Kreditna aktivnost banaka u prvom kvartalu u 2021. godini

Na osnovu dostupnih podataka Narodne banke Srbije objavljenih u izveštaju pod nazivom “Trendovi u kreditnoj aktivnosti za prvo tromesečje 2021. godine” izvodi se zaključak da je kreditna aktivnost banaka nastavila trend rasta i u prvom tromesečju tekuće godine. Međutim imajući u vidu visoke baze s početka prošle godine i veća dospeća kredita nakon drugog moratorijuma ukupni domaći krediti usporili su svoj međugodišnji rast na 8,7% u proseku u prvom tromesečju.

Krediti u privredi

Kada je reč o kreditima u privredi njihov rast usporavao je upravo usled činjenice velikih dospeća iz prethodnog perioda, te je međugodišnji rast tokom prvog tromesečja iznosio 4,9% (naspram 9,1% u decembru 2020). Na nivou prvog tromesečja, po isključenju promene deviznog kursa, krediti u privredi povećani su za 8,4 milijarde dinara ili za 0,6%.

Ovakav rast bio je vođen isključivo dinarskim kreditiranjem čemu je doprinelo odobravanje 24,9 milijardi dinara kredita iz garantne šeme tokom prvog tromesečja. Ročnost ovih kredita blago je skraćena, tako da su u martu dugoročni krediti činili 86,0% ukupnih kredita privredi, što je za 0,9 procentnih poena manje nego krajem 2020. godine.

Ukoliko bi posmatrali po namenama, investicioni krediti (8,0 milijardi dinara) zabeležili su najveći prirast u prvom tromesečju 2021. godine dok je povećano i zaduživanje po osnovu kredita za obrtna sredstva (trenutno najzastupljenija kategorija) i likvidnost (2,8 milijardi dinara). Najviše povećanje zaduženja proisteklo je iz oblasti saobraćaja, smeštaja i građevinarstva.

Procenat učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima u privredi tokom prvog kvartala 2021. godine iznosio je 3,1%, što je isto kao i krajem 2020. godine, dok je u odnosu na jul 2015. godine (neposredno pre početka primene Strategije*) niže za 21,9 procentnih poena. Pokrivenost problematičnih kredita i dalje je na visokom nivou – ispravka vrednosti ukupnih kredita u martu iznosila je 91,2%, dok je ispravka vrednosti problematičnih kredita bila na nivou od 58,8 %.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi snižena je sa 3,3% u četvrtom tromesečju 2020. godine na 2,8% u prvom tromesečju 2021. godine, dok je za razliku od dinarskih kredita prosečna ponderisana kamatna stopa na kredite u evrima snižena je za 0,3 procentna poena.

Krediti stanovništvu

Međugodišnji rast kredita stanovništvu u martu (11,5%) bio je sličan kao u decembru 2020. godine. U ovom kvartalu, krediti stanovništvu bez efekta promene deviznog kursa, povećani su za 22,5 milijardi dinara, ili za 1,8%. Taj rast bio je vođen stambenim kreditima, na koje se odnosilo skoro ¾ prirasta kredita stanovništvu u prvom kvartalu.

Narodna banka je u toku prethodne godine donela niz mera čiji je efekat nastavio da doprinosi dobroj realizaciji kredita stanovništvu i u prvom kvartalu 2021. godine. Obim novoodobrenih kredita stanovništvu u prvom tromesečju iznosio je 126,2 milijarde dinara, što je za 22,1% više nego u prvom tromesečju 2020. godine. Bankama je omogućeno da produže rok otplate stambenih kredita za pet godina, pored toga učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti smanjeno je sa 20% na 10%, uz smanjenje minimalnog stepena izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima banaka.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu u martu iznosilo je 4,1%, što je za 0,4 procentna poena više nego krajem 2020. godine. Tokom prvog kvartala učešće problematičnih kredita nepromenjeno je za stambene kredite, dok je za ostale nekategorisane kredite ono smanjeno, a rast je zabeležen kod drugih kategorija kredita i to za po 0,4 procentna poena.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane kredite stanovništvu u prvom tromesečju 2021. godine iznosila je 3,2% što je za 0,1 procentni poen niže nego u prethodnom tromesečju.

Kreditni standardi tokom ovog kvartala nisu menjani iako su bila iskazana očekivanja o njihovom pooštravanju. Za razliku od prethodnog perioda očekuje se period blagog ublažavanja standarda, na šta će najviše uticati povoljniji izgledi na tržištu nekretnina I veća spremnost za preuzimanje rizika.

*Strategija za rešavanje problematičnih kredita  ( Službeni glasnik RS br. 72 od 19.avgusta 2015. godine)