Narodna banka Srbije je u cilju što boljeg i potpunijeg razumevanja situacije na domaćem kreditnom tržištu, objavila svoj izveštaj o trendovima u kreditnoj aktivnosti za treći kvartal 2023. godine, kojim je analizirano kretanje kreditne aktivnosti, cene zaduživanja privrede i stanovništva, kao i uslovi na kreditnom tržištu koji su od velike važnosti za ponudu i tražnju za kreditima.

Posmatrano na međugodišnjem nivou, kreditna aktivnost banaka prema nemonetarnom sektoru nastavila je da usporava i tokom trećeg kvartala. U septembru je stanje domaćih kredita, isključujući efekat promene deviznog kursa, bilo gotovo nepromenjeno u odnosu na septembar 2022. godine, stanje kredita privredi bilo je niže za 1,8%, a kredita stanovništvu više za 1,6% nego pre godinu dana. Uzrok usporavanja domaće kreditne aktivnosti jeste visoka baza iz prethodne godine, dospeće kredita iz garantnih šema, više kamatne stope na kredite usled zaoštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije, kao i pooštrenih kreditnih standarda banaka.

Krediti privredi

Stopa međugodišnjeg rasta kredita privredi nastavila je da se kreće u negativnoj zoni tokom trećeg kvartala, i u septembru je stanje kredita privredi bilo niže za 1,8% nego pre godinu dana. Ako se to posmatra u nominalnom izrazu, stanje kredita privredi u septembru iznosilo je 1.603,5 milijardi dinara, a njihovo učešće u BDP-u je iznosilo 20,6%, što je za 2,0 p.p. niže nego krajem 2022. godine.

Tokom trećeg kvartala, krediti privredi povećani su za 19,2 milijardi dinara, ili za 1,2%, zahvaljujući rastu zaduženja privrednih društava (31,5 milijardi dinara), dok je kreditiranje javnih preduzeća smanjeno (–12,2 milijardi dinara). Pri tome, usled dospeća kredita odobrenih u okviru garantnih šema, koji su uglavnom odobravani u dinarima (preko 60%), dinarski krediti su iskazali pad, dok je devizno indeksirano kreditiranje privrede povećano.

Iz ugla namena, rast u trećem kvartalu vođen je investicionim kreditima (19,1 milijardi dinara), koga prate krediti za likvidnost i obrtna sredstva (2,8 milijardi dinara), na čiji se niži rast u odnosu na investicione kredite, odrazila povećana profitabilnost privrede, kao i dospeće kredita iz garantnih šema, pri čemu uticaj dospeća, koji je bio najizraženiji tokom prvog polugodišta, postepeno slabi sa opadanjem iznosa kredita koji dospevaju. Došlo je do blagog povećanja zaduženja po tekućim računima (1,0 milijardi dinara), dok su pad zabeležili ostali nekategorisani krediti (-1,9 milijardi dinara) i krediti za uvoz (-1,8 milijardi dinara). Takva kretanja uticala su na to da u odnosu na mesec jun, učešće najzastupljenijih kredita – krediti za likvidnost i obrtna sredstva u ukupnim kreditima privredi bude smanjeno na 46,7 % u septembru, a učešće investicionih kredita bude povećano na 41,6%. Slede ih ostali nekategorisani i uvozni krediti, na koje se odnosi 6,7% i 3,9% kredita privredi.

Ako se posmatra iz ugla delatnosti, povećanje zaduženja u trećem kvartalu zabeleženo je kod preduzeća iz oblasti prerađivačke industrije, poslovanja nekretninama i saobraćaja. S druge strane, najviše su se razdužila preduzeća iz oblasti energetike, a zatim preduzeća iz sektora trgovine i poljoprivrede.

Celokupan obim novoodobrenih kredita privredi u trećem kvartalu iznosio je 302 milijarde dinara, što je za 6,4% manje nego u istom periodu prošle godine. Situacija je i dalje ista, najzastupljeniji su krediti za likvidnost i obrtna sredstva (59,0%), koje prate investicioni krediti (26,7%), čije je korišćenje, za razliku od kredita svih drugih namena, blago povećano u odnosu na isti period prošle godine. Mikro, mala i srednja preduzeća koristila su nešto više od polovine kredita za obrtna sredstva i investicione kredite.

U trećem kvartalu stepen dinarizacije plasmana privredi smanjen je za 0,7 p.p., na 16,3% u septembru, pošto su dinarski plasmani smanjeni delom i usled dospeća kredita iz garantnih šema, koji su pretežno odobravani u dinarima, dok su devizno indeksirani plasmani nastavili da rastu. Istovremeno, u septembru je učešće evroindeksiranih plasmana i plasmana u evrima povećano  za 0,7 p.p., na 83,5%, dok je učešće plasmana u dolarima nepromenjeno od početka godine i iznosi 0,2%.

Učešće NPL u ukupnim kreditima privredi u septembru iznosilo je 2,4% ako posmatramo kredite privrednim društvima i blago je smanjeno u odnosu na jun, a ako se posmatra iz ugla delatnosti privrednih društava, učešće NPL je smanjeno za većinu delatnosti i u septembru se kretalo između 0,3% za energetiku i 4,1% za poljoprivredu, dok je u sektoru poslovanja nekretninama zabeležilo novu najnižu vrednost koja iznosi 2,1%. Pokazatelj adekvatnosti kapitala na kraju trećeg kvartala iznosio je 22,2%, što je za 0,1 p.p. niže nego krajem drugog kvartala, i znatno je iznad regulatornog minimuma, čak 8,0%, što ukazuje na visoku kapitalizovanost i otpornost bankarskog sektora na eksterne i domaće rizike.

Nastavak zaoštravanja monetarnih uslova Narodne banke Srbije i ECB-a tokom trećeg kvartala odražava se na dalji rast kamatnih stopa na dinarske i evroindeksirane kredite privredi, pri čemu je taj rast bio manje izražen nego u prethodnom periodu. Rast beleže kamatne stope na kredite skoro svih namena. S ciljem da utiče na pojačane inflatorne pritiske, koji su u najvećoj meri dolazili iz međunarodnog okruženja, NBS je od oktobra 2021. godine postepeno pooštravala monetarne uslove povećanjem prosečne ponderisane kamatne stope na jednonedeljnim reverznim repo aukcijama, a do aprila 2022. godine i povećanjem referentne kamatne stope. Zaoštravanje monetarne politike Narodne banke Srbije bilo je ipak nešto umerenije u trećem kvartalu, tako da je prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi u ovom periodu povećana u manjoj meri, sa 8,5% na 8,6%, u odnosu na kamatnu stopu u drugom kvartalu.

Rezultati oktobarske ankete Narodne banke Srbije  o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke u trećem kvartalu, u skladu sa očekivanjima iz prethodne ankete, blago pooštrile standarde za odobravanje kredita privredi, što se može očekivati i za četvrti kvartal. Pooštravanje je bilo slično kao tokom prvog kvartala, pri čemu su standardi pooštreni i za dinarske i za devizno indeksirane kredite, i u većoj meri se odnosilo na velika preduzeća. Takođe, prema rezultatima ankete za ovaj kvartal, kamatne marže su povećane za preduzeća svih veličina, pooštreni su zahtevi u pogledu kolaterala i smanjen je maksimalni iznos kredita, a takođe je smanjena i tražnja velikih preduzeća i poljoprivrednika za kreditima, suprotno očekivanjima.

Očekivan je rast tražnje privrede za kreditima u četvrtom kvartalu, vođen finansiranjem obrtnih sredstava i kapitalnih investicija, a u manjoj meri i restrukturiranjem dugova.

Krediti stanovništvu

Posmatrano s nominalnog aspekta, stanje kredita stanovništvu u septembru iznosilo je 1.469,3 milijarde dinara, što čini 46,9% kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 18,9% BDP-a. Međugodišnji rast kredita stanovništvu je nastavio da usporava tokom trećeg kvartala i u septembru je iznosio 1,6%, dok je u junu tokom drugog kvartala iznosio 2,7%. Usporavanje rasta kredita je posledica efekta visoke baze iz prethodne godine, ali je i posledica rasta kamatnih stopa na kredite. 

Tokom trećeg kvartala, krediti stanovništvu u Srbiji povećani su za 6,6 milijardi dinara, ili za 0,4%. Tokom tog perioda gotovinski krediti porasli su za 8,5 milijardi dinara, dok su stambeni krediti smanjeni za 2,7 milijarde dinara u poređenju s prethodnim kvartalom. Takođe, potrošački krediti i zaduženja po transakcionim računima su se povećali za 0,7 i 0,3 milijarde dinara.

Zbog rasta kamatnih stopa, Narodna banka Srbije je donela odluku da ograniči kamatne stope za korisnike prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom koji su odobreni pre stupanja odluke na snagu. Ova odluka važi za kredite čiji iznos ne prelazi 200.000 evra. Dužnicima je privremeno ograničena nominalna kamatna stopa tokom narednih 15 meseci, bez mogućnosti banaka da traže razliku u kamati zbog primene ove odluke. Ovo ograničenje bi trebalo da rezultira smanjenjem rata većine kredita između 10% i 25%, što će povećati raspoloživi dohodak građana. Takođe, privremeno su ograničene kamatne stope i za nove stambene kredite odobravane tokom primene ove odluke, a omogućena je i povoljnija prevremena otplata stambenih kredita.

Novoodobreni krediti stanovništvu u trećem kvartalu 2023. godine, iznosili su 132,3 milijarde dinara, što je neznatno niži iznos nego iznos u istom periodu prošle godine, na gotovinske kredite ovde odnosilo se skoro dve trećine, a na stambene kredite 15,5% novih kredita stanovništvu (što je niže nego u 2022. godini), usled povišenih cena nekretnina i troškova zaduživanja.

Učešće NPL u ukupnim kreditima stanovništvu u septembru je iznosilo 4,4%7 (za 0,1 p.p. više nego u junu), a posmatrano po namenama kredita nisu zabeležene značajnije promene ovog učešća.

Zaoštravanje monetarne politike Narodne banke Srbije i ECB-a, kao odgovor na inflatorne pritiske, nastavlja da se prenosi na cenu kredita stanovništvu, koja, kao i kod privrede, ipak raste sporijim tempom nego ranije.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu u tećem kvartalu je u proseku iznosila 13,4%, a prosečna kamatna stopa na najzastupljenije, gotovinske kredite povećana je za 0,1 p.p., na 14,2%, dok je stopa na ostale nekategorisane kredite za 0,2 p.p., na 11,3%. U odnosu na septembar 2021. godine, tj. pre početka zaoštravanja monetarnih uslova Narodne banke Srbije, zaključno sa septembrom 2023. godine, kamatna stopa na nove dinarske kredite stanovništvu viša je za 4,9 p.p.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane kredite stanovništvu povećana je u proseku u trećem kvartalu za 0,1 p.p., na 7,3%. Od toga, za po 0,1 p.p. povećane su kamatne stope na stambene kredite (na 6,6%) i potrošačke kredite (na 6,4%). Na gotovinske kredite kamatna stopa je nepromenjena u poređenju sa drugim tromesečjem (3,6%), dok je stopa na ostale nekategorisane kredite povećana za 0,4 p.p., na 9,6%. U odnosu na jun 2022. godine, tj. neposredno pre nego što je ECB započela ciklus povećanja kamatnih stopa, zaključno sa septembrom 2023. godine, prosečna stopa na nove kredite stanovništvu u evro znaku bila je viša za 3,5 p.p.

Oktobarska anketa Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti, otkriva da je tražnja stanovništva za kreditima smanjena tokom trećeg kvartala i da su banke u trećem kvartalu pooštrile kreditne standarde za stanovništvo i to pooštravanje se odnosilo na dinarske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje i evroindeksirane stambene kredite. Prema oceni banaka, u trećem kvartalu je došlo do blagog pada kamatne marže, pod uticajem smanjenja marži za devizno indeksirane kredite, na šta se odražava odluka Narodne banke Srbije o ograničavanju kamatne stope na evroindeksirane stambene kredite, dok su kamatne marže za dinarske kredite neznatno povećane. Shodno očekivanjima banaka, kreditni standardi za stanovništvo trebalo bi da budu nepromenjeni u sledećem kvartalu.

U pogledu smanjenja tražnje za kreditima, došlo je do smanjenja obima tražnje za svim kategorijama kredita, osim za dinarskim potrošačkim kreditima, gde se beleži rast, a prema oceni banaka, na manju tražnju delovali su situacija na tržištu nepokretnosti, koje karakterišu visoke cene stanova, manja kupovina trajnih potrošnih dobara, kao i korišćenje ranije ušteđenih sredstava.

U poslednjem kvartalu ove godine moguće je za očekivati rast tražnje, vođen tražnjom za dinarskim kreditima – gotovinskim kreditima, kreditima za refinansiranje i potrošačkim kreditima.