Porez ili konfiskacija

I Cilj usvajanja Zakona

Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije 29. februara 2020. godine, a isti je stupio na snagu 11. marta 2020. godine, uz odloženi početak primene od dana 12. marta 2021. godine

Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak pod kojima se utvrđuje imovina i uvećanje imovine fizičkog lica i poseban porez na uvećanje imovine za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način, kao i organi nadležni za sprovođenje​​ ovog zakona.

Prilikom izrade podzakonskih akata za primenu Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, utvrđeno je da je do početka njegove primene potrebno izmeniti i dopuniti pojedine odredbe, a sve u cilju otklanjanja problema koji bi mogli da se pojave u njegovoj primeni. S tim u vezi, Narodna skupština je dana 25. februara 2021. godine, usvojila Zakon o izmenama i dopunama zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, pritom ističući da je potrebno da ovaj zakon stupi na snagu u roku kraćem od roka propisanog Ustavom, kako bi se omogućilo da podzakonski akti za primenu Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu budu doneti i stupe na snagu pre početka primene zakona odnosno pre 12 marta 2021. godine.

Između ostalog, izmenama Zakona promenjena je zakonska definicija iz „nezakonito stečene imovine“ u „imovinu na koju se utvrđuje poseban porez“, čime se terminološki neutralnim definisanjem izbegava kršenje prezumcije nevinosti i ustavnosti zakona.

II Postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza

Za vođenje postupka utvrđivanja imovine i posebnog poreza i naplate posebnog poreza u skladu sa ovim zakonom nadležna​​ je Poreska uprava. Naime, u Poreskoj upravi obrazuje se posebna organizaciona jedinica za obavljanje poslova određenih ovim zakonom, a na čijem čelu se nalazi rukovodilac Jedinice Poreske uprave koji može biti lice koje ima najmanje deset godina radnog iskustva na poslovima iz oblasti poreskog postupka, a koje na predlog ministra nadležnog za poslove finansija postavlja Vlada Republike Srbije, i to na period od 5 godina.

Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, dok je na fizičkom licu teret dokazivanja da je na zakonit način steklo imovinu u delu u kome uvećanje njegove​​ imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima.

Zakonom se regulišu i široka ovlašćenja Jedinice Poreske uprave, te se istoj daje pravo uvida i pribavljanja podataka iz svih vrsta evidencija i podataka koje​​ vode, odnosno poseduju nadležni organi i druga lica o nepokretnim i pokretnim stvarima, privrednim subjektima, finansijskim instrumentima, štednim ulozima i računima kod poslovnih banaka, kao i drugih evidencija i podataka iz kojih se može utvrditi imovina​​ fizičkog lica. Takođe, Jedinica Poreske uprave ima pravo uvida i pribavljanja podataka iz poslovnih knjiga i dokumentacije privrednih društava i drugih lica, radi utvrđivanja imovine fizičkog lica. Od izuzetne je važnosti pružanje sigurnosti poreskim obveznicima da će se sa njihovim podacima postupati sa najvećom mogućom pažnjom, te je u skladu sa tim Zakonom predviđeno da će podaci do kojih se dodje u postupku primene istog čuvati kao profesionalna tajna. Opreza radi, ističemo da pojam profesionalne tajne nije definisan u pravnom sistemu Republike Srbije te je stoga izmenama zakona sintagma profesionalne tajne zamenjena rečju “podaci”

Postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza, ističemo pokreće se i vodi po službenoj dužnosti, a sastoji se od prethodnog postupka i postupka kontrole i utvrđivanja posebnog poreza. Pri utvrđivanju vrednosti imovine uzeće se u obzir celokupna imovina fizičkog lica, a način i postupak utvrđivanja vrednosti kako imovine tako i prihoda fizičkih lica i izdataka za privatne potrebe fizičkog lica propisuje Vlada.

U prethodnom postupku koji sprovodi Poreska uprava na osnovu analize rizika, a koji se može pokrenuti i na osnovu prijave drugog organa ili po inicijativi fizičkog ili pravnog lica, Jedinica Poreske uprave utvrđuje uvećanje imovine na osnovu podataka kojima raspolaže i podataka koje prikupi od drugih organa i organizacija, pravnih ili fizičkih lica i upoređuje ih sa prijavljenim prihodima u određenom periodu. Bitno je istaći da Jedinica Poreske uprave pokreće postupak kontrole, na način propisan zakonom koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima fizičko lice ima uvećanje imovine, postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda fizičkog​​ lica koja je veća od 150.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu​​ Narodne banke Srbije na poslednji dan kalendarske godine perioda provere. Tu se otvara pitanja porasta tržišne vrednosti imovine, i na koji način će se ista vrednovati.

Dalje, u postupku kontrole regulisan je način na koji se utvrđuje imovina na koju se obračunava poseban porez fizičkog lica kao i njena vrednost. Pritom se daje pravo fizičkom licu da učestvuje u postupku kontrole kao i da iznosi dokaze kojima se konstatuje zakonitost sticanja predmetne imovine. Neučestvovanjem fizičkog lica u postupku kontrole ne odlaže se dalje vođenje konkretnog postupka kontrole.

III Saradnja Poreske uprave sa drugima organima

U glavi trećoj Zakona, definiše se obaveza svih državnih organa i organizacija, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, imaoca javnih ovlašćenja, fizičkih i pravnih lica, da na zahtev Jedinice Poreske uprave, dostave podatke kojima raspolažu u roku koji ona odredi i da pruže podršku zaposlenima u Jedinici Poreske uprave u postupku propisanom ovim zakonom.

IV Način obračuna i poreska osnovica

Poreska osnovica za poseban porez utvrđen ovim zakonom projektovana je u odnosu na vrednost imovine na koju se utvrđuje poseban porez, a koju čini zbir revalorizovane vrednosti te imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole. Vrednost imovine na koju se utvrđuje poseban porez se revalorizuje indeksom potrošačkih cena od poslednjeg dana kalendarske godine za koju je utvrđena ta imovina do dana donošenja rešenja o posebnom porezu. Na utvrđenu osnovicu primenjuje se stopa posebnog poreza od 75%.

V Odnos prema krivičnom postupku

Zakonom se definiše i odnos prema krivičnom postupku, te se propisuje da, ukoliko je u krivičnom postupku pravnosnažnom presudom utvrđena imovinska korist pribavljena krivičnim delom, ali i plaćen poseban porez prema ovom zakonu, sud uračunava iznos plaćenog posebnog poreza u imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom. Treba istaći da se ova odredba primenjuje i u postupcima oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela.

VI Kaznene odredbe

U glavni IX Zakona propisane su kaznene odredbe, te je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniti se za prekršaj pravno lice koje na zahtev Jedinice Poreske uprave i u roku koji ona odredi ne dostavi podatke kojima raspolaže, a koji su bitni za konkretan postupak, a za isti prekršaj će se kazniti i preduzetnik kaznom u iznosu od 100.000,00 do 500.000,00 dinara.

Zaključak

U pogledu same primene zakona, smatramo da je intencija zakonodavca pre svega usmerena na smanjenje obima sive ekonomije, te da će isti doprineti većoj transparentnosti prihoda fizičkih lica. Takođe, smatramo de je zakon od velike važnosti, odnosno da će doslednom primenom doprineti smanjenju poreske evazije, smanjenju nelegalnog sticanja imovine, kao i aktuelnoj borbi protiv korupcije. Upravo ta doslednost u primeni zakona treba da bude okosnica pri diskrecionom postupanju Poreske uprave u toku vođenja konkretnog postupka utvrđivanja imovine i posebnog poreza, i distinkcija u odnosu na već postojeći sistem unakrsnih provera regulisan zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se u praksni nije pokazao kao delotvoran, jer bi u slučaju selektivne primene zakona, a pre svega uzimajući u obzir visinu poreske stope od 75% efekti donošenja zakona bili minimalni. Primera radi kada su u pitanju zemlje regiona, u Crnoj Gori, prijedlogom Zakona o utvrđivanju porijekla imovine i posebnom oporezivanju nezakonito stečene imovine, propisana je stopa poreza od 70% dok u Bosni i Hercegovini još uvek ne postoji ovakav zakon, iako se najvljuje njegovo donošenje.

Na samom kraju postavlja se pitanje da li je poreska stopa od 75% usmerena ka konfiskaciji ili oporezivanju imovine, da li postoji potrebna volja države i društva za sprovođenjem zakona, da li Poreska uprava sa svojim postojećim kapacitetima može da iznese zadatak koji joj je ovim zakonom dat, i kakvi će krajnji efekti zaista biti. Nadamo se da prethodno postavljena pitanja neće ostati u domenu retorike, već da će nam praksa dati odgovore na ista.