Narodna banka Srbije objavila je izveštaj Trendovi u kreditnoj aktivnosti banaka za četvrto tromesečje 2024. godine. Objavljivanjem ovog Izveštaja, NBS detaljno analizira kretnje na domaćem kreditnom tržištu koja se ogleda u ceni zaduživanja fizičkih i pravnih lica kao i sveobuhvatnu analizu svih faktora koji određuju ponudu i tražnju za kreditima na finansijskom tržištu Republike Srbije.

U svom izveštaju Narodna Banka koristi, pored sopstvenih podataka, i podatke o kreditnoj aktivnosti poslovnih banaka čije se poslovanje odvija i na finansijskom tržištu Republike Srbije. Podatke o kreditnoj aktivnosti Narodna banka prikuplja, još od početka 2014. godine, putem dobrovoljne ankete. Zahvaljujući dobrovoljnom učešću banaka u anketi, omogućeno je značajnije sagledavanje situacije na srpskom kreditnom tržištu, jer je ostvaren uvid u stavove predstavnika banaka o promenama na domaćem kreditnom tržištu.

Pored domaćih podataka, u izradi izveštaja koriste se i podaci Evropske investicione banke prikupljeni anketama koje se sprovode na šestomesečnom nivou u zemljama srednje i jugoistočne Evrope, u okviru druge Bečke inicijative još od 2012. godine. EIB sprovodi anketu sa ciljem sveobuhvatnog sagledavanja efekata ponude i tražnje na kreditnu aktivnost kao i uticaja domaćih i međunarodnih faktora na uslove ponude i tražnje.

Krediti Privredi

Tokom četvrtog tromesečja krediti privredi usporili su blago međugodišni rast koji iznosi 4,8% u decembru (dok je mg. rast u septembru iznosio 5.0%). Sagledavajući ih u nominalnom iznosu, krediti privredi činili su gotovo polovinu kreditnih potraživanja, u iznosu od 1.687,3 mlrd dinara, dok je njihovo učešće u BDP-u smanjeno na 17,6% u odnosu na isti period 2023. godine kada je učešće iznosilo 18,3%.

Povećani su krediti privredi, tokom četvrtog tromesečja 2024. godine, za 6,2 mlrd dinara, zahvaljujući rastu kredita privrednim društvima uz smanjeno zaduživanje javnih preduzeća. Primetan je sve izraženiji rast dinarskih kredita, koji čine više od polovine prirasta kredita privredi u T4, primećeno je povećanje za 60,9 mlrd dinara dok su devizno indeksirani krediti privredi uvećani za 16,8 mlrd dinara.

Na trend rasta dinarskih kredita privredi, povoljno utiče Odluka Izvršnog odbora NBS o adekvatnosti kapitala banke, kojom je propisana obaveza umanjenja kapitala banaka ukoliko visina učešća, devizno indeksiranih i deviznih kredita,  u ukupnim kreditima nefinansijskom i nedržavnom sektoru premaši prag od 71% za 2025. godinu.

U pogledu namena, investicionim kreditiranje (40,1 mlrd dinara) podstaknut je rast kredita privredi. Rast investicionog kreditiranja uvećao je njihovo učešće u ukupnim kreditima privredi tokom T4 (uvećanje od 2,2 p.p.) na 42,8% u decembru dok je njihov mg. rast ubrzan na 7,1%. Tokom rasta investicionog kreditiranja primećeno je smanjenje, za 0,8% p.p., učešće kredita za likvidnost i obrtna sredstva na 47,1% i usporen mg. rast na 5,5%.

Sagledavajući kreditnu aktivnost banaka, u T4, u pogledu delatnosti, primetno je povećanje zaduživanje preduzeća koja posluju u sektoru nekretnina i građevinarstva. Takođe, u manjoj meri, primetan je porast  zaduženja u prerađivačkoj industriji, dok je pad zaduživanja postoji u svim ostalim delatnostima. Kada govorimo o učešću dugoročnim kreditima, u ukupnim kreditima privredi, povećano je njihovo učešće za 1,6% (sa 82,9% u septembru na 83,5% u decembru). 

Pogledom u analizu povećanja zaduženja, prema veličini preduzeća, povećano zaduženje mikro, malih i srednjih preduzeća podstaknulo je njihov rast od 2,1% u ukupnom učešću u kreditima u privredi (sa 58,7% u septembru na 60,8% u decembru) i ubrzalo je njihov mg. rast na 7,7% dok je primetan pad kreditnih obaveza velikih preduzeća.

Obim novoodobrenih kredita privredi u T4 iznosio je 432,2 mlrd dinara, uvećanje za 25,4% u odnosu na isti period 2023. godine. Iako je primećeno uvećanje novoodobrenih kredita, najzastupljenija vrsta ovih kredita i dalje jesu krediti za likvidnost i obrtna sredstva (56% novoodobrenih kredita privredi), pri čemu su korisnici tih kredita mikro, mala i srednja preduzeća. Investicioni krediti učestvuju sa 35% u novim kreditima privredi čiji su korisnici, u više od 60%, mikro, mala i srednja preduzeća.

Trend rasta dinarskih, u odnosu na devizno indeksiranih plasmana, uvećao je stepen dinarizacije plasmana privredi za 0,9 p.p. tokom T4 na 20,9% u decembru. Primetno je smanjenje za 0,8 p.p., na 79,1% u učešću evroindeksiranih plasmana i plasmana u evrima u decembru. Prema strukturi devizno indeksiranih i deviznih kredita, vezanih za EURIBOR a najviše za tromesečni EURIBOR, odnosilo se oko 79% kredita. Kada govorimo od dinarskim kreditima privredi, 23% kredita bilo je vezano za BELIBOR, najviše za jednomesečni BELIBOR.

Kada govorimo o učešću NPL u ukupnim kreditima privredi, primećujemo da su oni iznosili 1,8% u decembru i nepromenjeni su u odnosu na septembar ali je primetno njihovo smanjenje za 0,3 p.p. u odnosu na isti period 2023. godine. Posmatrajući samo privredna društva primetićemo slične podatke, učešće u ukupnim kreditima u decembru 2,0% i njihova nepromenjenost, u odnosu na septembar, i njihovo smanjenje za 0,4 p.p. u odnosu na kraj 2023. godine.

Uvidom u strukturu NPL, prema delatnostima privrednih društava, primećujemo kretanje od 0,4% , u sektoru poslovanja nekretninama, do 4,0% u sektoru poljoprivrede i takođe se može primetiti nova najniža vrednost NPL u sektorima građevinarstva (1,3% u novembru) i poslovanja nekretninama. Implementacijom Strategije za rešavanje problematičnih kredita, usvojenom u avgustu 2015. godine, umanjeno je učešće NPL u ukupnim kreditima privredi za 23,2 p.p. dok je uspešnost mera najsagledivija u sektoru građevinarstva, poslovanja nekretninama i trgovine.

Kamatne stope

Ublažavanjem monetarne politike u junu 2024. godine, NBS pokrenula je pad kamatnih stopa za dinarske i evro indeksirane kredite u privredi. NBS smanjila je referentnu kamatnu stopu za 0,25 p.p., naredna smanjenja ostvarena su u julu i septembru. Ovim merama smanjena je prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite, u T4, za 0,6 p.p. na 7,2%. Mera NBS, doprinele su najveći pad kamatnih stopa na investicione kredite sa 8,8%(T3) na 7,0%(T4), sledeće osetno smanjenje kamatnih stopa primetno je u delu nekategorisanih kredita sa 8,1% na 7,4% dok je smanjenje kamatnih stopa, koje se odnose na kreditne za obrtna sredstva neprimetna na 7,3%. Posmatrajući prema veličini preduzeća, prosečna kamatna stopa kretala se od 6,8% za velika preduzeća do 8,7% za mikropreduzeća.

Tokom T4 primetno je umanjenje kamatnih stopa na kredite svih namena, počevši od umanjenja prosečne ponderisane kamatne stope na novoodobrenim kreditima privredi, za 0,6 p.p.. Trend pada prate kamatne stope na kredite za likvidnost (sa 6,3% na 5,7%), na investicione kredite (sa 6,6% na 6,2%), na kredite za uvoz (sa 6,3% na 5,6%) kao i na ostale nekategorisane kredite (sa 7,2% na 6,1%). Svi ovi podaci, prikupljeni u T4, govore nam da je uvećana tražnja privrede za dinarskim i dugoročnim devizno indeksiranim kreditima uz smanjenje tražnje  za kratkoročnim deviznim kreditima.

Podaci ankete NBS iz januara 2025. godine, govore nam da su banke ublažile standarde za kredite privredi. Ovom ublažavanju standarda prethodili su niži troškovi izvora finansiranja za dinarske kredite i skraćivanje procedure tokom ugovaranja kredita. 

KREDITI STANOVNIŠTVU

Krediti stanovništvu ubrzali su mg. rast tokom T4 (sa 7,8% u septembru na 10,4% u decembru) zahvaljujući merama ublažavanja kreditnih standarda uz pomoć rasta tražnje kredita građana zbog povoljnijim uslovima kreditiranja (1,616,4 mlrd dinara stanje kredita stanovništvu u decembru). Ovakvo ponašanje na tržištu, uvećalo je za 0,2 p.p. učešće kredita stanovništvu u BDP-u, koje sada iznosi 16,8%(podaci za decembar). Nominalno, krediti stanovništvu uvećani su, tokom T4, za 34,2 mlrd dinara, rastom gotovinskih kredita(21,3 mlrd dinara) i stambenih kredita (12,0 mlrd dinara), primetno je i povećanje po osnovu potrošačkih kredita(1,4 mlrd dinara) uz pad zaduženja po tekućim računima i ostalim nekategorisanim kreditima. Najveći rast zabeležen je u sektoru gotovinskih kredita, više od tri petine učešća u ukupnom broju kredita. Njih prate krediti za likvidnost i obrtna sredstva preduzetnicima(uvećanje za 6,6 mlrd dinara) i investicioni krediti koji su ivećani za 0,4 mlrd dinara.

U pogledu stambenih kredita, čije je ukupno učešće u kreditima stanovništvu 38,4%, NBS je Odlukom o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima, privremeno ograničila kamatne stope na nove stambene kredite, za korisnike prvog stambenog kredita, i omogućila prevremenu otplatu pod povoljnijim uslovima kao i smanjenje učešća građana, sa 20% na 10% . Ovom odlukom, većini građana smanjene su kamatne stope na rate u rasponu od 10% do 25%, čime je povećan raspoloživi dohodak i sama solventnost građana. Pojednostavljene su i ubrzane procedure, do kraja 2024. godine, kojima se stavljaju na raspolaganje potrošački krediti(visina kredita do 90.000,00 dinara).

Kada govorimo o obimu novoodobrenih kredita stanovništvu, koji je u T4 iznosio 237,2 mlrd dinara, uvećan je za 63,7% u odnosu na isti period 2023. godine, najveći podstrek ovom rastu doprineli su gotovinski krediti, dve trećine novih kredita, njih prate stambeni krediti sa učešćem u ukupnom obimu od 18%.

U pogledu valutne kredita, najveći broj novoodobrenih kredita plasiran je u dinarima(55,4%) nakon kojih slede krediti plasirani u evrima (44,5%) i plasmani u švajcarskim francima (0,1%). Zabeleženo je neznatno povećanje plasmana u dinarima uz smanjenje kredita plasiranih u evrima (0,1%). Govoreći o strukturi devizno i devizno indeksiranih kredita. Sagledavajući strukturu deviznih i devizno indeksiranih kredita stanovništvu, 68% kredita vezano je za EURIBOR, najveći broj njih za šestomesečni. Prema strukturi dinarskih kredita, 84% kredita stanovništvu ugovoreno je po fiksnoj kamatnoj stopi dok je u pogledu varijabilnih kamatnih stopa najzastupljenije vezivanje za tromesečni BELIBOR.

U statistici kredita stanovništvu tokom T4, zabeležena je nova najniža vrednost NPL-a od 3,4%, koja je umanjena za 0,3 p.p. u odnosu na septembar odnosno za 0,9 p.p. u odnosu na kraj 2023. godine. Ovi podaci nam govore o pravovremenim i ispravnim merama NBS i Vlade Republike Srbije koje su doprinele da se smanje negativni efekti kriza koje se odnose na kreditnu sposobnost stanovništva.

Kamatne stope kredita stanovništvu

Nakon dve i po godine, opala je prosečna kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite na 9,9%. Kvartalno gledajući, u odnosu na T3, smanjena je za 1,0 p.p. i sada iznosi 10,3% i sve ostale kamatne prate ovaj opadajući trend, pad od 1,0 p.p. zabeležen kod gotovinskih kredita (10,7%) i ostalih nekategorisanih kredita za 0,9 p.p.(na 8,4%) uz izuzetak kod potrošačkih kredita koji su gotovo nepromenjeni. Najveći pad zabeležen je kod cene stambenih kredita (3,7 p.p.).

Kod novoodobrenih  evroindeksiranih kredita stanovništvu smanjena je prosečna ponderisana kamatna stopa, u proseku u T4, za 0,3 p.p.(na 5,8%). Istovremeno umanjene su kamatne stope, za po 0,6 p.p., na gotovinske(na 2,6%) i ostale nekategorisane kredite(na 9,1%) ali bez smanjenja kamatnih stopa na potrošačke kredite. Što se tiče prosečnih kamatnih stopa na nove stambene kredite, za koje važi Odluka NBS o ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite, neznatno su umanjene za 0,6 p.p. (na 5.0%).

Na osnovu rezultata ove ankete NBS-a u januaru 2025. godine, da se primetiti dodatno ublažavanje kreditnih standarda za stanovništvo od strane banaka. Ovo smanjenje standarda je rezultat zajedničkog ublažavanja monetarnih politika NBS-a i ECB-a i pozitivnog delovanja konkurencije banaka na finansijskom tržištu Srbije. Može se primetiti i smanjenje kamatnih marži u T4, od kojih je najveće smanjenje zabeleženo kod dinarskih kredita kao i nastavak rasta tražnje za kreditima stanovništvu.

Regionalno Poređenje

Prema kalkulacijama NBS, na osnovu podataka Eurostat-a i podataka dostupnih na sajtovima centralnih banaka, ubrzana je kreditna aktivnost u regionu. Kretanje nominalnog rasta kredita, od 6,8% do 16,7%, najviše je ostvaren kreditiranju stanovništva. U BDP-u Srbije krediti učestvuju sa 35,3% i prema tim podacima, Srbija se nalazi u sredini kada je uporedimo sa ostalim zemljama regiona. Učešće kredita u BDP-u u zemljama regiona kretalo se između 25%(Rumunija) i 51%(Bugarska i Severna Makedonija) i učešće u BDP-u Republike Srbije, kao i Rumunije, ostalo je nepromenjeno u odnosu na kraj 2023. godine. Republika Srbija dobro je ocenjena, prema rezultatima ankete stranih banaka, u pogledu potencijala, pozicioniranja i profitabilnosti finansijskog tržišta.