Trendovi u kreditnoj aktivnosti banaka u drugom kvartalu 2023. godine

Narodna banka Srbije je sa ciljem što boljeg razumevanja situacije na domaćem kreditnom tržištu objavila svoj izveštaj o Trendovima u kreditnoj aktivnosti kojim je analizirano kretanje kreditne aktivnosti, cene zaduživanja privrede i stanovništva, kao i uslovi na kreditnom tržištu koji utiču na ponudu i tražnju za kreditima.

Posmatrano na međugodišnjem nivou, kreditna aktivnost banaka prema nemonetarnom sektoru nastavila je da usporava tokom drugog tromesečja. Međugodišnji rast ukupnih kredita nemonetarnom sektoru u junu je iznosio 0,8%, pri čemu su krediti privredi smanjeni za 1,1%, a krediti stanovništvu povećani za 2,7%. Ukupni domaći plasmani banaka nemonetarnom sektoru nastavili su da usporavaju međugodišnji rast, koji je u junu iznosio 0,5%.

Krediti u privredi

Stopa međugodišnjeg rasta kredita privredi je u drugom tromesečju, nakon dužeg usporenog perioda rasta, ušla u negativnu zonu, te je u junu stanje kredita privredi bilo niže za 1,1% nego pre godinu dana. Posmatrano u nominalnom iznosu, stanje kredita privredi u junu iznosilo je 1.584,5 milijardi dinara, a njihovo učešće u BDP-u 20,9%, što je za 1,7 p.p. niže nego krajem 2022. godine.

Krediti privredi smanjeni su tokom drugog tromesečja za 1,3 milijardi dinara, ili za 0,1%, pri čemu je pad kredita javnim preduzećima nadmašio rast kredita privrednim društvima. Pri tome, usled dospeća kredita odobrenih u okviru garantnih šema, koji su uglavnom odobravani u dinarima (preko 60%), dinarski krediti su iskazali pad, dok je devizno indeksirano kreditiranje privrede povećano.

Kada je reč o namenskim kreditima, u drugom tromesečju su najveći pad zabeležili nekategorisani krediti (9,0 milijardi dinara), za kojima slede krediti za likvidnost i obrtna sredstva (5,9 milijardi dinara), na šta se odražava i dospeće kredita iz garantnih šema. S druge strane, investicioni krediti su povećani za 7,6 milijardi dinara, uvozni krediti za 3,9 milijardi dinara, a zaduženja po tekućim računima za 2,1 milijardi dinara. Investicioni krediti, koji beleže međugodišnji rast od 3,1% u junu najviše su delovali u smeru međugodišnjeg rasta kredita privredi. Struktura kredita privredi u junu neznatno je izmenjena u odnosu na mart u korist investicionih kredita, čije je učešće povećano na 40,9%, dok su krediti za likvidnost i obrtna sredstva, sa učešćem od 47,1%, i dalje najzastupljeniji. Slede ih ostali nekategorisani i uvozni krediti, na koje se odnosi 6,9% i 4,0% kredita privredi.

Posmatrano po delatnostima, tokom drugog tromesečja smanjeno je zaduživanje preduzeća iz prerađivačke industrije i energetike, a u manjoj meri i iz poljoprivrede. S druge strane, najviše je povećano kreditiranje građevinskih preduzeća i preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama, a rast beleži kreditiranje trgovine i delatnosti, smeštaja i saobraćaja. Krediti odobreni segmentu mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća činili su tri petine ukupnih kredita privredi u junu, a njihovo stanje bilo je za 2,9% niže nego pre godinu dana.

Obim novoodobrenih kredita privredi u drugom tromesečju iznosio je 277,8 milijardi dinara, što je za 5,8% manje nego u istom periodu prethodne godine. Od toga najveći procenat kredita je korišćen za likvidnost i obrtna sredstva (63,8%), pri čemu su nešto više od polovine tih kredita koristila mikro, mala i srednja preduzeća. Na investicione kredite odnosilo se 20,3% novih kredita privredi u drugom tromesečju, pri čemu se na mikro, mala i srednja preduzeća odnosilo 75,6% ovih kredita.

Stepen dinarizacije plasmana privredi smanjen je tokom drugog tromesečja za 1,1 p.p, na 17,0% u junu, dok su devizno indeksirani plasmani nastavili da rastu. Učešće evroindeksiranih plasmana i plasmana u evrima povećano je za 1,1 p.p, na 82,8% u junu, dok je učešće plasmana u dolarima nepromenjeno od početka godine i iznosi 0,2%.

Učešće NPL u ukupnim kreditima privredi u junu iznosilo je 2,2%, odnosno 2,6% ako posmatramo kredite privrednim društvima. Posmatrano po delatnostima privrednih društava, učešće NPL u junu kretalo se između 0,3% za energetiku i 4,4% za poljoprivredu, dok je u sektoru poslovanja nekretninama zabeležilo novu najnižu vrednost (2,2%). U odnosu na jul 2015, tj. neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, učešće NPL u ukupnim kreditima privredi niže je za 22,7 p.p, a najizraženije smanjenje beleži se kod sektora građevinarstva, poslovanja nekretninama i trgovine.

Nastavak pooštravanja monetarnih uslova Narodne banke Srbije i ECB-a tokom drugog tromesečja odražava se na dalji rast kamatnih stopa na dinarske i evroindeksirane kredite privredi, pri čemu je taj rast bio manje izražen nego u prethodnom periodu. Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi je u drugom tromesečju povećana za 0,1 p.p, na 6,5%, dok je prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite povećana u proseku za 0,6 p.p, na 6,4%.

Rezultati julske ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke u drugom tromesečju blago pooštrile standarde za odobravanje kredita privredi. Prema rezultatima ankete pooštreni su cenovni uslovi za mala i srednja preduzeća, a za preduzeća svih veličina smanjen je maksimalni iznos kredita i pooštreni su zahtevi u pogledu kolaterala. Tražnja preduzeća za kreditima je povećana tokom drugog tromesečja u manjoj meri od očekivanog, dok je tražnja poljoprivrednika za kreditima rasla više od očekivanja.

Krediti stanovništvu

Međugodišnji rast kredita stanovništvu nastavio je da usporava tokom drugog tromesečja i u junu je iznosio 2,7% (naspram 4,4% u martu). Usporavanje je posledica efekta visoke baze iz prethodne godine, ali i manjeg zaduživanja građana usled rasta kamatnih stopa. Nominalno posmatrano, stanje kredita stanovništvu u junu iznosilo je 1.462,9 milijardi dinara, što čini 47,1% kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 19,3% BDP-a. Tokom drugog tromesečja krediti stanovništvu povećani su za 14,9 milijardi dinara, ili za 1,0%.

Kada je reč o namenskim kreditima, gotovinski krediti su povećani za 10,8 milijardi dinara, za kojim slede stambeni (1,4 milijardi dinara) i potrošački krediti (0,7 milijardi dinara), a zatim zaduženja po transakcionim računima (0,5 milijardi dinara). U okviru kredita odobrenih preduzetnicima nastavljen je rast investicionih kredita, koji su povećani za 1,4 milijardi dinara, dok je stanje kredita za likvidnost i obrtna sredstva bilo isto kao u martu.

Obim novoodobrenih kredita stanovništvu u drugom tromesečju od 138,0 milijardi dinara manji je za 7,6% nego u drugom tromesečju prošle godine. Gotovinski krediti činili su 64,9% novih kredita u drugom tromesečju, dok se na stambene kredite odnosilo 16,3% novih kredita stanovništvu (što je niže nego u 2022, kada su u proseku činili 23,5% novih kredita stanovništvu), a što je sve posledica povišenih cena nekretnina i troškova zaduživanja.

Dinarizacija plasmana stanovništvu tokom drugog tromesečja povećana je za 0,2 p.p, na 53,0% u junu. Istovremeno, učešće plasmana u evrima smanjeno je za 0,1 p.p, na 46,9%, dok je učešće plasmana u švajcarskim francima (0,1%) bilo nepromenjeno.

Učešće NPL u ukupnim kreditima stanovništvu u junu iznosilo je 4,3%. U odnosu na period neposredno pre donošenja Strategije za rešavanje problematičnih kredita, to učešće je niže za 6,9 p.p.

Zaoštravanje monetarne politike Narodne banke Srbije i ECB-a kao odgovor na inflatorne pritiske nastavlja da se prenosi na cenu kredita stanovništvu, koja, kao i kod privrede, raste sporijim tempom nego ranije. Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu blago je povećana u odnosu na prvo tromesečje i u drugom tromesečju je iznosila 13,5%. Prosečna kamatna stopa na najzastupljenije, gotovinske kredite nije promenjena (14,1%), dok je stopa na ostale nekategorisane kredite smanjena za 0,1 p.p, na 11,1%, a na potrošačke i stambene kredite povećana za po 0,1 p.p, na 2,9% i 12,4%, respektivno. Pre početka zaoštravanja monetarnih uslova Narodne banke Srbije, zaključno sa junom 2023. kamatna stopa na nove dinarske kredite stanovništvu viša je za 4,7 p.p.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane kredite stanovništvu povećana je u proseku u drugom tromesečju za 0,4 p.p, na 7,2%. Povećane su kamatne stope na stambene kredite (za 0,7 p.p, na 6,5%) i ostale nekategorisane kredite (za 0,3 p.p, na 9,2%), dok je cena potrošačkih kredita smanjena za 0,1 p.p, na 6,3%, a gotovinskih kredita za 0,7 p.p, na 3,6%. Neposredno pre nego što je ECB započela ciklus povećanja kamatnih stopa, zaključno s junom 2023. prosečna stopa na nove kredite stanovništvu u evro znaku bila je viša za 3,5 p.p.

Prema rezultatima julske ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti, banke su u drugom tromesečju dodatno pooštrile kreditne standarde za stanovništvo. Pooštravanje se najviše odnosilo na dinarske potrošačke kredite, a zatim na dinarske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje, dok su pooštreni i standardi za stambene kredite. Tražnja stanovništva za kreditima blago je povećana tokom drugog tromesečja, pri čemu su građani bili pre svega zainteresovani za dinarske gotovinske kredite i kredite za refinasiranje i devizno indeksirane potrošačke kredite, dok je tražnja za stambenim evroindeksiranim kreditima smanjena.