Zakon o digitalnim uslugama Evropske unije…

Počev od 25. avgusta 2023. godine, na teritoriji Evropske unije u primeni se našao novi Zakon o digitalnim uslugama (Digital Services Act – DSA). Iako je regulisanje ove oblasti do sada pripadalo Direktivi o elektronskoj trgovini iz 2000. godine, vremenom se javila potreba za novim zakonskim rešenjima koja bi predstavljala odgovor na sve veću zastupljenost neadekvatnog sadržaja na internetu. Iz navedenog razloga je unutar Evropske unije podneta inicijativa za usvajanje seta propisa sa modernizovanim pristupom ovom pitanju, među kojima je svoje mesto pronašao i DSA.

Mada je Zakon usvojen pre nešto više od godinu dana, čini se da je njegovo stupanje na snagu odloženo kako bi se kompanijama čija delatnost potpada pod njegovu primenu (provajderi internet usluga, društvene mreže, onlajn prodavnice, softveri za razmenu poruka, onlajn platforme za putovanja i slično) dalo nešto više vremena da se upoznaju sa obavezama i prilagode svim promenama koje donosi nova regulativa.

Ključne novine propisane odredbama DSA-a odnose se na sledeće:

• Definisan je pojam velikih onlajn platformi („VLOP“), u koje spadaju one sa najmanje 45 miliona aktivnih mesečnih korisnika unutar Evropske unije (odnosno 10% od ukupnog broja njenih stanovnika), pri čemu navedenu kategoriju terete dodatne obaveze od kojih se posebno izdvajaju obaveza izmene algoritma za preporuke, tako da isti više ne bude zasnovan na profilisanju, kao i obaveza uvođenja strategije za suzbijanje širenja dezinformacija tokom perioda krize;

• Online platforme u obavezi su da uz obrazloženje uklone nezakoniti sadržaj, kao i da korisnicima obezbede mogućnost da isti prijave, dok se za online prodavnice uspostavlja dodatna obaveza u vidu čuvanja osnovnih informacija o trgovcima na svojoj platformi, kako bi došlo do smanjenja prodaje ilegalne robe i vršenja nedozvoljenih usluga;

• Zabranjeno je ciljano oglašavanje zasnovano na religiji, seksualnoj orijentaciji ili etničkoj pripadnosti, uključujući i oglašavanje maloletnim licima;

• Zabranjeni su tzv. „tamni obrasci’’ (dark patterns), odnosno svaki vid obmanjujućeg ili zbunjujućeg korisničkog interfejsa koji ima za cilj da korisnike navede na donošenje štetnih odluka.

Zakon uvodi i vršenje šestomesečne kontrole koja podrazumeva pristup algoritmima i drugim  poverljivim podacima kompanije koja je predmet kontrole. Ukoliko bi se uočile kakve nepravilnosti, kompaniji se može izreći novčana kazna u maksimalnom iznosu od 6% od ukupnog globalnog prihoda te kompanije. Premda se u zvaničnom stavu Evropske unije kao svrha ovakve politike ne navodi kažnjavanje, već stvaranje sveopšte slike o primeni novih propisa, novčana kazna za one sa najvećim prihodima mogla bi iznositi i do nekoliko milijardi dolara.

Takođe, velike platforme i pretraživači biće u obavezi da učine dostupnim sve informacije od značaja za pružanje uvida u potencijalne rizike koji mogu nastati na mrežama i istovremeno će se smatrati odgovornim za svaki sadržaj koji se na njima plasira. Suština je u tome da će se odgovornost kompanija određivati u zavisnosti od njihove veličine, pa će tako ,,tehnološki giganti’’ kao što su Google, Apple, Meta, Microsoft i dr. imati najveću odgovornost, a ujedno i najzahtevniji posao kada je reč o usklađivanju sa normama novog Zakona.

Iako se primena DSA-a odnosi samo na područje Evropske unije, čini se da će se njegov efekat osetiti i u drugim delovima sveta, a ne iznenađuje i da će zemlje van njene teritorije odlučiti da krenu istim putem. U ovom trenutku preostaje da vidimo na koji način će veliki broj tehnoloških kompanija odgovoriti na postavljene izazove, kao i kakve će posledice ostaviti implementacija ovog Zakona.