Trendovi u kreditnoj aktivnosti banaka tokom Q2 2024

Narodna banka Srbije u cilju što boljeg razumevanja situacije na domaćem kreditnom tržištu, objavila je izveštaj Trendovi u kreditnoj aktivnosti za drugo tromesečje 2024. godine, kojim je analizirano kretanje kreditne aktivnosti, cena zaduživanja privrede i stanovništva, kao i uslovi na kreditnom tržištu na osnovu faktora koji određuju ponudu i tražnju za kreditima.

Ovaj period obeležila je povišena tražnja (privrede i građana) za kreditima, ublaženi kreditni standardi i povoljnije kamatne stope. Trend umerenog opadanja kamatne stope, koji je započet krajem prošle godine, nastavio se i u ovom tromesečju. Takođe, učešće problematičnih kredita (NPL-a) u ukupnim kreditima nastavilo je da opada, čime je trend započet 2016. godine donošenjem i sprovođenjem Strategije za rešavanje problematičnih kredita Narodne banke Srbije nastavljen.

Krediti privredi

U toku drugog kvartala 2024. godine, krediti privredi su ubrzali međugodišnji rast, koji je u junu iznosio 4,2%. Posmatrano u nominalnom izrazu, stanje kredita privredi u junu iznosilo je 1.649,4 mlrd dinara, a njihovo učešće u BDP-u 19,3% što je za 0,5 p.p. niže nego krajem 2023. godine i rezultat je bržeg rasta ekonomske aktivnosti.

U drugom tromesečju, pod uticajem visoke realizacije u junu, krediti privredi su povećani za 65,9 mlrd dinara, što je najveći tromesečni prirast kredita još od 2008. godine. Taj rast se u potpunosti odnosio na zaduženje privrednih društava (67,7 mlrd dinara), dok su krediti u javnim preduzećima smanjeni.

Posmatrano po namenama, rast u drugom tromesečju je vođen kreditima za likvidnost i obrtna sredstva (40,3 mlrd dinara), zatim slede investicioni krediti (12,9 mlrd dinara) i zaduživanje po tekućim računima (7,1 mlrd dinara). Kada uporedimo drugo tromesečje sa prvim, u drugom tromesečju je učešće kredita za likvidnost i obrtna sredstva u ukupnim kreditima u privredi povećano za 0,6 p.p, na 47,4% u junu, dok je učešće investicionih kredita smanjeno za 0,9 p.p., na 40,3%. Istovremeno, krediti za likvidnost i obrtna sredstva i investicioni krediti ubrzali su međugodišnji rast na 5,0% i 2,8% respektivno.

Posmatrano po delatnostima, najviše su se zadužila preduzeća iz oblasti energetike, trgovine, građevinarstva i prerađivačke industrije. Posmatrano po veličini preduzeća, banke su više kreditirale mikro preduzeća, mala i srednja preduzeća nego velika preduzeća (više od polovina novih kredita u drugom tromesečju) nego velika preduzeća, zbog čega je učešće kredita odobrenih ovom segmentu preduzeća u ukupnim kreditima privredi u junu bilo za 0,6 p.p više nego u martu, a njihovo stanje za 2,6% više nego pre godinu dana.

U drugom tromesečju, obim novoodobrenih kredita privredi iznosio je 370,4mlrd dinara, što je za 33,3% više nego u istom periodu 2023. godine. Najzastupljeniji su krediti za likvidnost i obrtna sredstva, koji su činili 62% novoodobrenih kredita privredi, pri čemu je 70% tih kredita bilo odobreno segmentu mikro preduzeća, malih preduzeća i srednjih preduzeća, a četvrtina novih kredita odnosila se na investicione kredite.

Stepen dinarizacije plasmana privredi je u drugom tromesečju bio povećan sa 17,8% u martu na 19,3% u junu. Do navedenog povećanja dovela je visoka realizacija dinarskih kredita. Učešće evroindeksiranih plasmana i plasmana u evrima je smanjeno za 1,6 p.p., na 82,5% u junu, dok je učešće plasmana u dolarima smanjeno za 0,1%.

Učešće NPL u ukupnim kreditima privredi u junu iznosilo je 2,0%, a 2,3% samo za kredite privrednim društvima, što je za 0,3 p.p i 0,4 p.p respektivno niže nego u martu.. Učešće NPL u decembru kretalo se između 0,5% za energetiku i 3,7% za poljoprivredu, pri čemu je dostiglo nove najniže vrednosti kod preduzeća u sektorima građevinarstva (1,5%) i poslovanja nekretninama (0,55%). To pokazuje da su mere ekonomske podrške tokom pandemije bile adekvatne i pravovremene i da je i po njihovom prestanku održan kvalitet aktive banaka. Takođe, sve ovo potvrđuje da rast troškova otplate postojećih kredita privrede nije za posledicu imao rast NPL-a. U odnosu na jul 2015. godine, tj. neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, učešće NPL-a u ukupnim kreditima privredi niže je za 23,0 p.p., a najizraženije smanjenje NPL-a beleži se kod sektora građevinarstva, poslovanje nekretninama i trgovine.

Kamatne stope na kredite privredi, i dinarske i u evro znaku, tokom drugog tromesečja nastavile su da beleže umereni pad koji je započet još krajem prošle godine.

Rezultati junske ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke u drugom tromesečju nastavile da ublažavaju kreditne standarde za dinarske kredite privredi, dok su istovremeno pooštrile standarde za devizno indeksirane kredite. Održavanje standarda bilo je opredeljeno nižim troškovima izvora finansiranja dok su u suprotnom smeru delovali manja konkurencija u bankarskom sektoru i povećana percepcija rizika, a delom i opšta ekonomska i geopolitička situacija na standarde za devizno indeksirane kredite.

Krediti stanovništvu

Međugodišnji rast kredita stanovništvu nastavio je da ubrzava i tokom drugog tromesečja sa 2,7% u martu na 4,9% u junu. Nominalno posmatrano, stanje kredita stanovništvu u junu iznosilo je 1.533,7 mlrd dinara, što čini 47,2% kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 18,0% BDP-a.

Krediti stanovništvu su povećani tokom drugog tromesečja za 48,3 mlrd dinara, a više od polovine tog rasta odnosilo se na gotovinske kredite (26,6 mlrd dinara), zatim stambene kredite (13,6 mlrd dinara) i potrošačke kredite (2,1 mlrd dinara).

Narodna banka Srbije je u septembru 2023. godine, donela Odluku o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima kojom je privremeno ograničila kamatnu stopu za korisnike prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom koji su odobreni pre stupanja ove odluke na snagu, a čiji ugovorni iznos ne prelazi 200.000 evra. Njima je privremeno ograničena nominalna kamatna stopa za narednih 15 meseci, počev od oktobarske rate, a banka neće imati pravo da od dužnika potražuje razliku u kamati usled primene ove odluke. Ovom odlukom NBS je, u okolnostima rastućih kamatnih stopa, smanjila opterećenje korisnika stambenih kredita, umanjila rate kredita i povećala raspoloživi dohodak građana, a time dodatno podržala stambeno kreditiranje.

Obim novoodobrenih kredita stanovništvu u drugom tromesečju 2024. godine bio je za 38,1% viši nego u istom periodu 2023. godine. Tome su doprineli pre svega gotovinski krediti na koje se odnosilo nešto više od 2/3 novih kredita. Sledeći po zastupljenosti bili su  stambeni krediti koji su činili 15% novih kredita stanovništvu, što je niže nego u 2022. godine i posledica je povišenih cena nekretnina i troškova zaduživanja.

Građani su se u drugom tromesečju 2024. godine pretežno zaduživali u dinarima, što je uticalo da  dinarizacija plasmana stanovništvu dostigne skoro 55% u junu. Istovremeno učešće plasmana u evrima smanjeno je na 45%, dok je učešće plasmana u švajcarskim francima ostalo nepromenjeno.

Učešće NPL-a u ukupnim kreditima stanovništvu u junu je iznosilo 4,0%, što je za 0,3% niže nego u martu i pri čemu je to umanjenje smanjeno za sve kategorije kredita stanovništvu. Pokazatelji NPL-a, koji se i dalje nalaze blizu najnižih vrednosti, ukazuju na to da su mere Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije bile pravovremene i da su doprinele tome da se izbegne veći negativni efekti kriza s kojima se suočavamo u protekle tri godine na kreditnu sposobnost građana.

Na kraju, ukupno posmatrano prema rezultatima julske ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti, banke su u skladu sa očekivanjima ublažile kreditne standardne za stanovništvo, usled nižih troškova izvora za kredite i delovanja konkurencije. Prema očekivanjima banaka isti faktori kao i pozitivna očekivanja u pogledu ekonomske aktivnosti trebalo bi da deluju na njihovo dodatno ublažavanje u trećem tromesečju.