećanju broja rešenih predmeta i efikasnosti u pružanju pravne zaštite.

Udruženje sudija i tužilaca predložilo je uvođenje sistema „pilot presude“, koji funkcioniše utvrđivanjem povrede prava koja je masovne prirode, a zatim utvrđivanjem načina evidentiranja oštećenih građana od strane izvršnih i zakonodavnih organa kao i način isplate duga.

Ovakva presuda donosila bi se u vidu standardizovanog štambilja, što najviše podseća na odluku koja se donosi u postupcima za izdavanje platnog naloga, i takva presuda ne bi sadržala obrazloženje već jednostavno pozivanje na prethodno donetu odluku u sličnoj stvari, što znatno pojednostavljuje proces izrade presude.

Stručna javnost smatra da bi uvođenje ovakvog sistema “pilot presude” na dugoročnom planu rešilo problem “masovnih” predmeta koji opterećuju i značajno otežavaju rad sudova poslednjih godina, a Udruženje sudija i tužilaca podseća na primenu ovakvog sistema od strane Evropskog suda za ljudska prava već 10 godina unazad.

Sa druge strane postavlja se pitanje da li je uvođenje ovakvog sistema u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije, s obzirom da u skladu sa trenutno važećim ustavom, sudska praksa formalno nije izvor prava, kao što je to slučaj u zemljama sa anglosaksonskim pravnim sistemom. Predložene izmene Ustava Republike Srbije koje su u skupštinskoj proceduri od 04.12.2020. godine ne sadrže predlog izmena koje se odnose na navedeno.

Svakako, da bi ovakav sistem postigao svoju svrhu i očekivanu efikasnost, neophodno je voditi računa da tuženi budu motivisani da izjavljuju pravne lekove protiv “pilot presuda” isključivo ukoliko oni zaista budu opravdani i osnovani, s obzirom da bi u takvim situacijama sudovi upućivali predmete na dalje postupanje drugostepenom sudu, što bi dalje dovelo do toga da drugostepeni sudovi budu opterećeni, a to svakako nije cilj. U tom slučaju, same izmene bi izgubile smisao, i postoji bojazan da bi iste bile kontraproduktivne.

Podrazumeva se da bi ovu izmenu morale da prate i izmene koje se odnose na drugostepeni postupak, a koje bi ograničile žalbene razloge na ,,pilot presudu”, i tako imale presudni uticaj na efikasnost ovog instituta. U trenutku pisanja ovog teksta, još uvek nije objavljen predlog izmena odredbi koje se odnose na drugostepeni postupak. Pored navedenog, preduslov za uvođenje, ,,pilot presude” bi predstavljala i sveobuhvatna baza sudske prakse koja bi bila dostupna svima, i mogla da se pretražuje po brojevima presuda, poput baze presuda Upravnog suda. Jedan od elemenata prava na pravično suđenje predstavlja i potpuno obrazloženje sudske odluke, a budući da ovakve presude ne bi sadržale obrazloženje, već pozivanje na obrazloženje druge presude, ta presuda mora biti lako dostupna licu protiv koga je doneta ,,pilot presuda”.

Pored “pilot presude”, nove izmene Zakona o parničnom postupku trebalo bi da doprinesu i unapređenju dostavljanja poziva, podnesaka i akata, a sve u skladu sa tehnološkim napretkom, i to putem aplikacije e-Sud ili korišćenjem drugih komercijalnih softvera na tržištu kroz upotrebu tehnologije Application Programming Interface, uz poštovanje propisanih standarda, ali i omogućavanje snimanja suđenja putem informaciono ‒ komunikacionih tehnologija.

Naime, zamisao je da za podnošenje tužbe, isticanje prigovora i preduzimanje drugih procesnih radnji budu potrebni samo računar, internet konekcija i elektronski potpis. Odlasci u sud, čekanje u redovima radi preduzimanja ovih radnji (osim u slučaju ročišta) i uklapanje u radno vreme pisarnica sudova bili bi prošlost. Nesporno je da će ovakav sistem biti od velike koristi za građane, međutim, najviše interesa imaće advokatske kancelarije sa velikim brojem predmeta, s obzirom da će preduzimanje procesnih radnji i uvid u spise predmeta biti “na dohvat ruke”, postupci će se odvijati ubrzanim tokom, a troškovi slanja preporučenih pošiljki će biti ozbiljno umanjeni. 

Prilikom izrade ovog zakona Radna grupa će posebno uzeti u obzir standarde Evropske unije, praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, a podršku u radu pruža joj i Projekat Evropske  unije – Podrška za Poglavlje 23. Ministarstvo pravde će do kraja aprila završiti rad na nacrtu izmena, nakon čega se očekuje objava finalnog nacrta, i početak javne rasprave. Ostaje da vidimo da li će svi navedeni predlozi biti usvojeni i u finalnom nacrtu.