Milica Mišić • okt 22, 2021
Statistika Evropske centralne banke o nadzoru banaka za prvi i drugi kvartal 2021. godine
U julu 2021. godine Evropska centralna banka (ECB) objavila je Statistički izveštaj o bankarskom nadzoru za kraj prvog kvartala 2021. godine. Početkom oktobra objavljen je i Statistički izveštaj o bankarskom nadzoru za kraj drugog kvartala 2021. godine. Izrada kvartalnih izveštaja počiva na relevantnim informacijama o poslovanju evropskih bankarskih institucija, a na osnovu kojih se formiraju dalji parametri i statistika. Uvidom u ovakvu analizu dobijamo sliku evropskog bankarskog sistema, što je naročito značajno u doba pandemije virusa COVID-19. Iako mehanizmi uvedeni u borbi protiv pandemije ostavljaju svoj pečat i u 2021. godini, ekonomska kriza nastavlja da uzima maha. Imajući to u vidu, statistika ECB čini domašaj negativnih posledica i rizika izvesnijim te samim tim doprinosi stvaranju dalje strategije na nivou cele Evropske unije.
Kapitalni zahtevi relevantnih, odnosno sistemski značajnih finansijskih institucija (banaka pod nadzorom ECB) u prvom kvartalu 2021. godine doživeli su neznatni pad na 19,34% u poređenju sa prethodnim kvartalom kada su ovi zahtevi iznosili 19,55%. Sa druge strane, drugi kvartal 2021. godine doneo je porast kapitalnih zahteva, te je isti iznosio 19,40%.
Učešće loših plasmana (NPL-ova) u ukupnom nivou plasmana nastavlja da prati trend, te se i dalje nalazi u kontinuiranom padu. Na kraju prvog kvartala učešće NPL-ova iznosilo je 2,54%, da bi na kraju drugog kvartala njihov iznos bio 2,32% čime je dostignut novi rekordni minimum od početka vršenja statistike 2015. godine. Ovakav rezultat predstavlja kombinacuju opadanja NPL-ova sa jedne, i povećanje učešća aktivnih kredita sa druge strane. Na nivou zemalja EU, Luksemburg i dalje ima najnižu stopu sa novim padom na 0,68%. Grčka, koja je godinama unazad država sa najvećim učešćem NPL-ova zabeležila je pad sa 25,17% koliko je iznosila u prvom kvartalu, na čak 14,84% u drugom kvartalu.
Izveštaji su pokazali da ukupan racio likvidnosti u prva dva kvartala 2021. godine nastavlja rast zabeležen tokom 2020. godine, pa na kraju prvog iznosi 172,73%, odnosno 173,80% na kraju drugog kvartala, u poređenju sa četvrtim kvartalom 2020. godine kada je iznosio 171,78%. Ovakvi rezultati ukazuju nam na održavanje stabilnosti i likvidnosti sistema u pogledu sposobnosti namirenja kratkoročnih obaveza.
Kada je u pitanju stopa prinosa na kapital (RoE) primećujemo značajne razlike u prethodnom periodu. Na kraju četvrtog kvartala 2020. godine ista je iznosila 1,53%, da bi na kraju prvog kvartala 2021. godine značajno porasla na 7,21%. Ovom porastu doprinelo je povećanje ukupne neto dobiti, pripisane značajnom uvećanju operativnih prihoda, i redukovanje umanjenja vrednosti i rezervisanja. Međutim, na kraju drugog kvartala 2021. godine stopa prinosa na kapital iznosila je 6.92%, obzirom da je došlo do sporijeg generisanja operativnih prihoda. Svakako, ovaj broj je i dalje značajan u poređenju sa poslednjim rezultatima iz 2020. godine.
Prvi kvartal 2021. godine doneo je pad ukupnog broja kredita i zajmova koji podležu merama uvedenim u borbi protiv pandemije virusa COVID-19. Naime, ukupni iznos od 673 miliajardi EUR sa kraja četvrtog kvartala 2020. godine, pao je na iznos od 617 milijardi EUR. Ovaj trend nastavljen je i u drugom kvartalu, dostižući iznos od 548 milijardi EUR. Kada su u pitanju krediti u otplati i zajmovi plasirani u skladu sa moratorijumom Evropske bankarske agencije (EBA), takođe je zabeležen pad sa 282 milijardi EUR na 178 milijardi EUR u prvom kvartalu, a zatim na 101 milijardu EUR u drugom kvartalu.
Statistika Evropsle centralne banke prikazana u poslednja dva izveštaja za 2021. godinu, ukazuje nam na generalnu stabilnost bankarskog sistema uspostavljenu u toku 2020. godine, uz manje oscilacije. I dalje je očigledan uticaj pandemije virusa COVID-19, koja će i u narednom periodu nastaviti da se odražava na sve sfere ekonomskog tržišta. Svakako, parametri koje ECB koristi prilikom izrade kvartalnih statističkih izveštaja o nadzoru banaka doprinose uočavanju potencijalnih problema i rizika, i na taj način otvaraju prozor ka uspostavljanju novih strategija u borbi sa ekonomskom krizom.