Trendovi u kreditnoj aktivnosti banaka tokom Q3 2025. godine

Narodna banka Srbije (u daljem tekstu NBS) objavila je izveštaj o trendovima u kreditnoj aktivnosti banaka za treće tromesečje 2025. godine (u daljem tekstu Izveštaj). Kao što je slučaj sa ostalim izveštajima ovakve vrste, cilj je steći adekvatne uvide u pogledu kretanja kreditne aktivnosti, cene zaduživanja privrede i stanovništva, kao i postojeće uslove na kreditnom tržištu koji određuju ponudu i tražnju za kreditima.

Radi sveobuhvatnog sagledavanja situacije u Izveštaju su korišćeni rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti banaka koju NBS sprovodi od 2014. godine. Zahvaljajući njoj je omogućeno solidno razumevanje okolnosti na kreditnom tržištu, uvidom u očekivane i ostvarene promene na strani banaka, kao i na strani tražnje u privatnom sektoru.

Pored toga u Izveštaju su korišćeni i rezultati ankete koju je Evropska investiciona banka razvila i primenjuje u kontekstu Bečke inicijative broj 2. Anketa, koja se sprovodi dva puta godišnje od 2012. godine, prati supsidijare međunarodnih bankarskih grupacija u zemljama jugoistične Evrope, sa ciljem sagledavanja efekata ponude i tražnje na kreditnu aktivnost kao i postojeće uticaje domaćih i međunarodnih faktora na uslove ponude i tražnje.

U ovom tekstu ćemo prvenstveno razmotriti kredite privredi i cenu zaduživanja privrede, te će posle toga isto učiniti za stanovništvo.

Krediti privredi

Krediti u privredi su zabeležili ubrzani međugodišnji rast sa 7,1% u junu na 9,0% u septembru. Na predmetni rast su uticali povoljni troškovi zaduživanja i ublaženi kreditni standardi. Ovi krediti čine skoro polovinu (48,7%) kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, čije je učešće u BDP-u 18,2%, što je povećanje za 0,4 procentna poena od kraja juna. Ovakvo povećanje je slično kao i u drugom tromesečju i većim delom se odnosi na zaduženje privrednih društava.

Namene kredita su prevashodno obrtna i likvidna sredstva kao i investicije. Povećano je zaduženje po izvoznim kreditima i po tekućim računima, dok su obaveze po kreditima za uvoz i ostalim kategorijama smanjene. Učešće investicionih kredita je smanjeno za 0,3 procentna poena na 41.8%, dok je zabeležen njihov međugodišnji rast na 12,3% u septembru.

Što se tiče delatnosti privrednih subjekata najviše su se zadužila preduzeća iz prerađivačke industrije i preduzeća iz oblasti trgovine i saobraćaja. Zaduženja su smanjila samo preduzeća iz energetike i poslovanja nekretninama.

Po veličini preduzeća skoro tri četvrtine kredite se odnosilo na velika preduzeća, što je dovelo do smanjenje kreditima mikro, malim i srednjim preduzećima za 1,1 procentni poen na 59,2%, međugodišnji rast je ubrzan na 9,9%

Krediti su pretežno plasirani u deviznim sredstima što je dovelo do smanjenja procesa dinarizacije plasmana za 0,3 procentna poena na 21,7% u septembru. Učešće plasmana u evrima je povećano za 0,2% (od 78% do 78,2%). U strukturi devizno indeksiranih kredita više od 80% je vezano za EURIBOR, a u okviru toga najveći deo je vezan za tromesečni EURIBOR. Dok su dinarski krediti u privredi, oko 23% je bilo vezano za BELIBOR i to pretežno tromesečni i jednomesečni.

Kada je reč o NPL kreditima njihovo učešće u privredi je iznosilo 1,6% što je niže za 0,1 procentni poen nego u junu. Smanjenje ukazuje na to da su preduzete ekonomske mere podrške tokom pandemije korona virusa bile odgovarajuće, te da je po njihovom prestanku održan kvalitet aktive banaka, kao i da rast troškova otplate postojećih kredita nije imao za posledicu veći rast NPL kredita. Štaviše, smanjenje učešća NPL kredita je u godišnjem opadanju, pogotovo kada uzmemo u razmatranje činjenicu da je od jula 2015. godine njihovo učešće niže za 23,3 procentna poena.

Cena zaduživanja privrede

S obzirom na pad kamatnih stopa, započet krajem 2023. godine usled očekivanja ublažavanja monetarne politike od strane NBS i Evropske centralne banke (u daljem tekstu ECB), na nivou proseka trećeg tromesečja, kamatne stope na dinarske kredite su blago povećane, dok su kamatne stope na kreditima u evrima blago smanjene.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarske kredite je povećana za 0,1 procentni poen na 6,6%, što je dovelo do rasta kamatnih stopa na kredite za likvidna i obrtna sredstva na 6,6% od 6,3% u drugom tromesečju. Kamatne stope su, sa druge strane, smanjene za investicione kredite za 0,2 procentna poena na 7,1%. Po veličini preduzeća, kamatne stope su smanjene za zaduživanje velikih i mikropreduzeća, dok su povećana za mala i srednja.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na kredite u evrima je u smanjena za 0,2 procentna poena na 4,7%. Kamatne stope na kredite za likvidna i obrtna sredstva su smanjena za po 0,2 procentna poena, za kredite za izvoz kamatna stopa je smanjena na 4,6%. Po veličini preduzeća kamatne stope su smanjene za mikro, mala i srednja preduzeća, dok je za velika preduzeća ostala ista u odnosu na drugo tromesečje.

Na kraju rezultati ankete NBS-a su pokazali da su banke ublažile kreditne standarde u trećem tromesečju, kao i da su dodatno smanjene kamatne marže, provizije i naknade za sva preduzeća, dok je ročnost otplate kredita ostala ista. U globalu, tražnje privrede za dinarskim i deviznim kreditima su porasla u odnosu na drugo tromesečje 2025. godine i banke očekuju sličan rast tražnje i u četvrtom tromesečju.

Krediti stanovništvu

Uz ublažavanje monetarne politike i kreditnih standarda, kao i povoljnije uslove kreditiranja građana sa nižim primanjima i odobravanje subvencionisanih stambenih kredita za mlade, krediti stanovništvu su ubrzali svoj međugodišnji rast tokom trećeg tromesečja koji je u septembru dostigao 16,1%, u poređenju sa 14,0% u junu.

Predmetni krediti su povećani tokom trećeg tromesečja na 88,8 milijarde dinara. Rekordnom prirastu u gotovinskim i stambenim kreditima doprinela je privremena mera NBS koja je dozvoljavala povoljnije uslove za građane s nižim primanjima.

Takođe je došlo do povećanja zaduživanja po potrošačkim kreditima i kreditnim karticama, dok je zaduživanje po tekućim računima smanjeno. To je uticalo na povećanje učešće gotovinskih kredita sa 46,7% u junu na 47,2% u septembru. 

Kreditiranje stanovništva je podržano olakšicama za korisnike kredite i to: ograničenjem kamatne stope na stambene kredite na 5%, što je produženo do kraja tekuće godine, kao i promenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji predviđaju ograničenje kamatnih stopa na gotovinske i potrošačke kredite, zaduženje po kreditnim karticama i na prekoračenja po tekućem računu.

Kada je reč o stambenim kreditima, isti su podržani od 2020. godine kada je omogućeno trajno odobravanje kredita za kupovinu prve nepokretnosti u visini od 90% procenjene vrednosti nepokretnosti kojom je kredit obezbeđen, a od decembra 2024. godine pokrenut je državni program stambenih kredita za mlade tako što je prilikom finansiranja kupovine nepokretnosti dozvoljava učešće od 1% uz korišćenje nižeg pondera rizika.

Konačno, u pogledu kredita ostalih namena, od decembra 2022. godine je omogućeno trajno restrukturiranje gotovinskih, potrošačkih i ostalih nenamenskih kredita, a od  avgusta 2025. godine je omogućeno odobravanje potrošačkih kredita u dinarima kroz pojednostavljenu proceduru, ukoliko je krediti do 150.000 dinara, s rokom dospeća do tri godine uz efektivnu kamatnu stopu od 0%.

Obim novoodobrenih kredita je iznosio 286,7 milijardi dinara, što je za 45,9% više nego u trećem tromesečju 2024. godine.

Dinarizacija plasmana stanovništvu je povećanja za 02, procentna poena, na 56% u septembru. U strukturi dinarskih kredita oko 91% je odobren po fiksnoj kamatnoj stopi, dok su krediti odobreni po varijabilnim kamatnim stopama najčešće vezani za tromesečni BELIBOR. S druge strane, učešće plasmana u evrima smanjeno na 43,9%. Od tih devizno indeksiranih kredita oko 57% je vezano za EURIBOR i to najčešće šestomesečni.

Učešće NPL u ukupnim kreditima stanovništvu je smanjeno toko trećeg tromesečja za 02, procentna poena, zabelezivši najnižu vrednost u septembru od 2,8%.

Cena zaduživanja stanoviništva

Usled ublažavanja monetarne politike NBS-a i ECB-a, kao i vlastitim merama NBS-a, cena zaduživanja je smanjena. U mesecu junu 2024. godine, prosečna kamatna stopa na dinarske kredite je smanjena za 2,9 procentna poena, na 8,8% u septembru ove godine.

Nastavlja se sa primenom ograničenja kamatnih stopa na kredite fizičkim licima, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Primena navedenih ograničenja dovela je do pojeftinjenja najskupljih vidova zaduživanja – duga po kreditnim karticama i prekoraćenju na računa sa 27,9% u decembru 2024. godine na 17,5% u septembru 2025. godine.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu je na smanjena na 9,2% sa 9,7% koliko je iznosila u prošlom tromesečju. Kamatne stope na gotovinske, potrošačke kao i sve druge nekategorisane ugovore, su pale, dok je kamatna stopa na stambene kredite povećana.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na evroindeksirane kredite je smanjena na 4,6% u poređenju sa 4,9% prošlog tromesečja. Smanjene su kamatne stope na stambene i ostale nekategorisane kredite, dok su kamatne stope na potrošačke i gotovinske kredite, skoro iste u odnosu na prošlo tromesečje.

Prema anketi NBS o kreditnoj aktivnosti banaka, banke nastavljaju da ublažavaju standarde za kredite stanovništvu. Kako je ublažavanje rezultat delovanja konkurencije, koja bi trebala da se nastavi u četvrtom tromesečju. Nesumljivo je došlo do povećanja tražnje za kreditima u ovom tromesečju, pre svega za dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje, kao i za potrošačke kredite. Banke očekuju dalji rast u narednog periodu.