Andrea Bačanek • feb 28, 2020
Izmene Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama
Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, br. 119/12, 68/15, 113/17, 91/19, 44/21-dr. zakon i 44/21)(u daljem tekstu: Zakon) predstavlja težnju zakonodavca da ublaži probleme koji se javljaju u vezi sa likvidnošću privrednih subjekata, prouzrokovane dugim vremenskim periodima potrebnim za izmirenje novčane obaveze od strane dužnika.
Kao nedostatak dosadašnje regulative pokazalo se nepostojanje prakse dostavljanja faktura elektronskim putem, koja je dodatno prolongirala postupak namirenja, kao i prakse sprovođenja postupka registracije faktura koja je onemogućavala naplatu istih.
Novim izmenama Zakona uređeno je upravo registrovanje i dostavljanje elektronskih faktura i drugih zahteva za isplatu u elektronskom obliku, u sistemu elektronskih faktura, kao i evidentiranje tih faktura i drugih zahteva za isplatu u elektronskom obliku u centralnom registru faktura, izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici.
Izmenjeno je značenje pojma novčane obaveze i to tako što je novčana obaveza definisana kao iznos ugovorene naknade za isporuku dobara, odnosno pružanje usluga navedenih u ugovoru, fakturi ili drugom odgovarajućem zahtevu za isplatu, odnosno elektronskoj fakturi ili drugom odgovarajućem zahtevu za isplatu u elektronskom obliku, uključujući direktne troškove nabavke.
Takođe je uvedena definicija elektronske fakture kojom se smatra faktura, privremena i okončana situacija, ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu, sastavljena kao elektronski zapis, koja treba da sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje te fakture, odnosno elektronski potpis u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2017 i 52/2021).
Dakle, novim izmenama definiše se sistem elektronskih faktura, odnosno baza podataka koju uspostavlja i vodi Ministarstvo finansija, u kojem se registruju elektronske fakture i preko kojeg se elektronske fakture od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici (u daljem tekstu Komercijalne transakcije), dostavljaju dužnicima.
Predviđeno je i da se u centralnom registru faktura evidentiraju elektronske fakture izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova, a obavezno od 1. maja 2022. godine, na osnovu podataka dobijenih iz sistema elektronskih faktura.
Poverioci su novim izmenama dužni da elektronske fakture u komercijalnim transakcijama registruju u sistemu elektronskih faktura.
Još jedna od novina u pogledu dostavljanja fakture dužniku, odnosi se na činjenicu u skladu sa kojom se od dana registrovanja elektronske fakture u sistemu elektronskih faktura, smatra da je dužnik primio elektronsku fakturu od strane poverioca koji je ispunio svoju ugovorenu obavezu.
Dodatno je predviđeno i da je dostava elektronske fakture izvršena na dan u kome subjekt javnog sektora ne radi, elektronska faktura se smatra dostavljenom prvog narednog radnog dana.
Sve ove izmene omogućavaju da poverilac mnogo lakše, jednostavnije i celishodnije vrši dostavljanje fakture dužniku, s obzirom da se izbegava potencijalni rizik da se dužnik više ne nalazi na adresi sedišta koja je formalno registrovana u Registru privrednih subjekata pri Agenciji za privredne registre, što je samo jedna od mnogih uočenih prednosti nastalih izmena.
Na dužnicima je da vrše proveru dostavljenih elektronskih faktura pristupom sistemu elektronskih faktura, i u roku od osam dana potvrde prihvatanje, odnosno odbiju elektronsku fakturu. Ukoliko dužnik to ipak ne uradi, elektronska faktura će se po isteku datog roka smatrati prihvaćenom.
Dužnici imaju obavezu izmirivanja novčane obaveze po elektronskim fakturama samo ako su one registrovane i dostavljene preko sistema elektronskih faktura.
Dosadašnji statistički podaci pokazuju da privredni subjekti iz javnog i privatnog sektora u malom broju vrše registraciju faktura, iako ih na to obavezuje Zakon i to pod pretnjom prekršajnih sankcija odredbama koje predviđaju novčanu kaznu u rasponu od 100.000 do 2.000.000 dinara.
Da bi novine koje predviđa Zakon doživele svoju punu primenu u praksi, neophodno je da se privredni subjekti informišu na pravi način o ovoj zakonskoj obavezi, a bilo bi poželjno izvršiti i edukaciju kako bi privredni subjekti bili jasno upoznati sa samim postupkom i načinom registracije faktura. Na taj način bi svest o značaju postojanja takve obaveze doprinela doslednom poštovanju zakonskih odredaba i njihovoj punoj primeni u praksi.