FIDIC ugovori – osnovna FIDIC pravila i prednosti primene u praksi

U poslednjih 15 godina u Republici Srbiji sve učestalije se upotrebljava pojam FIDIC ugovora, kako u građevinskoj tako i u pravničkoj praksi. Pojam FIDIC je francuski akronim za Fédération Internationale des Ingénieurs – Conseils, što znači Međunarodni savez inženjera konsultanata koji su osnovali Francuska, Belgija i Švajcarska 1913. godine. Trenutno sedište FIDIC-a je u Ženevi, Švajcarska i ima članice u preko 100 država.

Od kako je FIDIC organizacija nastala, osnovna delatnost je bila izdavanje međunarodnih standardnih formi Ugovora. Prva standardna forma Ugovora nastala je od engleskog običajnog prava i objavljena je 1957. godine – takozvani ugovor „riba“ pod naslovom Forma ugovora za Građevinske radove od koga su postali svi ostali FIDIC ugovori. Ono što je bilo karakteristično je boja korica izdanja iz kog razloga je nazvana “Crvena Knjiga”. Od tada je nastala tradicija da se FIDIC Ugovori prepoznaju prema boji korica.

S obzirom da se Crvena knjiga najviše upotrebljava od ostalih (a postoje i roze, žuta, narandžasta, srebrna, zlatna, zelena, smaragdna, plavo-zelena, bela) ovaj članak je posvećen prvenstveno uslovima iz Crvene knjige. Poslednje izdanje je objavljeno 2017. godine (reprintovano izdanje 2022) ali se i dalje, globalno, najviše koristi izdanje iz 1999. godine. U izdanju iz 2017 godine je, u skladu sa iskustvom sa terena i modernizacijom gradnje, izmenjeno 50% teksta i dodato još 50%, ali činjenica je da se i dalje najviše ugovara Crveni FIDIC 1999.

U periodu opšte globalizacije, u interesu je svih učesnika na tržištu lakša realizacija i praćenje razvoja preduzetih radova, te postaje sve potrebnije uspostavljanje opštih jedinstvenih pravila koja obavezuju sve (ili bar većinu) učesnika u poduhvatu, a u uslovima širenja međunarodnih građevinskih projekata, javila je se potreba za standardizacijom međunarodnih ugovora o izgradnji i međusobnih odnosa učesnika u izgradnji. Bilo je potrebno definisati pravila prihvatljiva i primenljiva u većem broju zemalja, uz podršku velikih finansijskih institucija, stvarajući sigurnost i izvesnost za različite investitore, a sa druge strane, i privlačenje stranih partnera i stranih investicija. FIDIC ima potpisane petogodišnje ugovore sa brojnim međunarodnim finansijskim institucijama za primenu FIDIC uslova ugovaranja na njihovim projektima (Svetska Banka, Evropska Banka za obnovu i razvoj, Evorpska investiciona banka, Azijska razvojna banka, Afrička razvojna banka, Inter-američka razvojna banka i brojne druge).

Stabilizacija srpskog tržišta dovela je do sve većih priliva stranih investicija, a među oblastima koje su najprimamljivije za investitore značajno mesto zauzima građevinarstvo. Čini se da je sve više investicionih projekata finansiranih delimično ili u potpunosti iz sredstava međunarodnih finansijskih organizacija, a da bi se privukli strani investitori, potrebno je obezbediti i garantovati primenu institucija savremenog pravnog sistema koje treba da obezbede izvesnost, sigurnost i stabilnost, kao i stroge procedure rada a upravo to se uspeva primenom FIDIC pravila.

Bez zalaženja u detalje, svrha ovog teksta je da se javnost upozna sa osnovnim pravnim institutima i načinom funkcionisanja FIDIC pravila kao i na ukazivanju prednosti njihove primene u praksi.

FIDIC ugovori se sastoje od opštih i posebnih uslova.

Opšti uslovi ugovora FIDIC definišu raspodelu rizika između ugovornih strana, tačnije prava i obaveze svake ugovorne strane, procedure za plaćanja, varijacije, sertifikate, rešavanje sporova i predstavljaju oblik standardizovanih ugovora o izgradnji, koji zbog svoje opštosti i obima sami po sebi nisu primenjivi.

Primena posebnih uslova menja, dodaje ili isključuje opšte uslove FIDIC ugovora čime se opšti uslovi ugovora prilagođavaju lokalnim propisima i običajima, posebnim okolnostima u kojima se izvodi građevinski projekat, projektnoj dokumentaciji i zahtevima naručioca.

Posebno je bitno odrediti prioritet dokumentacije. Na primer, u FIDIC Crvenoj Knjizi iz 1999, prioritet ugovorne dokumentacije je definisan na sledeći način:

• Ugovorni Sporazum (ukoliko postoji) u vidu kratkog dokumenta koji ugovorne strane nazivaju Ugovor o izvođenju građevinskih radova, u kome se navode ugovorne strane, predmet ugovora, precizira se cena i način plaćanja, sa detaljnim navođenjem aneksa (dokumentacije) koji čine sastavni deo ugovora;
• Pismo o prihvatanju Ponude (ovaj dokument je formalno prihvatanje Ponude Izvođača i obično predstavlja trenutak kada Ugovorne Strane ulaze u Ugovorni odnos, ali ovo zavisi od lokalnih propisa);
• Pismo Ponude;
• Posebni Uslovi Ugovaranja;
• Opšti Uslovi Ugovaranja;
• Specifikacije;
• Crteži;
• Predmer radova;
• Tabele i svi ostali dokumenti koji čine deo Ugovora.

U slučaju neslaganja, dokument višeg prioriteta ima prednost.

Kao što se može zaključiti sa liste iznad, originalna namera je da dokumenti imaju prioritet na osnovu vremena u kome nastaju. Razlog za to je pružanje mogućnosti Ugovornim Stranama da isključe ili ograniče pojedine delove dokumenata koji su prethodno nastali.

Iako u Posebnim Uslovima Ugovaranja ugovorne strane mogu da promene prioritet dokumenata, savetuje se da prioritet dokumenata ostane identičan kao u Opštim Uslovima Ugovaranja. Međutim, ukoliko postoji namera da se vrši izmena prioriteta dokumenata, posebna pažnja se mora posvetiti eventualnim posledicama takve izmene.

Da bi se bolje razumeli FIDIC Opšti uslovi ugovora, potrebno je utvrditi njihovu pravnu prirodu, odnosno odrediti njihov položaj u hijerarhiji pravnih izvora. S obzirom na to da je FIDIC opšte uslove donosi međunarodna asocijacija, smatra se da su izvor međunarodnog autonomnog prava.

Iz ovoga se zaključuje da je neophodno uskladiti FIDIC opšte uslove sa pravnim sistemom Republike Srbije kako bi se zapravo omogućila sigurnost u administriranju zaključenog ugovora.

Zanimljivost FIDIC pravila u odnosu na Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) je ta da je ključna uloga prilikom zaključivanja ugovora i tokom celog toka izvođenja radova pa do okončanja istih poverena inženjeru – rukovodiocu gradnje koga imenuje naručilac i smatra se da radi u ime i za račun naručioca u kom slučaju je uloga inženjera privatno-pravna i nije isto što i stručni nadzor čija je uloga predviđena Zakonom o planiranju i izgradnji.

Pravna zaštita ugovornih strana prema FIDIC-u je sveobuhvatna i pruža različite vidove garancija za obe ugovorne strane.

Na strani Naručioca stoje:

• Tenderska bankarska garancija – u slučaju da najuspeliji ponuđač na tenderu – izvođač iz neopravdanih razloga ne ispuni uslove za zaključenje ugovora,
• Bankarska garancija za dobro izvršenje posla koju izvođač dostavlja nakon dobijanja Pisma o prihvatanju ponude,
• Bankarska garancija za povraćaj uplaćenog avansa,
• Garantni depozit (retention money) uobičajeno u iznosu od 5-10% ukupne cene radova koje zadržava naručilac radi otklanjanja nedostataka na izvedenim radovima.
• Bankarska garancija za zadržane iznose koju dostavlja izvođač – u nekim ugovorima postoji i ova opcija kada isplata zadržanih iznosa može biti izvršena nakon dostavljanja ove garancije

Ovde je posebno interesantno istaći da Bankarska garancija za garantni period kao takva nije predviđena FIDIC ugovorima već Bankarska garancija za dobro izvršenje posla traje do isteka perioda za obaveštavanje o nedostacima čime obuhvata i garantni period.

Osiguranje je bitan deo FIDIC ugovora koji zahtevaju sledeće ekvivalente osiguranja: radova i opreme izvođača, od povreda lica i štete na imovini (osiguranje trećih lica) i osoblja izvođača o čemu dokaze i kopije polisa izvođač mora dostaviti direktno naručiocu a koje mora biti u skladu sa zahtevima Ugovora o čemu naručilac obaveštava inženjera, a čija je dužnost da prati da izvođač održava adekvatno osiguranje u skladu sa zahtevima iz Ugovora.

Zanimljivo je da je ugovaranje klizne skale postalo sve popularnije u poslednje vreme nakon burnih situacija na tržištu građevinskog materijala koje su se dogodile za vreme epidemije korona virusa, a turbulencije su prisutne i dalje, usled rata u Ukrajini iz kojih razloga je došlo je do naglog povećanja cena na domaćem tržištu. Razlog za to je činjenica da Srbija najviše uvozi građevinski materijal, što je u ovakvim uslovima dovelo do značajnog porasta cena transporta robe. Ova situacija ima direktan uticaj kako na izvođače, tako i na naručioce i dovelo je do pitanja kako promena cene građevinskog materijala utiče na ugovorene cene građevinskih usluga i da li je moguće zahtevati korekciju ugovorenih cena za građevinske usluge ukoliko su ugovorom strane već odredile cenu.

Odgovor na to pitanje sadržan je u Crvenoj knjizi, kojom je propisan način na koji izvođač može zahtevati korekciju, odnosno promenu cene ugovorenih radova usled promene visine troškova. Navedenu odredbu Crvene knjige moguće je primeniti samo ukoliko su ugovorne strane u ugovoru tj. u dokumentaciji koja je sastavni deo ugovora, izričito ugovorile tabelu podataka o korekciji – „Tabela“.

Tabela treba da bude sastavni deo tenderske dokumentacije. Ugovorena Tabela daje pravo izvođaču na korekciju svih plaćenih i plativih iznosa, odnosno daje pravo da se prilikom plaćanja u obzir uzmu povećanja ili smanjenja troškova radne snage, dobara (mašine, oprema izvođača, materijali, aparati, sklopovi i druga dobra koji se ugrađuju u trajne radove).

Praksa kod nas pokazuje da se FIDIC opšti uslovi ugovora često ugovaraju, ali ne i dosledno primenjuju, pa se postavlja pitanje šta se dešava ako Tabela kao prilog ugovoru ne postoji.

Ukoliko pretpostavimo da Tabela nije ugovorena, propisuje se da se član koji se odnosi na promenu ugovorene cene ne može primeniti. Stoga je potrebno razmotriti koji drugi propisi će se primeniti na rešavanje spornog pravnog pitanja – promena ugovorene cene radova koja je uslovljena promenom cene materijala.

Navešćemo jedan bitan primer na koji način se primenjuju odredbe zakona u slučaju kada FIDIC ugovorom nije regulisano određeno pitanje.  

U poglavlju Crvene knjige koje se odnosi na Zakon i jezik propisano je da se ugovor reguliše u skladu sa zakonima dotične države (pod pojmom dotična država ima se smatrati država u kojoj se nalazi gradilište ili se izvode trajni radovi) ili u skladu sa nekim drugim zakonodavstvom predviđenim ugovornim podacima (posebnim uslovima). Ukoliko pretpostavimo da nije ugovorena primena nekog drugog zakonodavstva, u tom slučaju primeniće se odredbe pozitivnog zakonodavstva Republike Srbije, odnosno Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020 – dalje: Zakon) i to odredbe sadržane u članovima od 635 do 637.

U tekstu iznad ukazali smo na kratak siže primene složenih ugovornih pravila a imajući u vidu navedeno, zaključak je da je značaj primene FIDIC opštih uslova ugovora u trenutnim društveno-ekonomskim okolnostima od neizmernog značaja za građevinarstvo i celokupnu privredu te da u uslovima globalizacije treba težiti jednostavnoj realizaciji i praćenju ugovorenih poslova, odnosno potrebi uspostavljanja opštih/unifikovanih pravila koja bi obavezivala većinu učesnika poslovnog poduhvata. U skladu sa potrebama tržišta prilagođava se i pravna primena i modernizuju mehanizmi zaštite, a sve u cilju postizanja veće sigurnosti svih učesnika ugovornog odnosa pa u skladu sa time, veoma je važno da se prilikom izrade ovako kompleksnih ugovora konsultuju advokati koji imaju odgovarajuća znanja i praksu iz navedene oblasti i koji će se potruditi da klijenta kroz ceo proces vode na način kojim će analitično ali i efikasno dovesti do realizacije projekta bilo da je na stani naručioca ili izvođača.