EU ograničava plaćanje u gotovini do 10.000 EUR

Države članice Evropske unije su se prošli četvrtak saglasile o novom setu mera koji za cilj ima sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Države članice su se sastale kako bi ustanovile novu granicu za gotovinske transakcije i ojačale kontrolu nad transakcijama kriptovalutama, kao i trgovcima luksuznih proizvoda, fudbalskim klubovima i agentima, kao i „zlatnim“ vizama koje neke države članice EU dodeljuju u zamenu za investicije u nekretnine. Glavni cilj je proveriti odakle dolaze sredstva za kupovinu i da li je kupac podložan sankcijama EU.

Evropska unija već dugo ima pravila za suzbijanje pranja novca, ali ona su se primenjivala različito u svakoj članici, što je olakšavalo cvetanje prekograničnog kriminala. Postignuti dogovor uvodi jedinstveni pravilnik EU za suzbijanje pranja novca širom EU, koji uključuje i novu EU Agenciju za suzbijanje pranja novca (AMLA), usvojenu prošlog meseca.

Države članice EU su se dogovorile o novoj granici za gotovinska plaćanja koja neće dozvoljavati više 10.000 evra u svim zemljama članicama. Međutim, zemlje će imati mogućnost da dodatno smanje ovu granicu. Ova novina ima za cilj da onemogući i oteža kriminalcima pranje novca. Takođe, kompanije obuhvaćene novim pravilima moraće identifikovati i verifikovati osobe koje obavljaju povremene gotovinske transakcije između 3.000 i 10.000 evra.

Nisu samo gotovinska plaćanja ta koja su pogođena novim setom mera. Pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom moraju vršiti provere klijenata koji obavljaju transakcije vredne 1.000 evra ili više, te prijaviti sumnjive aktivnosti. Prekogranične firme koje se bave kriptovalutama moraju izvršiti dodatne provere. Trgovci luksuznim proizvodima, plemenitim metalima, juveliri i zlatari takođe će morati vršiti provere klijenata. Države članice mogu uključiti i profesionalne fudbalske klubove i agente od 2029. godine. Takođe, stvarni vlasnici svih pravnih entiteta koji poseduju nekretnine u EU mora biti registrovan, a ova odredba se primenjuje retroaktivno od januara 2014. godine.

U pogledu novog seta mera Zbynek Stanjura, ministar finansija Češke Republike, je izjavio:

„Gotovinska plaćanja veća od 10.000 evra biće nemoguća. Ostati anoniman prilikom kupovine ili prodaje kriptovaluta će biti mnogo teže. Skrivanje iza nekoliko slojeva korporativnog vlasništva više neće funkcionisati. Biće još teže prati prljavi novac sa nakitom ili zlatarstvom.“

Najzad, Evropska unija će takođe uvesti i novu klasifikaciju zemalja koja će odražavati stepen usklađenosti svake države članice sa preporukama Radne grupe za finansijsku akciju (FATF), uključujući sive i crne liste.

Naše pravo, takođe, poznaje neke slične mere među kojima je obaveza provere klijenata prilikom vršenja transakcija čija vrednost u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednost, ali i pri prenosu novčanih sredstava u iznosu višem od 1.000 evra ili dinarskoj protivvrednosti tog iznosa.

Imajući u vidu činjenicu da Republika Srbija pretenduje da postane članica Evropske unije, možemo opravdano očekivati u skorijem periodu prilagođavanje ovim novim merama i u našem zakonodavstvu.