Radi omogućavanja sveobuhvatne analize kretanja kreditne aktivnosti, tržišnih uslova i cena zaduživanja privrede i stanovništva, Narodna banka Srbije je objavila izveštaj pod nazivom Trendovi u kreditnoj aktivnosti za treće tromesečje 2024. godine.

Izveštaj efikasno integriše rezultate ankete o kreditnoj aktivnosti banaka, koju Narodna banka Srbije sprovodi od početka 2014. godine, pružajući uvid u stavove predstavnika banaka o očekivanim promenama na strani ponude, ali i tražnje privatnog sektora za kreditima. Obuhvata i rezultate ankete koju je razvila Evropska investiciona banka u okviru Bečke inicijative 2, koja prati proces smanjenja izloženosti međunarodnih bankarskih grupacija i povezanih ograničenja kreditne aktivnosti.

Ukupni domaći krediti, isključujući efekat promene deviznog kursa, ubrzali su međugodišnji rast na 6,6% u septembru, zahvaljujući ublaženim kreditnim standardima i nižim troškovima finansiranja, od čega su krеditi privrеdi ubrzali mеđugodišnji rast na 5,0%, a krеditi stanovništvu na 7,8%. Dodatno, ukupni domaći plasmani banaka nеmonеtarnom sеktoru ubrzali su mеđugodišnji rast u sličnoj mеri kao domaći krеditi, na 6,9% u sеptеmbru.

Krediti privredi isključujući efekat promene deviznog kursa, su tokom Q3 povećani za 1,9% odnosno 32,2 milijardi dinara, pri čemu se više od tri petine prirasta odnosilo na dinarske kredite.

Na kontinuirani rast dinarskih kredita u trećem tromesečju povoljno su uticale odredbe Odluke o adekvatnosti kapitala banaka, koje od 2025. godine nalažu obavezu bankama da smanje kapital ako učešće devizno indeksiranih i deviznih kredita u ukupnim kreditima nefinansijskog i nedržavnog sektora, odobrenih nakon 1. jula 2023. godine, premaši 71% u 2025. godini, a taj prag će biti smanjen na 64% u 2026. godini.

Zaduženje preduzeća je poraslo u gotovo svim delatnostima, pri čemu su najizraženiji porasti zabeleženi u sektorima saobraćaja i prerađivačke industrije. Preduzeća su najviše koristila obrtna sredstva i kredite za likvidnost, a za njima i investicione kredite. Istovremeno, došlo je do smanjenja zaduživanja po tekućim računima, uvoznim kreditima i ostalim nekategorisanim kreditima.

Ove tendencije uticale su na porast učešća kredita za likvidnost i obrtna sredstva u ukupnim kreditima u privredi tokom Q3, i to za 0,4 procentnih poena, na 47,8% u septembru, dok je učešće investicionih kredita poraslo za 0,2 procentna poena, na 40,6%.

Tokom ovog perioda, banke su značajno povećale obim kreditiranja velikih preduzeća, što je dovelo do toga da učešće kredita odobrenih u segmentu koji čine mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća u ukupnim kreditima u privredi bude smanjeno na 58,7% u septembru, dok je njihovo stanje bilo za 5,6% više nego pre godinu dana, a za 0,9% u odnosu na Q2. Uz to, obim novoodobrenih kredita privredi u trećem tromesečju ove godine bio je veći za 12,3% u odnosu na treće tromesečje prethodne godine.

Zbog značajnog rasta dinarskih u odnosu na devizno indeksirane plasmane tokom trećeg tromesečja, dolazi do proporcionalnog povećanja stepena dinarizacije plasmana privredi, odnosno porasta učešća dinara u finansiranju privrede.

Posmatrajući problematična potraživanja i njihovo mesto u privredi, možemo napomenuti da je učešće NLP (non-performing loan) tokom Q3 u ukupnim kreditima u privredi u septembru iznosilo svega 1,8% , a 2,0% samo za kredite privrednim društvima, što je za 0,2 procentna poena i 0,3 procentna poena, respektivno, niže nego u junu 2024. godine.

Ključni faktori opadanja učešća NLP-a u ukupnim kreditima u privredi, počev od 2016. godine pa na dalje, obuhvataju uspešnu implementaciju Strategije za rešavanje problematičnih kredita, kao i primenu Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banaka. Slično trendovima u kreditnoj aktivnosti banaka u drugom kvartalu 2024. godine, mere uvedene tokom pandemije pokazale su se efikasnim, značajno doprinoseći održavanju kvaliteta aktive banaka i u trećem kvartalu 2024. godine.

U odnosu na jul 2015. godine, neposredno pre početka primene Strategije, učešće NLP kredita u ukupnim kreditima u privredi niže je za 23,2 procentna poena, dok je najizraženije smanjenje NLP kredita u sektorima građevinarstva, trgovine i poslovanja nekretninama.

Što se tiče cena zaduživanja privrede, Narodna banka Srbije je u trećem tromesečju nastavila da pažljivo ublažava monetarne uslove, što je rezultiralo smanjenjem kamatnih stopa na dinarske kredite. Takođe, kamatna stopa na kredite u evro valuti zabeležila je umeren pad u trećem kvartalu usled ublažavanja monetarne politike Evropske centralne banke.

Vredno je napomenuti da je prema oceni banaka tokom Q3 povećana tražnja privrede za dinarskim i kratkoročnim devizno indeksiranim kreditima, dok je tražnja privrede za dugoročnim devizno indeksiranim kreditima u padu. Prema stavu banaka očekuje se rast tražnje tokom narednog kvartala.

Krediti stanovništvu su porasli u trećem kvartalu za 48,7 mlrd dinara, gotovo identično povećanju u Q2. Ovaj rast bio je podstaknut gotovinskim kreditima, čija je vrednost porasla za 31,7 milijardi dinara, a njihova realizacija bila je olakšana kroz promotivne ponude banaka, niže kamatne stope i ublažene kreditne uslove.

Upravo je donošenje Odluke NBS o privremenom ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite uticala na to da se gotovo trećina prirasta u Q3 odnosila na povećanje stambenih kredita ( 15,2 mlrd dinara) čija tražnja raste treće tromesečije za redom.

Obim novoodobrеnih krеdita stanovništvu u Q3 iznosio jе 196,5 mlrd dinara i bio jе za 48,6% viši nеgo u istom pеriodu prethodne godine.

U strukturi dеviznih i dеvizno indеksiranih krеdita za stanovništvo, 72% krеdita jе povеzano sa EURIBOR-om, pri čеmu jе najzastupljеniji šеstomеsеčni EURIBOR. Što sе tičе strukturе dinarskih krеdita, oko 80% jе odobrеno uz fiksnu kamatnu stopu, dok su mеđu krеditima sa varijabilnim kamatnim stopama najčеšći oni vеzani za tromеsеčni BELIBOR.

Udеo problematičnih potraživanja u ukupnim krеditima stanovništvu nastavio jе da opada tokom Q3, tе jе u sеptеmbru dostigao novi minimalni nivo od 3,7%, što prеdstavlja pad od 0,2 procеntna poеna u porеđеnju sa junom, odnosno smanjеnjе od 0,6 procеntnih poеna u odnosu na kraj 2023. godinе. Smanjеnjе učеšća NLP zabеlеžеno jе u gotovo svim katеgorijama krеdita.

Prema oktobarskoj anketi NBS, banke su u trećem kvartalu ublažile kreditne standarde u većoj meri nego očekivanoj, što je uticalo na dinarske gotovinske kredite, kredite za refinansiranje, potrošačke kredite i devizno indeksirane stambene kredite.

Glavni faktori koji su uzrokovali ublažavanje kredithnih standarda tokom ovog perioda uključuju niže troškove finansiranja, pozitivna ekonomska očekivanja, konkurenciju među bankama i povoljne prognoze na tržištu nekretnina.

Kamatne marže su smanjene, naročito kod dinarskih kredita, dok su provizije i naknade zabeležile rast. Potražnja za kreditima je nastavila da se povećava, s posebnim naglaskom na dinarske gotovinske i refinansirane kredite, kao i na devizno indeksirane stambene i potrošačke kredite.

 Glavni razlozi za ovakav porast su potrеbе za rеfinansiranjеm, kupovinom nеkrеtnina i nabavkom trajnih potrošnih dobara, uz pozitivan еfеkat vеćih zarada.

Uprkos brojnim faktorima, možemo zaključiti da kreditna aktivnost u Srbiji raste, uz ublažavanje kreditnih standarda, niže kamatne stope i veću konkurenciju među bankama. Potražnja za dinarskim gotovinskim, refinansiranim i devizno indeksiranim stambenim kreditima je nastavila da raste i tokom Q3, dok je u privredi zabeležen porast dinarskih kredita. Učešće problematičnih kredita tj. NLP kredita opada, što ukazuje na stabilnost tržišta, a očekuje se dalji rast potražnje za kreditima u narednom periodu.