Kako unaprediti poslovanje kroz osiguranje potraživanja

Reč osiguranje na različitim jezicima, u najširem smislu, označava sigurnost, poverenje, zaštitu. Upravo u osnovnom značenju reči, sadržana je i svrha osiguranja – pružanje sigurnosti.

I           Istorijski put osiguranja

Prvi pisani tragovi o osiguranju javljaju se u Hamurabijevom zakoniku, u vidu uredbe kojom je bila definisana obaveza nadoknade štete u slučaju pljačke. Rimsko carstvo, kao kolevka evropskog zakonodavstava, takođe poznaje prve poslove sa funkcijom osiguranja. Naime, u starom Rimu osnivala su se udruženja koja su za osnovnu delatnost imala osiguranje, odnosno obezbeđenje imovine, kao i udruženja koja su bila orijentisana na isplatu novčane sume u slučaju smrti, te kao takva predstavljaju začetke životnog osiguranja.

Za razliku od drugih evropskih zemalja, prvi poslovi osiguranja u Srbiji javljaju se dosta kasno. Iako koreni osiguranja u Srbiji potiču još iz vremena Dušanovog zakonika, koji je poznavao pojam kolektivne odgovornosti za naknadu štete, osiguranje u pravom smislu reči javlja se tek polovinom XIX veka. Prve poslove osiguranja obavljala su strana osiguravajuća društva, a početkom XX veka nastaju prva domaća osiguravajuća društva.  

Sa razvojem društva i civilizacijskih tokova, razvijalo se i tržište osiguranja. Pojava novih rizika, praćena je istovremeno i pojavom novih oblika osiguranja. S obzirom da je u poslednje vreme naročito poraslo interesovanje za jednu relativno novu vrstu osiguranja na domaćem tržištu, osiguranje potraživanja, ista će biti detaljnije izložena u nastavku teksta, kao i njen poseban deo koji obuhvata osiguranje retail kredita.

II         Kreditno osiguranje kao tekovina savremenog poslovanja

U uslovima savremenog spoljnotrgovinskog poslovanja, privredna društva nalaze se pred brojnim izazovima i rizicima. Kako bi obezbedili ulazak na nova tržišta i povećanje broja kupaca, u obavezi su da ponude odložene rokove plaćanja. Sa druge strane, izvesnost da će se potraživanja po izvoznim i domaćim poslovima realizovati i naplatiti, preduslov je za nesmetano poslovanje i planiranje, odnosno održiv rast. Poslednjih par godina, privrednici uspešno održavaju balans osiguravajući svoja potraživanja kroz polise osiguravajućih društava.

Interesovanje privrednih društava za osiguranje potraživanja, drastično je skočilo od početka pandemije, pogotovo na domaćem tržištu, koje je poslednje i započelo sa pružanjem ove vrste osiguranja u odnosu na region. Ovakva polisa osiguranja najzastupljenija je među farmaceutskim i tehnološkim kompanijama, u energetskom sektoru, metalskoj industriji, ali i svim onim kompanijama koje se bave robom široke potrošnje i koje žele da kroz osiguranje potraživanja obezbede sigurnost i izvesnost u naplati.

Najčešći predmet osiguranja jesu novčana potraživanja prodavaca od domaćih i stranih kupaca, nastala na osnovu isporučene robe ili izvršenih usluga kupcima, koja su nastala i prijavljena u periodu važenja ugovora o osiguranju i za koja je osiguranik (prodavac) ispostavio fakture kupcima sa odloženim rokom plaćanja.

Iako je praksa različita u zavisnosti od ponude osiguravajućih društava, ono što je uobičajeno pokriveno polisom osiguranog potraživanja, jeste iznos koji kupac duguje prodavcu, iznos zateznih troškova nabavke, kao i troškova koji padaju na teret prodavca (pokušaj naplate naknade iz osiguranja, povraćaja robe ili pokušaja prodaje povraćene robe).

Sa druge strane, ono što najčešće nije pokriveno polisom jeste kamata ili dodatni troškovi za kašnjenja u plaćanju, plaćanje za robu unapred, ugovorene ili sudski dodeljene penale, fakture koje su predmet osporavanja ili reklamacija zbog skrivenih mana, zatim fakture za robu za koju je kupac prijavio da sadrži nedostatke i slični troškovi.

Kada je reč o rizicima koji su najčešće obuhvaćeni ovim polisama, neizostavni su komercijalni rizici, koji obuhvataju rizik insolventnosti kupca (stečaj i bankrotstvo) i rizik produženog neplaćanja duga (odloženo plaćanje). Pored komercijalnih rizika, u ponudama osiguravajućih društava prisutni su i nekomercijalni rizici, koji obuhvataju političke događaje, ratno stanje, moratorijume, zabrane transfera, nemogućnost konverzije valuta i druge posebno određene okolnosti.

Iako je trenutna situacija u Srbiji takva da tek par osiguravajućih društava ima u ponudi ovakve vrste polisa, s obzirom na rast interesovanja za ovu vrstu osiguranja, očekivanja su da će porasti i ponuda, budući da osiguranjem od nenaplativih potraživanja, kompanije direktno utiču na povećanje konkurentnosti i profitabilnosti. Svakako, ne treba zanemariti činjenicu i da kupci, kroz odložena plaćanja obaveza prema dobavljačima, unapređuju svoje novčane tokove.

III        Osiguranje retail kredita kao poseban deo osiguranja potraživanja

U savremenom bankarskom sistemu, uobičajeno je da se u ponudi bankarskih usluga, pored kreditnih proizvoda, nalaze i ponude osiguravajućih kompanija, koje obuhvataju osiguranje otplate kredita u slučaju nepredviđenih situacija. Slučajevi koji su pokriveni navedenim osiguranjem odnose se na gubitak posla, trajnog invaliditeta preko 50% i smrti klijenta.

Poslednjih godina, na tržištu osiguranja razvija se poseban model osiguranja u okviru bankarskog poslovanja, a koji se odnosi na retail kredite. Naime, banka kao davalac kredita na osnovu zaključenog ugovora o kreditu, i ujedno kao ugovarač osiguranja, stiče pravo da u slučaju nastupanja osiguranog slučaja – nemogućnost naplate novčanog potraživanja od strane korisnika kredita, naplati svoje potraživanje od osiguravača.

Banka je ta koja zaključuje ugovor o osiguranju, plaća premiju osiguranja i ima status osiguranika, odnosno pravo da u slučaju nastanka osiguranog slučaja podnese odštetni zahtev. Polisom osiguranja obuhvaćen je rizik nemogućnosti naplate novčanih potraživanja od strane korisnika kredita, a osigurana suma obuhvata iznos glavnog duga sa kamatom.

Ono što je dosadašnja praksa i iskustvo pokazalo jeste da je ovakav poslovni model jako isplativ, budući da osiguravajuće društvo, nakon isplate osiguranja po polisi, stupa na mesto banke u odnosu na korisnika kredita (stupa u njena prava i obaveze) i na raspolaganju ima sva sredstva obezbeđenja koja je korisnik kredita dao prilikom zaključenja ugovora, koja može da iskoristi za naplatu potraživanja.

IV        Zaključak

Savremeni načini poslovanja nesumnjivo potvrđuju davnašnju izreku rimskog državnika Cicerona, koji je govorio da novcem valja vladati a ne služiti mu. Temeljno planiranje kao i sigurnost u održivost novčanih tokova osnove su savremenog uspešnog poslovanja, a sam institut osiguranja, kroz svoju osnovnu funkciju – pružanje sigurnosti, predstavlja podršku ovakvom vidu privredne aktivnosti. Osiguranje potraživanja, kao jedna od značajnijih tekovina u ovoj oblasti, tek treba da prikaže sve razvojne potencijale i benefite za privredni život domaćih proizvođača.