Trendovi u kreditnoj aktivnosti banaka tokom Q1 2025. godine

Narodna banka Srbije objavila je izveštaj Trendovi u kreditnoj aktivnosti za Q1 2025. godine. Navedeni izveštaj nastao je sa ciljem boljeg razumevanja stanja na domaćem kreditnom tržištu u kome se analiziraju kretanja kreditne aktivnosti, troškovi zaduživanja privrede i stanovništva kao i faktori koji utiču na ponudu i tražnju kredita.

Dodatno, u ovom izveštaju Narodna banka Srbije koristi i rezultate ankete o kreditnoj aktivnosti banaka koju sprovodi od 2014. godine, a koja pruža uvid u stavove banaka o aktuelnim i očekivanim promenama u kreditnoj aktivnosti. Takođe se koriste i podaci ankete koju sprovodi Evropska investiciona banka u okviru Bečke inicijative 2, koja prati smanjenje izloženosti međunarodnih bankarskih grupacija i ograničenja u kreditnoj aktivnosti.

Krediti privredi tokom Q1 su ubrzali međugodišnji rast na 7,4% u martu ( sa 4,8% u decembru 2024. godine). Krediti privredi čine skoro polovinu kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora i posmatrano u nominalnom izrazu njihovo stanje je u martu iznosilo 1.702,5 mlrd dinara, a njihovo učešće u BDP- u 17,4%, što je za 0,1 p.p niže nego krajem 2024. godine.

U Q1 2025. godine krediti privredi su povećani za 13,0 mlrd dinara, uz povećanje zaduženja javnih preduzeća (za 20,08 mlrd dinara), dok su krediti privrednim društvima smanjeni (za 7,8 mlrd dinara). Ovaj rast je ostvaren zahvaljujući dinarskim kreditima (za 22,6 mlrd dinara), dok su devizno indeksirani krediti smanjeni (za 9,6 mlrd dinara). Na rast dinarskih kredita uticale su odredbe Odluke o adekvatnosti kapitala banke kojima se od 2025. godine propisuje obaveza bankama da umanje kapital ako učešće devizno indeksiranih i deviznih kredita u ukupnim kreditima nefinansijskom i nedržavnom sektoru odobrenih nakon 1. jula 2023. godine premaši određeni prag (71% u 2025. godini).

U pogledu namena privreda je uglavnom koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva, na koje se odnosilo gotovo 80% prirasta u Q1. Zabeleženo je i povećanje zaduženja po tekućim računima, ostalim nekategorisanim kreditima i investicionim kreditima, dok su obaveze po kreditima za uvoz smanjene. Ove tendencije uticale su na to da učešće kredita za likvidnost i obrtna sredstva u ukupnim kreditima privredi bude povećano tokom Q1 za 0,2 p.p., na 47,3% u martu, dok je učešće investicionih kredita smanjeno za 0,3 % p.p., na 42,5%.

Kada posmatramo po delatnostima, najviše je povećano zaduženje preduzeća iz oblasti energetike, zatim saobraćaja, trgovine i poslovanja nekretninama, dok je zaduženje preduzeća iz prerađivačke industrije smanjeno.

Posmatrano po veličini preduzeća, rast zaduženja mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća nadmašio je rast obaveza velikih preduzeća u Q1. Što je uticalo na to da učešće kredita odobrenih segmentu mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća u ukupnim kreditima privredi bude povećano u Q1 za 0,1 p.p., na 60,9% u martu, pri čemu je njihovo međugodišnji rast ubrzan na 11,5%.

Trend rasta dinarskih u odnosu na devizno indeksiranih plasmana doprineo je povećanju stepena dinarizacije plasmana privredi za dodatna 0,3 p.p., na 21,2% u martu. Dok je učešće evroindeksiranih plasmana i plasmana u evrima smanjeno za 0,3 p.p., na 78,7% u martu. Prema strukturi deviznih i devizno indeksiranih kredita, u martu se na kredite vezane za EURIBOR odnosilo 79% kredita a najviše vezanih za tromesečni EURIBOR. Kada je reč o dinarskim kreditima privredi, 24% je bilo vezano za BELIBOR, pretežno jednomesečni i tromesečni BELIBOR.

Kada govorimo o problematičnim kreditima, učešće NPL u ukupnim kreditima privredi smanjeno je tokom Q1 za 0,2 p.p. i u martu je zabeležio novi minimum od 1,6%, što nam pokazuje da su mere ekonomske podrške tokom pandemije bile ispravne i pravovremene, te da je i po njihovom prestanku održan kvalitet aktive banaka, kao i da rast troškova otplate postojećih kredita privrede tokom perioda zaoštravanja monetarnih uslova nije za posledicu imao veći rast NPL.

Kamatne stope na dinarske kredite i kredite u evro znaku dodatno su smanjene u Q1 zahvaljujući prethodnom popuštanju monetarne politike Narodne banke Srbije i daljem smanjenju kamatnih stopa Evropske centralne banke. Kao rezultat ovog ublažavanja, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi smanjena je u Q1 za 0,5 p.p., na 6,7%. S druge strane, povećane su kamatne stope na investicione kredite na 7,3% (sa 7,0%) i ostale nekategorisane kredite na 7,5% (sa 7,4%). Dok je prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite smenjena u Q1 za 0,6 p.p., na 5,3%.

Prema rezultatima ankete Narodne banke Srbije iz aprila, banke su u Q1 pooštrile kreditne uslove za privredu, dok za Q2 očekuju blago ublažavanje tih uslova. Pooštravanje se odnosilo na dinarske i devizne indeksirane kredite, za sve veličine preduzeća. To pooštravanje je uključivalo povećanje zahteva za kolateralom, veću procenu rizika i smanjenje maksimalnog iznosa kredita.

Istovremeno banke su smanjile u Q1 kamatne marže, provizije i naknade, iako su pooštrile ostale uslove. Pooštreni su kriterijumi vezani za procenu rizika i pristup kreditima, dok su neki faktori iz bankarskog sistema uticali suprotno – podsticali su kreditiranje.

Banke su primetile pad tražnje za kreditima, naročito za dugoročne i to pretežno kod velikih preduzeća. Uzroci smanjene tražnje su manja potreba za investicijama, smanjene zalihe i veće oslanjanje preduzeća na sopstvena sredstva. Banke očekuju blagi oporavak tražnje u Q2, posebno za finansiranje obrtnih sredstava i investicija.

Krediti stanovništvu nastavljaju da ubrzavaju međugodišnji rast i tokom Q1 koji je u martu iznosio 11,6% (naspram 10,4% u decembru 2024. godine), a zahvaljujući merama ublažavanja kreditnih standarda, rastu tražnje građana za kreditima kao i povoljnijim uslovima finansiranja ( 1.659,1 mlrd dinara stanje kredita stanovništvu u martu) što je dovelo i do toga da je učešće kredita stanovništvu u BDP-u povećano za 0,2 p.p., na 17,0% u martu. Krediti stanovništvu su u Q1 povećani za 41,5 mlrd dinara, rastom gotovinskih i stambenih kredita. Rast kredita stanovništvu podržan je ublaženim kreditnim standardima, nižim kamatnim stopama i rastom zarada, što dovodi do toga da učešće gotovinskih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu u Q1 bude povećano za 0,2 p.p., na 46,5% dok je učešće stambenih kredita (38,3%), neznatno smanjeno u odnosu na kraj 2024. godine. Na međugodišnjem nivou gotovinski krediti su ubrzali rast na 15,2% a stambeni krediti na 9,6%.

U pogledu stambenih kredita Narodna banka Srbije je produžila ograničenje kamatnih stopa i na 2025. godinu, kada će ove stope maksimalno iznositi 5%. Takođe ograničene su i kamatne stope na gotovinske i potrošačke kredite, na zaduženje po kreditnim karticama i na prekoračenja po tekućem računu. Izmenama regulative od decembra 2024. godine omogućeno je sprovođenje državnog programa stambenih kredita za mlade, tako da učešće klijenta pri finansiranju kupovine nepokretnosti iz kredita može biti 1% uz korišćenje nižeg pondera rizika (35%), pored toga mera kojom se omogućava odobravanje potrošačkih kredita do 90.000 dinara po pojednostavljenoj proceduri produžena je do kraja juna 2025. godine.

Obim novoodobrenih kredita stanovništvu u Q1 iznosio je 216,3 mlrd dinara i bio je za 37,1% viši nego u istom periodu 2024. godine. Tome su doprineli pre svega gotovinski krediti na koje se odnosilo 70% novih kredita stanovništvu. Sledeći po zastupljenosti su bili stambeni krediti, koji su činili 16% novoodobrenih kredita stanovništvu.

Što se tiče valute kredita, najveći broj novoodobrenih kredita plasiran je u dinarima (55,5% blago povećano u odnosu na decembar 2024. 55,4%), nakon kojih slede krediti plasirani u evrima (smanjeno je na 44,4% sa 44,5%) i plasman u švajcarskim francima (0.1% nepromenjeno). U pogledu strukture deviznih i devizno indeksiranih kredita stanovništvu, 60% kredita vezano je za EURIBOR, i to najviše šestomesečni EURIBOR. Prema strukturi dinarskih kredita, oko 87% kredita odobreno je po fiksnoj kamatnoj stopi, dok su među kreditima odobrenim po varijabilnim kamatnim stopama najzastupljeniji oni vezani za tromesečni BELIBOR.

Udeo problematičnih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu nastavio je da se smanjuje tokom Q1 i u martu je zabeležio novu najnižu vrednost od 3,2%, što je za 0,2 p.p. niže nego krajem 2024. godine. Smanjenje učešća NPL-a zabeleženo je u gotovo svim kategorijama kredita, što nam govori da su mere Narodne banke Srbije i Vlade bile pravovremene te su doprinele smanjenju negativnih efekata krize na kreditnu sposobnost građana.

Prema rezultatima ankete Narodne banke Srbije, banke su u Q1 nastavile da ublažavaju standarde za kredite stanovništvu. Ublaženi su standardi za dinarske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje i za devizno indeksirane stambene kredite. Glavni faktori koji su uzrokovali ublažavanje kreditnih standarda tokom ovog perioda  su niži troškovi finansiranja kao i delovanje konkurencije.

Rezultati ankete nam ukazuju da su i kamatne marže dodatno smenjene u Q1 naročito kod dinarskih kredita, kao i da su posle dužeg vremena banke smanjile provizije i naknade.

Potražnja stanovništva za kreditima u Q1 nastavila je da se povećava u skladu sa očekivanjima i to najviše za dinarskim gotovinskim kreditima, kreditima za refinansiranje i devizno indeksiranim stambenim kreditima, a blago je povećana i potražnja za potrošačkim kreditima. Razlog za ovakav porast su potrebe za refinansiranjem postojećih obaveza, rastom zarada i nabavkom trajnih potrošnih dobara kao i ograničenja kamatnih stopa.

Banke očekuju sličan rast tražnje i u Q2 2025. godine, uz izražen rast tražnje za stambenim kredtitima, čemu najverovatnije doprinose stambeni krediti za mlade.