Igor Joksović • 13. avgust 2025.
Naknade organa upravljanja u akcionarskim društvima
Pre izmena Zakona o privrednim društvima (ZPD) iz 2021. godine, sistem naknada za direktore i članove nadzornog odbora u srpskim akcionarskim društvima bio je daleko manje transparentan. Nedostatak specifičnih zakonskih odredbi ostavljao je prazninu, često skrivajući stvarni iznos i strukturu ovih primanja od većine akcionara društva. Ovo je stvaralo okruženje koje je pogodovalo potencijalnim sukobima interesa i otežavalo efikasno upravljanje društva, posebno za manjinske akcionare.
Srbija je, budući da se kandidovala za članstvo u Evropskoj uniji, bila primorana da uskladi svoje zakonodavstvo sa direktivama EU koje proklamuju veću transparentnost i bolje korporativno upravljanje. Upravo u tom kontekstu, izmene ZPD-a iz novembra 2021. godine donele su ključne novine.
Član 393a ZPD-a kaže da sada kvalifikovani članovi društva sa učešćem od najmanje 5% u osnovnom kapitalu imaju izričito pravo da zahtevaju uvid u iznos i strukturu ukupne naknade isplaćene ili obećane svakom sadašnjem i bivšem direktoru, odnosno članu nadzornog odbora. Ovo obuhvata sve fiksne i varijabilne naknade, beneficije, i druge hartije od vrednosti dodeljene kao naknade.
Društvo je dužno da ove podatke omogući licu koje ih je zahtevalo u roku od tri dana od prijema pisanog zahteva. Neispunjenje ove obaveze povlači za sobom značajne sankcije, jer se povreda odredbe smatra privrednim prestupom. Prpisane kazne za društvo se kreću u rasponu od 100.000 do 1.000.000 dinara, kao i kazne za odgovorno lice (član 595, stav 8, tačka 1 ZPD).
Kada je reč o javnim akcionarskim društvima, jedna od razlika u odnosu na nejavna akcionarska društva jeste ta što javna akcionarska društva podležu strožoj regulaciji kada su u pitanju politike naknada.
Pre izmena ZPD-a, okvir za regulisanje naknada bio je znatno manje preciziran i transparentan, bez zakonske obaveze usvajanja i javnog objavljivanja detaljne „Politike naknada“ ili sveobuhvatnog „Izveštaja o naknadama“. Skupština akcionara je imala ulogu u odobravanju naknada, ali bez savetodavnog glasanja o jasno definisanoj politici ili obaveze obrazloženja u slučaju neslaganja. To je rezultiralo manjom transparentnošću kriterijuma za varijabilne naknade, bonuse i beneficije, te ograničenijim uvidom u njihovu povezanost sa dugoročnim performansama. Nije postojala ni eksplicitna obaveza o povezivanju sa zaradama zaposlenih niti uslovi za povraćaj varijabilnih delova, što je ograničavalo pristup informacijama i manju mogućnost kontrole za javnost i akcionare.
Nakon izmena ZPD iz 2021. godine, došlo je do određenih promena, uvođenjem obaveznih „Politika naknada“ (Član 463a) i „Izveštaja o naknadama“ (Član 463b). Politika naknada sada mora detaljno da definiše fiksne i varijabilne delove, bonuse, beneficije, finansijska i nefinansijska merila za varijabilne delove, periode odlaganja isplate, i, ključno, uslove za povraćaj varijabilnih delova. Obavezno je i objašnjenje doprinosa naknada poslovnoj strategiji i dugoročnom razvoju, kao i uticaja zarada zaposlenih na njihovo određivanje. Politika naknada mora biti javno objavljeni, a neobjavljivanje usvojenog akta na internet stranici predstavlja privredni prestup. Uz to, Izveštaj o naknadama postaje sveobuhvatan dokument koji obuhvata sve isplaćene naknade svakom članu organa upravljanja (sadašnjem i bivšem), uključujući i one od povezanih društava. Novi element je obavezan uporedni prikaz godišnjih promena naknada, poslovnih rezultata i prosečnih zarada zaposlenih za poslednjih pet godina. Izveštaj mora biti revidiran od strane revizora i, nakon razmatranja na skupštini, javno objavljen na internet stranici društva i dostupan najmanje deset godina, uz striktno poštovanje zaštite podataka o ličnosti (samo ime i iznosi naknada).
Uloga skupštine akcionara (Član 463v) je osnažena uvođenjem davanja odobrenja o politici i izveštaju, što stvara pritisak na upravu da se uskladi sa željama akcionara, uz obavezu obrazloženja i ponovnog predloga u slučaju neslaganja. Međutim, zakonodavac je propustio da reguliše zakonske posledice u slučaju neusvajanja Politike naknada.
Ove izmene predstavljaju značajan korak ka unapređenju transparentnosti u našem kompanijskom pravu. Njihov primarni cilj je jačanje pozicije manjinskih akcionara i omogućavanje boljeg nadzora nad radom uprave društva. Implementacijom ove odredbe očekuje se znatan doprinos podizanju standarda kompanijskog upravljanja i usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa najboljim praksama EU.
Ove promene teže sprečavanju, ili bar smanjenju nastanka takozvanog „prvog agencijskog problema“. Takođe, namera zakonodavca je bila da smanji rizik od neodgovornog ponašanja menadžmenta i jačanje poverenja akcionara i javnosti kroz znatno veći stepen uvida u procese nagrađivanja u javnim akcionarskim društvima.