Početkom jula 2024. godine u skupštinsku proceduru Republike Srbije ušao je dugo najavljivani predlog Zakona o privremenom izdržavanju dece iz alimentacionog fonda, što je povod da se detaljnije osvrnemo na ovaj pravni institut.

1. Šta je alimentacioni fond?

Alimentacioni fond predstavljao bi fond iz koga bi deca, do navršene 18. godine života, čiji roditelj (iako je na to obavezan izvršnom ispravom tj. pravnosnažnom i izvršnom sudskom presudom) ne plaća izdržavanje detetu najmanje dva meseca uzastopno. Postojanje ovakvog fonda već je uvedeno u hrvatsko i crnogorsko zakonodavstvo, dok bi za domaći pravni sistem uvođenje alimentacionog fonda predstavljalo novost.

Sredstva za finansiranje alimentacionog fonda obezbeđivala bi se iz budžeta Republike Srbije, a upravljanje fondom bilo bi u nadležnosti ministarstva za porodičnu zaštitu. Ideja formiranja alimentacionog fonda sadržana je i u prednacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije.

2. Kako je pitanje nedavanje izdržavanja detetu od strane roditelja trenutno regulisano u našem zakonodavstvu?

Shodno odredbama domaćeg porodičnog zakonodavstva (Porodični zakon) i odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, dete koje je poverilac obaveze davanja izdržavanja utvrđene pravnosnažnom i izvršnom ispravom – sudskom presudom, ima mogućnost da pokrene izvršni postupak protiv svog roditelja – dužnika izdržavanja i iznos dosuđene a neisplaćene alimentacije naplati prinudnim putem. Međutim, praksa je pokazala da takvi izvršni postupci umeju da traju dugo, kao i da se dužnici izdržavanja često služe različitim sredstvima kako bi izbegli obavezu davanja izdržavanja (primera radi – „prebacivanjem“ svoje imovine na neko drugo, sebi blisko lice), a najveći problemi nastaju onda kada je roditelj koji je dužan da daje izdržavanje na privremenom radu u inostranstvu. Prema našem pozitivnom zakonskom rešenju se u tom slučaju stiču uslovi da roditelj koji ne daje izdržavanje bude potpuno lišen roditeljskog prava (član 81. Porodičnog zakona), a shodno odredbi člana 195. Krivičnog zakonika „Nedavanje izdržavanja“ predstavlja krivično delo za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do dve godine, a u slučaju nastupanja „teških posledica po izdržavano lice“ do tri godine. Ipak, niti pretnja potpunim lišenjem roditeljskog prava, niti krivičnom odgovornošću roditelja koji svom detetu ne daje izdržavanje na koje je obavezan pravnosnažnom i izvršnom sudskom presudom, ne mogu obezbediti finansijsku podršku detetu u trenutku kada je ona potrebna. Iz tog razloga, javila se ideja osnivanja alimentacionog fonda, koji bi deci plaćao izdržavanje umesto onog roditelja koji ne poštuje svoju zakonsku i sudsku obavezu, dok bi se alimentacioni fond potom refundirao od roditelja koji je bio dužan da izvršava obavezu davanja izdržavanja, a to nije činio. Na takav način, rizik nemogućnosti naplate sume izdržavanja koju je roditelj bio obavezan da plaća, a izbegao je tu svoju obavezu, bio bi prebačen sa deteta na alimentacioni fond, te u krajnjoj liniji – na državu. Poseban značaj toga pronalazi se u objavljenim statističkim podacima shodno kojima svaki drugi roditelj koji je obavezan na davanje izdržavanja ne ispunjava uredno svoju obavezu.

3. Kako bi izgledao postupak ostvarivanja prava deteta na izdržavanje iz alimentacionog fonda?

Postupak za ostvarivanje prava deteta na izdržavanje iz alimentacionog fonda, mogao bi da pokrene organ starateljstva po službenoj dužnosti, roditelj koji živi sa detetom ili staratelj deteta, u ime i za račun deteta. Prema objavljenom tekstu nacrta Zakona, prilikom podnošenja zahteva bilo bi dovoljno samo dati izjavu da je prinudno izvršenje naplate alimentacije proteklo bezuspešno, ali ne i dokaze o tome, međutim, bliži sadržaj zahteva trebalo bi da bude propisan podzakonskim aktom.

Postupak ostvarivanja prava na privremeno izdržavanje bio bi vođen po pravilima upravnog postupka, pred organom starateljstva (odnosno – pred Centrom za socijalni rad određenim s obzirom na opštinu na kojoj se nalazi prebivalište deteta) i kao i svaki postupak koji se odnosi na dete, trebalo bi da bude vođen u skladu sa načelom hitnosti. Trajanje privremenog izdržavanja postojalo bi sve dok dužnik izdržavanja ne počne sa ispunjavanjem svoje obaveze, ili dok dete ne navrši 18. godinu života.

4. Kakva je praksa država u kojima postoji alimentacioni fond?

Primena Zakona o privremenom izdržavanju dece iz alimentacionog fonda u Crnoj Gori je stupila na snagu 1. novembra 2022. godine, a tokom 2023. godine predato je nekoliko stotina zahteva za Alimentacioni fond i od strane fonda bila su isplaćena sredstva u iznosu od preko 64.000 EUR. Međutim, krajem 2023. godine donete su izmene i dopune tog propisa, te su nastale privremene obustave plaćanja sredstava deci iz alimentacionog fonda, kao i problemi u vezi sa datum od koga se deci priznaje pravo na isplatu iz alimentacionog fonda. Naime, namera zakonodavca bila je da se to pravo priznaje od momenta podnošenja zahteva, međutim, Centri za socijalni rad Crne Gore su pravo priznavali i retroaktivno, što je rezultiralo neophodnošću izmene propisa i privremenom blokadom u radu alimentacionog fonda, te je poželjno da se prilikom donošenja domaćeg zakona ovo pitanje unapred izričito reguliše i ne ostavlja mogućnost dvosmislenog tumačenja. Ideja formiranja alimentacionog fonda, aktuelna je i u Republici Srpskoj, gde je prednacrt zakona najpre bio usvojen, te povučen nakon javne rasprave.

Ono što je interesantno, jeste da se u Crnoj Gori pravo na privremeno izdržavanje iz alimentacionog fonda priznaje i deci strancima sa prebivalištem u Crnoj Gori, dok takve odredbe nema u nacrtu domaćeg zakona, koja bi mogla biti zanimljiva za analizu s obzirom na broj stranaca koji su se u prethodnom periodu doselili u Republiku Srbiju.