Energetski pasoši

Energetski pasoši predstavljaju moćan alat za ocenu energetske efikasnosti zgrada i stambenih jedinica.

Energetski pasoši odnosno Sertifikati energetske efikasnosti, kako ih Zakon naziva, uvedeni su u zakonodavstvo Republike Srbije još 2010. godine. Tadašnjim odredbama obaveza izdavanja energetskih pasoša važila je samo za novosagrađene objekte i predstavljali su sastavni deo tehničke dokumentacije neophodne u procesu dobijanja upotrebne dozvole.

Od tada su se zakoni i propisi vezani za energetske pasoše u Srbiji menjali i usklađivali sa evropskim standardima, kako bi se unapredila energetska efikasnost zgrada i smanjila potrošnja energije. Poslednje izmene Zakona koje su stupile na snagu avgusta meseca 2023. godine uvode novine u pogledu polja primene energetskih pasoša i propisuju obavezu da u narednih 10 godina svi objekti (a ne samo novosagrađeni), bilo javne bilo privatne namene, kao i poslovni prostori i stanovi budu snabdeveni ovim sertifikatom.

Predviđeno je da obaveza uvođenja energetskog pasoša prvo bude uvedena za objekte javne namene (zgrade državne uprave, sudove, bolnice, univerzitete, škole i dr) i to u periodu od naredne 3 godine odnosno do avgusta 2026 godine. U periodu od narednih 5 godina ova obaveza ustanovljava se za sve poslovne prostore, dok se do avgusta 2033. godine očekuje da se svi objekti i stanovi snabdeju energetskim pasošom.

Dakle, zakon je uveo odredbu da se, u narednih 10 godina, svi objekti postepeno snabdeju ovim sertifikatom. Na koji način će kontrola sprovođenja ove obaveze biti uvedena u ovom trenutku još uvek nije poznato. Sam Zakon predviđa da će to biti razrađeno u narednih godinu dana posebnim podzakonsim aktima. Kao jedan od mehanizama predviđa se obaveza prilaganja predmetnog sertifikata prilikom zaključivanja kupoprodajnih ugovora i ugovora o zakupu, ali tek po isteku predviđenih rokova za implementiranje.

Važno je napomenuti da su važećim Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o enrgetskim svojstvima zgrada određeni objekti za koje nije potrebno pribaviti energetski pasoš, i to: za postojeće zgrade koje su manje od 50m2, privremene objekte koji su predviđeni da traju do 2 godine, radionice i proizvodne hale koje se u skladu sa namenom i drže otvorene i dr…

Sam Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade izdaje za to licencirano privredno društvo, a svaki doneti sertifikat objavljuje se i javno je dostupan na sajtu Centralnog registra energetskih pasoša u građevinarstvu (CREP) https://www.crep.gov.rs/. Takođe, na predmetnom sajtu može se naći i spisak svi privrednih društava koje su licencirane za izdavanje ovog sertifikata. Takođe, Energetski pasoš može se izdati i za svaku posebnu jedinicu (stan) a ne smao za zgradu kako celinu. Cenu izrade samog sertifikata diktira tržište, ali verujemo da se ni u budućnosti cena izrade neće kretati u raponu većem od 100 EUR za pojedinačne stanove do nekoliko hiljada evra za velike objekte.

Energetski pasoši igraju ključnu ulogu u promociji održive izgradnje i doprinose globalnim naporima za smanjenje emisije štetnih gasova. Koriste se kako bi se građevinskim objektima dodelila energetska ocena. Energetska efikasnost, u skladu sa pravilima u RS, izračunava se na osnovu izračunate finalne godišnje toplotne energije neophodne za grejanje objekta i omogućava poređenje zgrada s obzirom na njihova energetska svojstva. Ocena energetskog razreda rangirana je od A+ razreda koji ima najmanju potrebnu energiju za grejanje, i G razreda kao razreda koji zahteva najveću potrošnju energije kako bi se objekat zagrejao. Ova ocena pomaže vlasnicima i potencijalnim kupcima da bolje razumeju koliko energije zgrada troši i kako je ona efikasna u smislu emisije štetnih gasova.

Energetski pasoši mogu uticati na cenu stana, ali sam uticaj zavisi od više faktora. Razmotrili smo nekoliko aspekata s tim u vezi:

Vrednost nekretnina: Stanovi koji su energetski efikasni obično troše manje energije za grejanje i hlađenje, što može smanjiti mesečne račune za energijui čime se povećava vrednost stana u očima potencijalnih kupaca;

Svest potrošača: Kupci sve više postaju svesni značaja energetske efikasnosti i njenog uticaja na njihove mesečne troškove. Stoga, stanovi s boljim energetskim ocenama mogu biti privlačniji i potencijalno skuplji;

Potencijal za investiciju: Ako kupac vidi da stan ima nisku energetsku ocenu, može razmotriti ulaganje u energetske poboljšave, kao što su bolja izolacija ili energetski efikasniji uređaji. To može uticati na pregovaračku cenu stana;

Konkurencija na tržištu: Na tržištu nekretnina, konkurencija igra ključnu ulogu. Ako se veći broj stanova nađe u istom cenovnom rangu, a neki od njih imaju bolje energetske ocene, ti stanovi mogu privući veći broj zainteresovanih kupaca, što može povećati njihovu cenu.

Dakle, uticaj energetskih pasoša na cenu stana može varirati i ne postoji univerzalni odgovor na to pitanje. U konačnici, cena stana zavisi od mnogo faktora, uključujući lokaciju, veličinu, stanje nekretnine i trenutno stanje na tržištu nekretnina. Energetski pasoš je samo jedan od tih faktora koji može doprineti formiranju cene stana.

Uzevši u obzir sve navedeno, možemo zaključiti da Energetski pasoši podstiču vlasnike da razmišljaju o smanjenju potrošnje energije i emisije štetnih gasova a što doprinosi globalnim naporima za borbu protiv klimatskih promena kao jednom od najvažnijih zadataka sutrašnjice.

*Tekst objavljen u publikaciji „Nekretnine. Osiguranje. Finansiranje.“