VP učesnik panela na Savetovanju javnih…

Na poziv Komore javnih izvršitelja Predrag Miladinović, stariji partner i menadžer sektora Bankarstvo i finansije u našoj advokatskoj kancelariji, učestvovao je kao panelista na šestom Savetovanju javnih izvršitelja održanom u Novom Sadu u tokom 10.09. i 11.09.2021. godine.

U okviru teme „Nadležnost suda i javnih izvršitelja“, pored Predraga Miladinovića, panelisti su bili i prof. dr Nikola Bodiroga, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i sudija Privrednog apelacionog suda, gospođa Branka Žerajić. Panel je moderirao javni izvršitelj Nenad Milić, član izvršnog odbora Komore javnih izvršitelja.

Na panelu se diskutovalo o razvoju profesije javnih izvršitelja tokom prethodnih devet godina, sa posebnim osvrtom na novi krug ovlašćenja i reformi koji, i u pravnom i u poslovnom smislu mogu biti deo agende za unapređenje izvršnog postupka i same profesije javnih izvršitelja.

Kroz značajno iskustvo stečeno kroz aktivan rad u regulatornoj reformi u ovoj oblasti, kao i obimno iskustvo iz prakse naše kancelarije, Predrag Miladinović i Milica Mišić analizirali su  nominovali su nekoliko oblasti koje mogu biti reformisane na način da unaprede položaj svih učesnika u izvršnom postupku. U nastavku dajemo kratak osvrt na oblasti o kojima smo razgovarali.

1. Dalja digitalizacija izvršnog postupka – fokus na digitalizaciju dostavljanja

Dosadašnja rešenja u praksi kretala su se u pravcu digitalizacije komunikacije između javnog izvršitelja i drugih državnih organa. Komunikacija između javnih izvršitelja i Republičkog geodetskog zavoda, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i drugih državnih organa je već u velikoj meri digitalizovana i ovi subjekti su sposobni da interno razmenjuju čak i velike baze podataka, bez preteranog manuelnog rada i razmene dokumentacije u fizičkoj formi.

Sa druge strane, stranke u postupku nisu uspele do ovog trenutka da osete bilo kakve benefite digitalne komunikacije i dostavljanja. Zbog toga bi, u narednom periodu, trebalo raditi na korišćenju mogućnosti koju sadašnji propisi dopuštaju (Zakon o izvršenju i obezbeđenju, Zakon o parničnom postupku i  Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju), kao i na unapređenju propisa koji bi van svake sumnje odredili da je elektronsko dostavljanje i elektronska komunikacija sa strankama u ovoj vrsti postupka dozvoljena i ohrabrena.

2. Proširenje nadležnosti javnih izvršitelja – delegiranje donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave u nadležnost javnih izvršitelja

Prema postojećem zakonskom rešenju, sudovi su isključivo nadležni za donošenje rešenja, osim kod potraživanja nastalog iz komunalnih usluga gde se ova nadležnost delegira javnim izvršiteljima. Sudovima se svake godine podnese više desetina (pa i stotina) hiljada ovakvih predloga. Delegiranjem donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave približili bismo se susednim zemljama koje ovaj model uspešno primenjuju ne samo u odnosu na izvršne već i verodostojne isprave. Ovim bi se umnogome rasteretio sud, skratio i ubrzao izvršni postupak u takvim predmetima s obzirom da je i sam sud, kao što bi i javni izvršitelj bio, vezan izvršnom ispravom prilikom donošenja rešenja o izvršenju od koje nije dozvoljeno odstupanje, već je samo neophodno određivanje sprovođenja izvršenja pri čemu je pravna nesigurnost svedena na minimum.

3. Prinudna naplata poreza i prekršajnih kazni od strane javnog izvršitelja

Javni izvršitelji su dokazali svoju efikasnost u naplati dugova za komunalne usluge, izgubljene sudske sporove, neizmirene alimentacije, ali su van domašaja ostali neplaćeni porezi i prekršajne kazne. Smatramo da bi, umesto samih poreznika, javni izvršitelji bili daleko efikasniji u naplati ovakvih dugovanja, a naročito iz razloga što poseduju kapacitete i sposobnost da se prilagode uvećanom obimu posla i specifičnosti ovakvih potraživanja. Dosadašnji rezultati rada javnih izvršitelja su nesumnjivo doveli do povećanja efikasnosti izvršnog postupka i stepena finansijske discipline građana i privrednih subjekata, te nema razloga da se ta efikasnost ne prenese i na prinudnu naplatu poreza uz značajno rasterećenje poreznika.

4. Postupak dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pred javnim izvršiteljem

Sam Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđa postupak dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pred javnim izvršiteljem, međutim, u praksi deluje kao da je ovo nedovoljno koršićen institut. Jedan od razloga za to može biti i visok iznos predujma koji snosi poverilac koji mu se ne vraća (odnosno koji naknadno ne može dužniku naplatiti) ukoliko dužnik dobrovoljno ne namiri potraživanje.

Naš predlog bi bio podsticanje sve češćeg sprovođenje ovog postupka prvenstveno kroz smanjenje iznosa predujma koji bi pokrio samo stvarne troškove izvršitelja, a koji bi kao takav predstavljao podsticaj poveriocu za prvobitni pokušaj dobrovoljne naplate. Smanjenje iznosa predujma bi se kasnije kompenzovalo kroz uvećanu nagradu javnog izvršitelja ukoliko bi dužnik dobrovoljno namirio potraživanje, te bi se tako rizik izvršnog poverioca sveo na minimum, a podsticao bi se pokušaj dobrovoljnog namirenja koji ide u korist i poveriocu i dužniku.

5. Soft collection komunalnih predmeta

Dobro je poznato da je u radu javnih izvršitelja mnoštvo komunalnih predmeta sa malim iznosom duga koji u velikom broju opterećuju rad javnoizvršiteljskih kancelarija, i stvaraju velike troškove za obe strane  u odnosu na sam iznos dugovanja. Naš predlog je da se za ovakve predmete uvede outsource naplate kroz postupak soft collection-a specijalizovanih agencija za naplatu potraživanja. Specijalizovane agencije bi bile licencirane od strane NBS ili Komore javnih izvršitelja po uzoru na proces eksternalizacije pred NBS, a posebnim pravilnikom bi bili propisani uslovi koje bi ove agencije morale da ispunjavaju. Ovim bi se doprinelo značajnom rasterećenju javnih izvršitelja pre svega komunalnih predmeta male vrednosti koji bi bili efikasnije rešavani kroz soft collection uz značajnije niže troškove.

6. Učešće javnih izvršitelja u sprovođenju postupka ozakonjenja

Prilikom rada javnih izvršitelja, kada je u pitanju sprovođenje izvršenja na nepokretnostima, često se kao tema pojavljuje svojevrsno preplitanje sa postupkom ozakonjenja.

Neretko se dešava da javni izvršitelji sprovode izvršenje na nepokretnostima u vanknjižnoj svojini. Imajući u vidu da se prilikom sprovođenja izvršenja na ovim nepokretnostima, javni izvršitelji sreću sa potrebnom dokumentacijom za ozakonjenje ovakvih objekata, izmenama propisa bi trebalo predvideti mogućnost da javni izvršitelji, uz angažovanje stručnih lica, prikupljenu dokumentaciju prosledi organima nadležnim za postupak ozakonjenja, a imajući u vidu javni interes koji je prisutan. Imajući u vidu značaj ovog pitanja, trebalo bi raditi i na širem uključivanju ne samo javnih izvršitelja već i drugih pravosudnih profesija.

Zahvalni smo na pozivu za učestvovanje na ovogodišnjem Savetovanju javnih izvršitelja i na datoj mogućnosti da svojim predlozima doprinesemo unapređenju prvo izvršnog postupka a potom i same profesije javnih izvršitelja, čija je uloga u pravu sve značajnija.