Nova odluka Ustavnog suda u korist porodilja

Od početka primene Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom (u daljem tekstu: Zakon) 01.07.2018. godine odredbe istog su čak pet puta bile predmet postupka ocene ustavnosti po podnetim inicijativama, pri čemu je svih pet puta utvrđena neustavnost pojedinih odredaba tog zakona.

U poslednjem sprovedenom postupku predmet ocene bila je odredba člana 13, stav 1. Zakona koja je glasila:

„Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za lica iz člana 12. ovog zakona, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.“

Delovi odredbe povodom kojih je podneta inicijativa su: „odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili“ i „ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće“.

Šta je sporno u navedenim delovima odredbe?

Predmetno rešenje podrazumevalo je da se naknada zarade za vreme korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta obračunavala na različit način zavisno od okolnosti da li je porodilja pre korišćenja porodiljskog odsustva koristila odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće (tzv. trudničko bolovanje).

Ukoliko porodilja pre porodiljskog odsustva nije koristila trudničko bolovanja ili je koristila neku drugu vrstu odsustva osim trudničkog bolovanja, istoj se kao relevantan period za obračun naknade zarade uzima 18 meseci koji prethode početku korišćenja porodiljskog odsustva.

S druge strane, ukoliko je porodilja koristila trudničko bolovanje, kao relevantan period za obračun naknade zarade uzima joj se 18 meseci koji prethode početku korišćenja trudničkog bolovanja. U skladu s tim, period trudničkog bolovanja nije se uračunavao u period koji je relevantan za obračun naknade zarade tokom porodiljskog odsustva.

Ovakvo rešenje je u praktičnoj primeni dovelo do nepovoljnijeg tretmana porodilja koje su koristile trudničko bolovanje, a posebno onih koje bi tek uračunavanjem i perioda korišćenja trudničkog bolovanja imale relevantan prosek primanja za zakonom posmatranih 18 meseci za obračun naknade zarade.

Ustavni sud je našao da ovakav različit tretman ne teži legitimnom cilju, te da nema objektivno i razumno opravdanje i utvrdio da je član 13. stav 1. Zakona neustavan u delu „odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili“ i „ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće“, čime je predmetni deo člana 13, stav 1. Zakona prestao da važi dana 14.02.2024. godine kada je objavljena Odluka Ustavnog suda, a porodilje koje su koristile trudničko bolovanje izjednačene su u potpunosti sa porodiljama koje nisu koristile ovo odsustvo.

Zanimljivo je primetiti da je istovetno rešenje sadržano i u članovima 16b, stav 1 Zakona (odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate oca deteta, ako je majka deteta lice koje samostalno obavlja delatnost ili kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana) i 18, stav 1 Zakona (ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta), međutim, isti nisu bili predmet ocene Ustavnog suda, te za sada ostaju neizmenjeni. Najjednostavnije rečeno, poslednja Odluka Ustavnog suda odnosi se isključivo na porodilje zaposlene.

U kratkom roku po objavljivanju Odluke Ustavnog suda, dana 22.02.2024. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju izdalo je Instrukciju o postupanju opštinskih – gradskih uprava u primeni i sprovođenju Odluke Ustavnog suda.

U instrukciji je precizirano da će gradske-opštinske uprave po službenoj dužnosti preispitati sva rešenja kojima je odlučeno o pravu na naknadu zarade, a koja nisu konačna i pravnosnažna.

S druge strane, Zakonom o Ustavnom sudu precizirano da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine.

U skladu s tim, zahtev za izmenu pojedinačnog rešenja korisnici na osnovu poslednje Odluke Ustavnog suda mogu podneti ukoliko im je rešenje o naknadi zarade dostavljeno počev od 19.04.2019. godine, pri čemu sam zahtev mogu podneti najkasnije do 14.08.2024. godine. Zahtev se podnosi organu koji je doneo rešenje o naknadi zarade.