Kreditna aktivnost banaka u trećem kvartalu u 2021. godini

Na osnovu dostupnih podataka Narodne banke Srbije koji su objavljeni u izveštaju „Trendovi u kreditnoj aktivnosti za treće tromesečje 2021. godine“ izvodi se zaključak da je međugodišnji rast kreditne aktivnosti počeo postepeno da ubrzava tokom trećeg tromesečja, kada su ukupni domaći krediti nemonetarnom sektoru bili viši za 6,6% nego pre godinu dana što je rezultat povećanog obima kreditiranja, pre svega privrede. Uslovi zaduživanja na domaćem tržištu ostali su povoljni i u trećem tromesečju 2021. godine.

Krediti u privredi

Kada je reč o kreditima u privredi, međugodišnji rast ovih kredita ubrzan je na 5,1% u septembru (sa 2,9% u junu). Na nivou trećeg tromesečja, po isključenju promene deviznog kursa, krediti privredi su povećani za 49,1 milijardi dinara ili za 3,5%, što je najviši tromesečni prirast od prvog tromesečja 2020. godine.

Posmatrano po namenama, tokom trećeg tromesečja najveći deo rasta kredita privredi odnosio se na kredite za obrtna sredstva i likvidnost (41,8 milijardi dinara), čije je odobravanje podržano kreditima iz garantnih šema. U trećem tromesečju je povećano i zaduživanje po osnovu investicionih kredita i ostalih nekategorisanih i uvoznih kredita, dok je stanje izvoznih kredita bilo gotovo nepromenjeno.

Ukoliko bismo posmatrali po delatnostima, tokom trećeg tromesečja povećano je zaduživanje preduzeća iz svih delatnosti, a najviše iz prerađivačke industrije, saobraćaja i poljoprivrede. Krediti koji su odobreni mikropreduzećima i malim i srednjim preduzećima činili su 67,3% ukupnih kredita u privredi u mesecu septembru, a njihov međugodišnji rast iznosio je 4,5%. Dugoročni krediti u septembru činili su 85,3% ukupnih kredita u privredi.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima privredi u septembru je iznosilo 2,9%, što je isto kao i krajem juna tekuće godine. U odnosu na jul 2015. godine, tj. neposredno pre početka primene Strategije* učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima privredi niže je za 22,0 procentni poen.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi tokom trećeg tromesečja iznosila je 3,0% što je za 0,3 procentna poena niže nego u drugom tromesečju. Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite u trećem tromesečju bila nešto niža u odnosu na drugo tromesečje i iznosila je 2,3%.

Krediti stanovništvu

Međugodišnji rast kredita stanovništvu je usporio tokom trećeg tromesečja, pa je u septembru iznosio 9,2% (naspram 10,6% u junu). U ovom kvartalu krediti stanovništvu bez efekta promene deviznog kursa povećani su za 37,8 milijardi dinara, odnosno za 2,9%.

Više od polovine prirasta kredita stanovništvu odnosilo se na stambene kredite, čiji je međugodišnji rast nastavio da ubrzava i u septembru i iznosio je 16,4%, čemu su doprineli povoljni uslovi zaduživanje i rast raspoloživog dohotka. Za stambenim kreditima slede gotovinski krediti i krediti za likvidnost i obrtna sredstva odobreni preduzetnicima. Ostali nekategorisani krediti smanjeni su za 2,0 milijarde dinara, a investicioni krediti preduzetnicima za 1,1 milijardi dinara.

Narodna banka Srbije je tokom prethodne godine donosila niz mera koje su omogućile produžavanje rokova otplate stambenih kredita za najduže pet godina, dok je učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti smanjeno na 10%.

Novoodobreni krediti stanovništvu u trećem tromesečju iznosili su 135,2 milijarde dinara, što je za 12,6% više nego u trećem tromesečju 2020. godiine.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu u septembru je sniženo za 0,1 procentni poen i iznosilo je 3,9%. U odnosu na period pre donošenja Strategije za rešavanje problematičnih kredita, to učešće je niže za 7,3 procentna poena.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu smanjena je za 0,1 procentni poen u odnosu na drugo tromesečje i iznosila je 8,6%. Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane kredite stanovništvu povećana je za 0,1 procentni poeni u odnosu na drugo tromesečje i iznosila je 3,2%.

Kreditni standardi tokom trećeg tromesečja 2021. godine su ublaženi i za dinarske i za evroindeksirane kredite stanovništvu. U trećem tromesečju je rasla tražnja za kreditima stanovništvu, a kao vodeći faktor rasta banke su označile kupovinu nepokretnosti. Nastavak rasta tražnje se očekuje i u četvrtom tromesečju, a ovaj rast vodjen je istim faktorima kao i u trećem tromesečju.

*Strategija za rešavanje problematičnih kredita ( Službeni glasnik RS br. 72 od 19.avgusta 2015. godine)