U poslednjih nekoliko godina, digitalna imovina i kriptovalute zauzimaju sve značajnije mesto u savremenom poslovanju, što je nametnulo potrebu za njihovim jasnim pravnim uređenjem. Donošenjem Zakona o digitalnoj imovini („Sl. glasnik RS“, br. 153/2020), Srbija je uspostavila regulatorni okvir koji pravnim licima omogućava da posluju sa digitalnom imovinom u skladu sa zakonom.

Pojam i vrste digitalne imovine

Zakon digitalnu imovinu definiše kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, prenositi i razmenjivati, a koji može služiti kao sredstvo razmene, investiranja ili ostvarivanja drugih prava. Zakon razlikuje:

• Virtuelne valute (npr. bitkoin, eterijum) – koje nemaju status zakonskog sredstva plaćanja, ali se koriste u digitalnom prometu;
• Digitalne tokene – koji mogu sadržati određena prava, obaveze ili koristi (npr. pravo na dividendu, pravo korišćenja usluge i sl.).

Regulatorna nadležnost

U zavisnosti od karakteristika digitalne imovine, nadležnost za nadzor i licenciranje imaju:

• Narodna banka Srbije (NBS) – u slučajevima kada digitalna imovina ima karakter virtuelne valute;
• Komisija za hartije od vrednosti (KHOV) – kada digitalna imovina ima elemente finansijskih instrumenata.

Subjekti koji pružaju usluge u vezi sa digitalnom imovinom (npr. digitalne menjačnice, skrbnici, platforme za razmenu) dužni su da pribave dozvole i registruju se kod nadležnih organa, u skladu sa pravilnicima koji su proistekli iz Zakona.

Poreski aspekti

Zakonodavni okvir propisuje i poreski tretman digitalne imovine:

• Kapitalna dobit ostvarena prodajom digitalne imovine podleže porezu po stopi od 15% za fizička lica;
• Pravna lica evidentiraju prihod i rashod od digitalne imovine u okviru redovnog obračuna poreza na dobit;
• U slučaju besplatnog sticanja (npr. poklon, nasledstvo), primenjuje se porez na nasleđe i poklon po stopi od 2,5%.

Ključni izazov u poreskoj praksi predstavlja dokazivanje nabavne vrednosti digitalne imovine, posebno kada je reč o više transakcija, razmenama između kriptovaluta ili korišćenju decentralizovanih platformi.

Obaveze pravnih lica

Privredna društva koja posluju sa digitalnom imovinom ili je drže u bilansu dužna su da:

• vode preciznu evidenciju o svakoj transakciji;
• usklade internu dokumentaciju sa važećim propisima;
• implementiraju procedure u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma, u skladu sa zakonom koji se primenjuje i na pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom.

Zaključak

Iako Zakon o digitalnoj imovini predstavlja značajan korak ka pravnoj sigurnosti u ovoj oblasti, praksa i dalje otvara brojna pitanja, od kvalifikacije pojedinih oblika digitalne imovine, preko poreskog tretmana, do regulatorne primene. Privredna društva koja posluju sa digitalnom imovinom preporučuje se da sprovedu pravnu i poresku analizu, kako bi osigurala usklađenost sa važećim normama i umanjila regulatorne i finansijske rizike.