Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD), formalno Direktiva (EU) 2022/2464, predstavlja značajnu reformu korporativnog izveštavanja u Evropskoj uniji. Njen osnovni cilj jeste unapređenje transparentnosti, doslednosti i pouzdanosti informacija o održivosti, uz približavanje standarda izveštavanja nivou koji već postoji u finansijskom izveštavanju. Jedan od ključnih koncepata koje CSRD uvodi jeste dvostruka materijalnost. Ovaj pristup zahteva da kompanije objavljuju ne samo kako pitanja održivosti utiču na njihov finansijski položaj i poslovne rezultate, već i kako njihove aktivnosti utiču na životnu sredinu i društvo. Time se značajno proširuje razumevanje korporativne odgovornosti i omogućava sveobuhvatniji uvid u poslovanje kompanija.

Jedna od najvažnijih novina CSRD-a jeste uvođenje Evropskih standarda za izveštavanje o održivosti (ESRS). Ovi standardi definišu koje informacije kompanije treba da objavljuju, na koji način se podaci mere i kako se predstavljaju u izveštajima. Standardizacija doprinosi većoj uporedivosti među kompanijama i olakšava investitorima, regulatorima i drugim zainteresovanim stranama donošenje informisanih odluka. Pored toga, nakon Omnibus reforme, obuhvat primene CSRD-a značajno je sužen, tako da obavezno izveštavanje ostaje prvenstveno usmereno na velike kompanije. Novi pragovi uvedeni izmenama člana 19a (1) ograničavaju primenu direktive na velika preduzeća, dok su mala i srednja preduzeća koja su na berzi izuzeta iz režima obaveznog izveštavanja. Povećan je i prag za kompanije izvan EU, pa se obaveza izveštavanja odnosi samo na društva koja ostvaruju više od 450 miliona EUR prihoda na tržištu Evropske unije. Ipak, u praksi se obaveze ne primenjuju univerzalno na sve privredne subjekte, već su prvenstveno usmerene na veoma velike kompanije koje prelaze pragove predviđene regulatornim okvirom EU. Takođe, uvedena je dodatna zaštita za manja preduzeća, pa takozvana „zaštićena preduzeća“, odnosno društva sa do 1.000 zaposlenih, imaju pravo da odbiju dostavljanje ESG informacija koje prevazilaze obim podataka definisan dobrovoljnim standardima, čime je ograničena mogućnost velikih partnera da neograničeno zahtevaju podatke od MSP u okviru lanca vrednosti.

Za kompanije iz Srbije to znači da će se sa zahtevima i standardima održivosti najčešće susretati posredno, kroz tržišne i poslovne odnose sa partnerima iz EU, dok će neposredna regulatorna obaveza postojati uglavnom samo u određenim slučajevima. Takvi slučajevi mogu uključivati kompanije koje imaju značajno poslovno prisustvo na tržištu EU, deo su grupa kompanija koje podležu konsolidovanom izveštavanju, imaju hartije od vrednosti uvrštene na regulisana tržišta EU ili ostvaruju pragove predviđene relevantnim EU propisima.

Direktiva takođe stavlja akcenat na buduće orijentisane informacije, uključujući ciljeve održivosti, tranzicione planove i informacije relevantne za širi okvir tranzicije Evropske unije ka održivoj ekonomiji. Takođe, kompanije su dužne da izveštavaju o uticajima duž relevantnih delova lanca vrednosti, uključujući dobavljače i poslovne partnere, čime se nastoji unaprediti transparentnost i odgovornost u poslovnim operacijama. U okviru Omnibus paketa iz 2025. godine, regulatorni okvir je dodatno revidiran kroz sužavanje obuhvata obveznika i pojednostavljenje ESRS standarda, sa ciljem smanjenja administrativnog opterećenja i ograničavanja prekomernih zahteva za izveštavanje u okviru lanca vrednosti, uz zadržavanje suštinske informativne vrednosti objavljenih podataka.

Usko povezana sa CSRD-om jeste Direktiva o korporativnoj dužnoj pažnji u oblasti održivosti (CSDDD), koja dopunjuje zahteve transparentnosti konkretnijim obavezama u vezi sa sprovođenjem procesa dužne pažnje. Dok se CSRD prvenstveno fokusira na objavljivanje informacija o održivosti, CSDDD je usmerena na identifikaciju i upravljanje negativnim uticajima kroz identifikaciju, prevenciju i ublažavanje rizika povezanih sa ljudskim pravima i životnom sredinom. Direktiva zahteva od velikih kompanija obuhvaćenih njenim pragovima da sprovode procene rizika i odgovarajuće mere u okviru svojih aktivnosti, zavisnih društava i relevantnih poslovnih odnosa u lancu aktivnosti. Ovo uključuje pitanja kao što su kršenja radnih prava, prinudni rad, dečiji rad i određeni oblici ekološke štete. Iako kompanije registrovane u Srbiji uglavnom neće biti direktno obuhvaćene CSDDD-om, mnoge će se u praksi susretati sa zahtevima povezanim sa dužnom pažnjom kroz poslovne odnose sa partnerima iz EU. To može uključivati zahteve za dostavljanje informacija o radnim uslovima, zaštiti životne sredine, upravljanju rizicima u lancu snabdevanja i usklađenosti sa kodeksima ponašanja dobavljača. Posebno će biti pogođene izvozne kompanije i preduzeća integrisana u međunarodne lance aktivnosti.

Zajedno, CSRD i CSDDD predstavljaju značajnu promenu u regulatornom okviru EU. One pomeraju korporativnu održivost iz sfere dobrovoljnih inicijativa u okvir obavezne transparentnosti i odgovornosti. Iako usklađivanje sa ovim pravilima donosi nove obaveze, ono takođe pruža značajne koristi. Kvalitetno izveštavanje o održivosti poboljšava pristup finansiranju, jača poverenje zainteresovanih strana i unapređuje reputaciju kompanija. Istovremeno, procesi dužne pažnje pomažu kompanijama da identifikuju rizike, povećaju otpornost i unaprede donošenje odluka. Na taj način, ove direktive ne predstavljaju samo regulatorni teret, već i podršku kompanijama da postanu konkurentnije, odgovornije i usklađene sa tranzicijom ka održivoj i klimatski neutralnoj ekonomiji.