Statistika Evropske centralne banke o nadzoru banaka za prvi kvartal 2022. godine

Statistika Evropske centralne banke (ECB) o nadzoru banaka sadrži informacije o poslovanju banaka koje su pod direktnim nadzorom ECB. Statistika se izrađuje na osnovu podataka koje banke prijavljuju u okviru COREP i FINREP izveštaja.

Statistički izveštaji pokrivaju više aspekata evropskog bankarstva, i ključni su za razumevanje mogućih rizika i opasnosti u delatnosti banaka koje su pod nadzorom ECB.

U julu 2022 Evropska centralna banka je izdala Statistički izveštaj o bankarskom nadzoru za prvi kvartal 2022. godine (Q1). U odnosu na period koji je analiziran u prethodnim kvartalnim izveštajima evidentno je postojanje određenih trendova.

Zbirni koeficijent kapitalnih zahteva finansijskih institucija koje su pod nadzorom ECB u periodu Q1 iznosio je 18,86%, što predstavlja pad u odnosu na nivo iz poslednjeg kvartala 2021 godine kada je iznosio 19,48%. Međutim na državnom nivou postoji velika razlika između koeficijenata tako je najniži u Grčkoj gde iznosi 12,39%, dok je najveći u Estoniji sa čak 26,44%.

Jasno je vidljiv nastavak pada udela loših NPL plasmana u ukupnom nivou plasmana. U periodu Q1 njihovo učešće iznosi 1,95%, što predstavlja najniži nivo od kada je Evropska centralna banka počela da izdaje statističke izveštaje o bankarskom nadzoru. Nastavak pada je delimično bio izazvan smanjenjem agregatne vrednosti NPL sa 374 milijarde (koliko je iznosila u četvrtom kvartalu 2021 godina) na iznos od 369 milijarde. Međutim učešće NPL plasmana je smanjeno i povećanjem ukupne količine kredita i zajmova(sa 18.138 milijarde koliko je iznosila vrednost u prethodnom kvartalu na 18.963 milijarde u Q1). Na državnom nivou udeo NPL-ova se kretao u rasponu od 0,72% u Litvaniji do 6,75% u Grčkoj.

Stopa prinosa na kapital je takođe nastavila da pada, pa je tako sa 6,71% koliko je iznosila u 2021 godini pala na 5.98% koliko iznosi u prvom kvartalu 2022. godine. Takođe je zabeležen rast kako operativnih prihoda, tako administrativnih troškova i amortizacije.

Agregatni koeficijent likvidnosti banaka iznosio je 167,46% u prvom kvartalu 2022 godine, što predstavlja pad u odnosu na koeficijent iz četvrtog kvartala 2021 godine, kada je koeficijent iznosio 173,49%.

Ukupna količina kredita i zajmova koje su pod uticajem mera protiv COVID-19 je nastavila da pada i u prvom kvartalu 2022 godine iznosi 421 milijarde, što predstavlja smanjenje u odnosu na njihovu vrednost u poslednjem kvartalu 2021 godine koja je iznosila 444 milijarde. Kao i u prethodnom kvartalu razlog za ovo jeste smanjenje količine zajmova i kredita koji podležu COVID-19 moratorijumu.

Iz prethodnih podataka može se izvesti zaključak o relativnoj stabilnosti evropskog bankarskog sistema. Međutim, budući da će u oktobru biti izdat naredni statistički izveštaj koji pokriva drugi kvartal 2022. godine, može se očekivati veći uticaj rata u Ukrajini, kao i pratećih sankcija na evropski bankarski sektor u celini.