Trendovi u kreditnoj aktivnosti banaka u prvom kvartalu…

Narodna banka Srbije je sa ciljem što boljeg razumevanja situacije na domaćem kreditnom tržištu objavila svoj izveštaj o Trendovima u kreditnoj aktivnosti kojim je analizirano kretanje kreditne aktivnosti, cene zaduživanja privrede i stanovništva, kao i uslovi na kreditnom tržištu.

Posmatrano na međugodišnjem nivou, kreditna aktivnosti banaka prema nemonetarnom sektoru nastavila je da usporava, te je bez efekta promene deviznog kursa, međugodišnji rast ukupnih kredita nemonetarnom  sektoru usporio je u martu na 3,7%, uz usporavanje rasta kredita privredi na 2,0% i kredita stanovništvu na 4,4%. Razlog ovome je visoka baza iz prethodne godine, dospeće kredita iz garantnih šema i više kamatne stopa u uslovima restriktivnih monetarnih politika Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke

Krediti privredi

Krediti privredi su nastavili da usporavaju međugodišnji rast tokom prvog tromesečja ( u dalem tekstu T1 ), na 2,0% u martu (sa 7,1% u decembru 2022.), dok posmatrano u nominalnom izrazu, stanje kredita privredi u martu iznosilo je 1.586,5 milijardi dinara, dok je njihovo učešće u BDP-u 21,7%, što je za 0,9 p.p. niže nego krajem 2022. godine

Tokom prvog kvartala ove godine krediti privredi smanjeni su za 12,5% milijardi dinara, ili za 0,8%, po isključivanju efekta promene deviznog kursa. Kako su u prethodnom periodu dospeli krediti odobreni u okviru garantne šeme, a koji su uglavnom odobravani u dinarima (preko 60%), dinarski krediti su zabeležili pad. Takođe, kreditna potraživanja privrednih društava su smanjena, dok su krediti javnim preduzećima povećani.

Posmatrano po namenama, u T1 najviše su smanjeni investicioni krediti (6,5 milijardi dinara), zatim za njima slede krediti za likvidnost i obrtna sredstva, kao i nekategorisani krediti, sa smanjenjem od po 3,6 milijardi dinara. Istovremeno, zaduženja po tekućim računima smanjena su za 1,5 milijardi dinara, dok su jedino uvozni krediti povećani za 2,6 milijardi dinara. Struktura kredita privredi je ostala gotovo neizmenjena, te u njoj i dalje dominiraju krediti za likvidnost i obrtna sredstva i investicioni krediti, sa učešćem od 47,4% i 40,4%, respektivno. Slede ih ostali nekategorisani i uvozni krediti, na koje se odnosi 7,5% i 3,8% kredita privredi.

Posmatrano po delatnostima, zaduživanje preduzeća iz većine delatnosti je smanjeno tokom T1, sa posebnim akcentom na delatnosti iz prerađivačke industrije, poljoprivrede i saobraćaja. S druge strane, preduzeća iz energetike beleže rast kreditiranja.

Obim novoodobrenih kredita privredi u T1 iznosio je 238,8 milijardi dinara i bio je za 7,7% manje nego u istom periodu prethodne godine, na šta se odrazilo pooštravanje finansijskih uslova, koje je bilo neophodno radi obuzdavanja inflatornih pritisaka. Takođe, više od polovine kredita za likvidnost i obrtna sredstva koristila su mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća. Na investicione kredite odnosilo se 23,3% novih kredita privredi, pri čemu se na deo tržišta koji čine mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća odnosilo skoro 80% ovih kredita.

Stepen dinarizacije plasmana privredi smanjen je tokom T1 za 1,3 p.p., na 18,1% u martu, pošto su dospeli kredita iz garantne šeme, koji su pretežno odobravani u dinarima, dok su devizno indeksirani plasmani povećani. Istovremeno, učešće evroindeksiranih plasmana i plasmana u evrima povećano je za 1,3 p.p., na 81,7% u martu, dok je učešće plasmana u dolarima (0,2%) bio nepromenjeno u odnosu na kraj 2022. godine.

Učešće NPL u ukupnim kreditima privredi u martu se spustio na novi minimum od 2,0% što je za 0,1 p.p. niže nego na kraju 2022.godine, pri čemu je posmatrano po delatnostima, u sektoru poslovanja nekretninama zabeležena nova najniža vrednost, dok je za prerađivačku industriju, trgovinu i građevinarstvo bilo nepromenjeno u odnosu na prethodni period, a za saobraćaj i poljoprivredu blago povećano.

Nastavak pooštravanja monetarnih uslova Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke tokom T1 uticao je na dalji rast kamatnih stopa na dinarske i evroindeksirane kredite privredi. Kamatne stope na kredite za svih namene i nezavisno od veličine preduzeća. Beleže rast u odnosu na prethodni period. Povećane su kamatne stope na kredite za obrtna sredstva (za 1,0 p.p., na 8,3%) i na investicione kredite (za 0,9 p.p., na 8,4%), dok je cena ostalih nekategorisanih kredita (3,25%) bila nešto niža nego u T4 2022. Prosečne kamatne stope u T1 kretale su se u rasponu od 4,7% za velika preduzeća do 9,6% za mikropreduzeća. U odnosu na septembar 2021. godine, tj. prije početka pooštravanja monetarnih uslova Narodne banke Srbije, zaključno sa martom 2023. godine kamatna stopa na nove dinarske kredite privredi viša je za 3,2 p.p.

Krediti stanovništvu

Međugodišnji rast kredita stanovništvu dodatno je usporen tokom prvog kvartala 2023. godine, na 4,4% u martu, sa 6,3% na kraju 2022. godine, što je posledica niže potražnja za kreditima usled rasta kamatnih stopa. Nominalno posmatrano, stanje kredita stanovništvu u martu iznosilo je 1.448,3 milijarde dinara, što čini 46,8% kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 19,8% BDP-a.

Tokom T1 krediti stanovništvu smanjeni su za 0,8 milijardi dinara ili za 0,1%. Posmatrano po namenama, smanjena su potraživanja od građana po osnovu nekategorisanih kredita (1,7 milijardi dinara), kao i gotovinskih (0,6 milijardi dinara) i potrošačkih kredits (0,1 milijarda dinara). S druge strane, stambeni krediti su povećani za 1,4 milijardi dinara, dok je njihov međugodišnji rast u martu iznosio 8,0%.Takođe, rastu i zaduženja po transakcionim računima (1,3 milijarde dinara). Trenutni uslovi na tržištu su doprineli tome da učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu bude povećano za 0,1 p.p. tokom T1, na 40,4% u martu, dok je učešće gotovinskih kredita (43,7%) bilo isto kao na kraju 2022. godine. Istovremeno, u okviru kredita odobrenim preduzetnicima, nastavljen je rast investicionih kredita, koji su povećani za 1,6 milijardi dinara, dok su krediti za likvidnost i obrtna sredstva smanjeni za 2,8 milijardi dinara

​Obim novoodobrenih kredita stanovništvu u T1 (120,0 milijardi dinara) manji je za 6,1% u odnosu sa na T1 prošle godine. Gotovinski krediti činili su 60,3% novih kredita u T1, dok se na stambenene kredite odnosilo 19,3% novih kredita stanovništvu.

Rast devizno indeksiranih i pad dinarskih plasmana tokom T1 uticali su na to da dinarizacija plasmana stanovništvu bude smanjena za 0,3 p.p., na 52,8% u martu. Istovremeno, učešće plasmana u evrima povećano je za 0,2 p.p., na 47,0%, dok je učešće plasmana u švajcarskim francima (0,1%) bilo nepromenjeno.

Učešće NPL beleži porast u ukupnim kreditima stanovništvu i u martu je iznosilo 4,1%, što je za 0,1 p.p. više nego na kraju 2022. godie. Posmatrano po namenama, u odnosu na kraj prošle godine, učešće NPL u martu za stambene kredite nije  promenjeno, za minusni saldo po tekućim računima bilo je niže za 0,5 p.p., dok je povećano za kreditne kartice (0,2 p.p.), gotovinske (0,3 p.p.) i potrošačke kredite (0,6 p.p.).

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu povećana je u T1 u proseku za 1,5 p.p., odnosno na 13,4%. Povećane su kamatne stope na skoro sve dinarske kredite, pri čemu je kamatna stopa na najzastupljenije, gotovinske kredite povećana za 1,6 p.p., na 14,1%. Kamatna stopa na stambene kredite povećana je u sličnoj meri (za 1,5 p.p., na 12,4%), dok je stopa za ostale nekategorisane kredite povećana za 0,9 p.p., na 11,2%. Snižena je jedino kamatna stopa na potrošačke kredite, za 0,1 p.p., na 2,8%.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite evroindeksirane kredite stanovništvu povećana je u T1 za 1,3 p.p., na 6,8%. Rast beleže stope na kredite svih namena, pri čemu su stope na stambene i potrošačke kredite povećani za po 1,1 p.p., na 5,8% i 6,4%, respektivno. Prosečna cena drugih nekategorisanih kredita povećana je za 1,2 p.p., na 8,9%, a gotovinskih za 1,4 p.p., na 4,3%.

Imajući u vidu gore izneto, aprilska anketa Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti za prvi kvartal ove godine je pokazala da su banke nastavile sa pooštravanjem standarda za odobravanje kredita u privredi, standardi su pooštreni i za dinarske i za devizno indeksirane kredite, dok je posmatrano po veličini preduzeća, pooštravanje bilo najviše zastupljeno kod velikih preduzeća. Suprotno očekivanjima, tokom T1 tražnja preduzeća za kreditima je smanjena, dok je tražnja poljoprivrednika za kreditima ostala nepromenjena.

Posmatrajući kredite stanovništvu, pooštravanje standarda za odobravanje kredita u najvećoj meri se odnosilo na dinarske kredite i kredite za refinansiranje. Prema rezultatima aprilske ankete, stanovništvo je smanjilo tražnju za kreditima u T1, smanjena je tražnja kako za evroindeksiranim tako i dinarskim kreditima. Prema oceni banaka, kao ključni faktor pada tražnje navodi se tržište nekretnina koje karakteriše visok nivo cene stanova.